Kuća im izgorela, spavali u podrumu: I ovo bi braća Jokić morala da znaju o braći Moris

Foto-montaža: Profimedia/INSTAR Images/JOHN NACION, Printskrin: Google Maps

Nije Kari-Lebron, nije ni Durent-Adetokumbo, a ni Dončić-Jang, već braća Moris vs. braća Jokić. To je duel o kojem se priča na svim meridijanima. Danas najaktuelniji među ljubiteljima košarke u NBA ligi, u Srbiji, ali i u SAD gde se sada već "živo" polemiše ne samo oko toga ko je kriv za čarke na terenu, već i ko bi, da se pobiju, pobedio u duelu braća.

Ipak je MVP lige u pitanju i kao takav uvek zaslužuje punu pažnju, dodajte tu ratobornu braću, tradicionalne aktere ove igre (Afromerikance) i eto spektakla za sve. A šta je NBA nego najveći sportski spektakl.

Preporučujemo

Niko, naravno, ne želi ovakav scenario, koji, uz medije, na tihoj vatri podgrevaju i glavni akteri ove priče, Jokićeva braća, i braća Moris, posle Nikolinog i Markifovog sukoba na terenu na meču Denver - Majami. Epilog sukoba, makar onaj u okvirima NBA, se već desio. Nikola je suspendovan jednom utakmicom, ali se "usijane glave" ne smiruju. Braća Jokić su "na tviter vezi" sa Markusom Morisom, Markif se trenutno pritajio, tenzija je zasad splasnula, da li samo prividno ili trajno, biće poznato u danima koji slede, kako se bude bližio novi duel Majamija i Denvera, u Floridi, 30. novembra.

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Profimedia/Dustin Bradford/Tanjug/AP

Dotad, kao nekom vrstom uvertire za moguće nove konfrontacije u Majamiju, javnost se bavi prošlošću Nikoline braće, koja je, manje-više poznata Srbima, a manje Amerikancima, koji, opet, veruju da su braća Markif i Markus dovoljno "tvrdi" da se suprotstave tamo nekoj braći iz Srbije, iz prostog razloga jer potiču iz opasnog kraja - predgrađa Filadelfije.

Ovo je njihova priča...

Braća blizanci Moris rođena su pre 32 godine u najvećem gradu države Pensilvanije, istom onom koji danas broji 400 ubistava po godini, u proseku. Tamo negde, u Ejr Aveniji, koja se naslanja na najdužu i najprometniju filadelfijsku ulicu i saobraćajnu žilu kucavicu (Broad Street, 21 km dugačka), odrasla su braća Moris čiji se životni put ne razlikuje mnogo od većine NBA zvezda.

Odrastanje u teškoj sredini, bez oca, nemaština, opasan kraj, neizvesna budućnost...

Danas, kuća u kojoj su živeli Markus i Markif, i još dvojica njihove braće, je zapuštena i napuštena, bez tragova života. Dotrajala. Baš tu su Markus i Markif proveli najveći deo svog detisnjstva, dečaštva i kasnije tinejdžersko doba, sve do 16. godine kada su, zbog požara, morali da se sele. U momentu kada je kuća i sve vredno u njoj gorelo, braća Moris su bila u školi.

Obojica su, zajedno sa majkom Endžel, i starijim bratom Blejkom, pronašli novi dom kod dede po majčinoj strani, ali nije bilo previše komfora za njih u novoj kući. Trojica tinejdžera nisu imala kud, spavaća soba bio im je podrum sa niskim plafonom, pa možete samo zamisliti njihovo buđenje svako jutro i odlazak u krevet svako veče. Svaki dan, i tako nekoliko godina, tiskali su se i saginjali kako bi došli do svojih kreveta. Tako su morali. Drugog načina nije bilo. Dedina kuća nije imala ni centralno grejanje, pa je svako jutro jedan od momaka sa dedom išao do obližnje benzinske stanice po gorivo, koje su koristili ne bi li ugrejali prostorije u kući.

Deda Tomas (85) danas je ponosan na svoje unuke košarkaše, za obojicu kaže da su izrasli u vaspitane momke, što ga nimalo ne iznenađuje, jer su, kaže, takvi bili oduvek.

- Odrasli su u tom maniru, da budu sjajni momci, dobri i ispravni - hvali svoje naslednike deda Tomas, u razgovoru za američke medije.

- Nije ih bilo teško podizati. Ne znam da li su me se bojali ili je nešto drugo u pitanju, ali sam uvek imao tri puta više posla da vaspitavam njihovog drugog brata, nego njih dvojicu zajedno.

Ipak, jedna situacija u karijeri braće Moris bacila je senku na njihovo dotad skoro besprekorno vladanje. Pisali smo o tome. Markus i Markif su, sa još trojicom momaka (jedan od njih je bivši sejfti Baltimora Džerald Boumen), fizički napali 36-godišnjeg Erika Huda 2015. godine u Finiksu dok su igrali za Sanse.

Zanimljivost ovog incidenta je što je Hud od srednje škole, sve do kraja koledža, bio mentor obojici Morisa, koji su ga napali jer je ovaj, kako su oni tvrdili, slao nepristojne poruke njihovoj majici. Dvojica aktera ovog prebijanja, izvesni Džulijus Kejn i Kristofer Melendez Džunior, su 2017. godine priznali krivicu.

Zbog jasnih dokaza da su Morisovi bili inspiratori i glavni protagnosti napada na Huda, njihov tadašnji klub Finiks ih je obojicu trejdovao u roku od samo osam meseci.

- Ne znam šta se desilo tada u Finiksu, nisam bio tamo, tako da to ne mogu da komentarišem. Znam da im je to teško palo tada. Ali, mimo toga, ostvarenje je sna kada vidite vaše unuke da igraju u NBA ligi. To je kao film - priča deda Tomas.

I sam ulazak Makusa i Markifa u svet profesionalne košarke je bio gotovo slučajan.

Naime, negde četiri godine pre nego što im je kuća izgorela, tada već stasite momke koji su visinom odskakali od većine vršnjaka, na ulici je primetio čovek koji im je, praktično, promenio život. Imao je samo dobar njuh da nešto sa tom dvojicom naočitih momaka može postati i nešto veliko. Imao je i kontakt Dena Brinklija, a to je bilo važno, jer je u pitanju ključni čovek za lansiranje talenata na koledž i dobijanje stipendija.

I tako je pomenuti muškarac zaustavio kola tog dana pošto je ugledao braću Moris, zajedno sa njima odšetao do kuće i predstavio se njihovoj majici. Tako je, manje-više, sve počelo za Morise. Njihov put ka najvećim visinama.

Naravno, stigli su i do glasovitog Brinklija koji je na njihovo "više volimo da igramo fudbal", samo rekao: "Momci, ako nastavite sa košarkom, jednog dana ćete sebi moći da kupite fudbalski teren pa igrajte iz hobija do mile volje".

Poslušni, kakve ih je i deda opisao, Morisi su poslušali i ovaj savet i došli su baš tamo gde su i bili viđeni još pre NBA drafta.

(Telegraf.rs)