Prvi put se oglasio golman koji je usmrtio fudbalera: "Najteži dani u mom životu, počivaj u miru"
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
IVICA ADAM
Fudbal je lep sport, dinamican, pun zestokih okrsaja protivnickih fudbalera. I sam sam ga igrao osamdesetih i devedesetih godina proskog veka. Za tih 13-14 godina desile su mi se dve bizarne scene. Udresu GRADNULICE iz Zrenjanina , na gostovanju u Bocaru, protivnicki golman je posle jednog starta pojurio. Instiktivno sam pobegao van terena. Sudija je ovu scenu resio tako sto mi je dao zuti karton, uz objasnjenje da nisam smeo da napustam granice terena. Drugi slucaj je mozda jos tezi. Golman OMLADINCA iz RAVNOG TOPOLOVCA me je, kao igraca juniora melenacke RUSANDE jurio preko celog terena. Pobegao sam u obliznje kukuruziste. Ali, ovakav slucaj, kada jedna golmanska intervencija prouzrokuje mnogo teze posledice, nego sto sam ih ja imao, treba da budu signal da surove startove surovim merama i suzbijaju. Nasilnicima nije mesto u fudbaku,