Srpska košarka je u slobodnom padu: Nisu problem samo seniori, ko će ih uopšte zameniti kada odu?

Foto: Marko Jovanović

Nova reprezentativna godina i novi šamar za srpsku košarku. Ako to nekome već nije bilo jasno, Srbija se nalazi u dubokoj krizi još od onog Svetskog prvenstva pre dve godine, kada smo doživeli šokantnu eliminaciju od Argentine u četvrtfinalu. Kao da se poklopilo da i mlađe kategorije te godine krenu ka ponoru i postavlja se odlično pitanje - šta možemo da očekujemo u budućnosti?

Da stvar nije za šalu potvrđuju i reči našeg reprezentativca Nemanje Bjelice posle jučerašnjeg debakla od Italijana u dvorani "Aleksandar Nikolić". I on je bio svestan da svi treba da se pogledaju oči i kažu istinu, a to je da su promene neophodne.

Preporučujemo

- Ne znam šta je konkretan problem. Ja bih voleo da postojimo i za pet godina, ali to će biti teško ako nam stav bude ovakav - rekao je Bjelica.

Foto: Marko Jovanović

Alarm bi zaista morao da se upali. Veliki broj naših reprezentativaca polako ulazi u pozne igračke godine i pitanje je kakvi će biti njihovi kapaciteti, recimo, za naredne Olimpijske igre koje će se održati u Parizu. Možda će upravo Eurobasket naredne sezone biti prelomna tačka u tom pogledu i biće važnije više nego ikada da se postigne pozitivan rezultat i smire nemirni duhovi.

Seniorska reprezentacija je od dolaska Kokoškova zaista igrala katastrofalno. Ovaj poraz u finalu od Italije podsetio nas je da je pod njegovim vođstvom Srbija poražena od jedne Švajcarske, kao i od Gruzije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo i da smo za odlazak na kontinentalnu smotru morali da drhtimo do poslednjeg meča.

Nekada smo mogli da se tešimo da će nas one mlade nade izvući. Međutim, u rosteru koji se našao pred srpskom publikom u dvorani "Aleksandar Nikolić" zaigrao je samo Filip Petrušev, koji je ruku na srce uz Danila Anđušića i Ognjena Dobrića bio ponajbolji na terenu. Ali pored njega, malo je njih koji su zavredili pažnju i prikazali neki rezultat, počevši od mlađih kategorija.

Ta 2019. godina bila je poslednja pre padnemije koronavirusa, a tokom koje su održavana takmičenja mlađih kategorija. Ranije smo tu navikli da vidimo i po nekoliko medalja, a tada je valjda viđena surova realnost. U javnost su uglavnom dospevale priče vezane za lošu atmosferu, svađe između igrača i stručnog štaba... Što je rezultovalo ispadanjem reprezentacije do 20 godina u B Diviziju.

Foto: FIBA Basketball (fiba.basketball)

Da sve bude još gore, za tu reprezentaciju su igrala prilično "viđena" imena, bar kada govorimo o regionalnoj košarci. Našli su se tu Nikola Mišković, Aleksa Uskoković, Andrija Marjanović, Tadija Tadić, Marko Pecarski, Stefan Momirov... A opet se desilo da u ključnim momentima ulogu preuzimaju neki, uslovno rečeno, sporedni igrači.

To je bilo najveće dno koje je naša košarka dotakla u poslednje vreme, ali ako kažemo da je reprezentacija do 19 godina na Svetskom prvenstvu zauzela tek sedmo mesto, selekcija do 18 godina "uzela" tek deseto mesto, a tim do 16 godina uspeo da se domogne samo četvrtfinala, onda je jasno da tu generalno nešto debelo nije kako treba.

Mlađe selekcije su uvek bile potporni stub srpske košarke, a on polako počinje da puca pod velikim teretom. Treba staviti prst na čelo i zapitati se kuda sve to vodi. Svedoci smo da u domaćim klubovima, gde mahom treba da stasavaju veliki talenti, igra sve više stranaca, koji popunjavaju mesta tim istim košarkašima.

Foto: Marko Jovanović

Jer ko to još pored Filipa Petruševa, koji se probio u nacionalni tim može da zablista? Spisak nije preterano dugačak - izdvaja se dvojac iz Mege koji čine Nikola Jović i Nikola Đurišić, tu je Dalibor Ilić iz Igokee koji je kod Kokoškova dobijao šansu na kašičicu, potom Aleksa Uskoković koji se ove sezone tek probio u Crvenoj zvezdi, dok su Aleksej Pokuševski i Alen Smailagić već odbili poziv za nastup u reprezentaciji. Pominje se da bi Savez mogao da "privoli" Marija Nakića da nastupi za Srbiju, ali ta stvar se još nije raspetljala.

A retki su pozitivni primeri u Srbiji poput Mege, OKK Beograda, FMP-a, čačanskog Borca, užičke Slobode i Vojvodine iz Novog Sada, koji imaju dobro izgrađene mlade kategorije. Ali kako to da bude dovoljno? Pet klubova nikako ne može da pokrije zemlju koja bukvalno "nudi" talente kao na traci.

U toku je i Svetsko prvenstvo za igrače do 19 godina u Letoniji, gde su naši momci krenuli sa dve ubedljive pobede protiv Irana i Portorika. Ostaje nada da ovi momci nose svetlost koje će nas odvesti u neko bolje sutra i da medaljom nagoveste preobražaj posrnule srpske košarke.

Ali do tada neko mora da preuzme odgovornost i ponovo uspostavi sistem koji će da donosi rezultate. Inače će se stvarno ostvariti ona rečenica Bjelice sa početka teksta - srpska košarka za pet godina možda neće ni postojati, barem ne na onom vrhunskom nivou. Voleli mi to ili ne.

(Telegraf.rs)