Čuveni golgeter Zvezde isprozivao Partizan: "Nije mi ih žao, oni kad su otimali na sve strane..."

Bivši srpski fudbaler i napadač Dragan Mrđa ostaće upamćen kao neko ko je Zvezdi doneo dugo čekanu titulu. On je zajedno sa Abiolom Daudom bio neprikosnoven u napadu, bio je u reprezentaciji na Svetskom prvenstvu, a sad je gostovao u poznatom podkastu na MozzartSportu "2x45" gde je isprozivao Partizan.

Dragan Mrđa već dugo ne igra fudbal, ali je ostao u ovom sportu na neki način. On je sada gostova, gde je pričao o stanju u srpskom fudbalu, a sada se dotakao i situacije u Partizanu.

Preporučujemo

Crno-belima ne ide najbolje, ali Mrđa kaže da mu nije nimalo žao.

- Kao zvezdašu, nije mi žao nimalo, jer sam prošao kroz neke stvari. U mnogo boljem su položaju nego što je tada bila Zvezda. Samo da pogledamo transfere i ugovore u poslednjih 10 godina. Koliki su ugovori bili u Partizanu, koje su transfere pravili, kakve su plate tad bile u Zvezdi. Pogledajte tad odakle su dolazili, to je bilo treća klasa igrača. Sećam se 2013. godine, kad sam se vratio na Marakanu, prvi dan - sve se raspada, svlačionica, pomoćni teren, bukvalno sve, rasulo neverovatno. Pogledam onaj zid oko pomoćnog terena - je l' moguće da se ovo desilo sa klubom? A opet, osetiš da je to veliki klub. Taj osećaj koji imam kad dođem tamo, u kakvom god da je stanju Zvezda, uvek je prisutan.

On je i bio želja Partizana.

- To je bilo dok sam bio u Vojvodini 2010. godine. Predsednik Dragan Đurić i direktor Albert Nađ su me zvali, sa željom da me odvedu u Partizan. To je trajalo dva-tri dana, nisam pričao Bati Butoroviću, ali sam mu na kraju rekao. Rekoh, predsedniče, samo da vam kažem, zvao me je Nađ već dva-tri puta da dođem na razgovor. Ništa nisam prihvatao, jer znam da vi to ne date. On kaže, pa dobro, ako te zovu, idi, ispoštuj ih. Nije problem. I onda, pošto su me oni nastavili da me zovu, rekoh, da ispoštujem ljude.

- Mislim da bi to tada bio najveći transfer u istoriji Partizana. Neki nenormalan ugovor u tom momentu. I ništa, samo sam ih ispoštovao, otišao za Novi Sad, prošlo je dva dana, i Bata me zove, kaže: hajde dođi kod mene kući. A u tom momentu, kada me tražio Partizan, pojavila se i Zvezda. Ali Zvezda tad u rasulu, nema dinara ni na vidiku. I Bata mi kaže, gde hoćeš da ideš, reci: Zvezda ili Partizan, biraj? Kažem, Bato, ja bih samo u inostranstvo. Imam 26 godina, prvi strelac, najbolji igrač u ligi, hoću da idem u inostranstvo, i to je to. Ali onda je bilo dosta pritisaka da završim u Partizanu. I onda sam to odugovlačio, odugovlačio, nadajući se da će doći neka druga ponuda, i onda odjedanput javlja se Sion, predsednik Siona, privatni avion. Bio sam sa reprezentacijom u Kovilovu. On dođe, videli se, ponudi mi ugovor na tri godine, prihvatim i odem u Sion.

Foto: Marko Jovanović

Osvrnuo se na dominantne godine Partizana.

- Nekad kada ih danas slušam deluje mi kao da su prespavali te godine. Imali smo strašnu generaciju u Vojvodini pod trenerom Džimijem Marićem - Brkić na golu, Medojević, Popović, Lazetić, Đurovski, Tadić i ja u špicu. Bili smo drugi na tabeli, ispred Zvezde. Igramo protiv Partizana u Novom Sadu, dajem gol za 1:0, a sudija diže ofsajd koji nema nikakve veze s mozgom. Posle toga, u 30. minutu, prešprintam Gavrančića i dam gol volejom sa 16 metara. Radujem se, kad čujem pištaljku - sudija mi svira faul u napadu! Hteo sam da izađem sa terena, a trener Marić je zbog prigovora dobio crveni karton. Tek kasnije sam saznao pozadinu svega: golman Partizana nije smeo da primi gol do 70. minuta jer je jurio neki rekord.

A kaže da priča i sa prijateljima o tome.

- Imam prijatelja iz Novog Sada koji je okoreli partizanovac i kad pričamo na tu temu ja mu kažem: 'Čekaj, ti kao da si prespavao onih sedam-osam godina kad ste otimali na sve strane?'”

(Telegraf.rs)