Ovo je Jokićev teren "oće neko na basket?": Njegova profesorka nam otkriva šta je imao iz fizičkog

Nikola Jokić postao je po drugi put, i to u nizu, MVP NBA lige i svrstao svoje ime u sami krem košarkaške svetske elite. Telegraf je otišao da se uveri gde je stasavao srpski centar, koga smo zatekli na hipodromu u štali gde brine o svojim konjima, a takođe smo obišli i mesto gde je prvi put probacio loptu kroz obruč i na kojem terenu je započeo avanturu koja je rezultovala velikim priznanjem.

Sombor, grad na samom severozapadu Srbije, dom je uzdanice Denvera. Raskošno zelenilo na sve strane, blagi i gostoprimljivi ljudi, pa sve polako... Kako i sam Nikola radi. Ako bi postojala skupina ljudi kojoj se može pripisati reč "polako", onda bi to bili građani Sombora.

Put do Jokićeve osnovne škole "Dositej Obradović" je zaista umirujući. Beskrajni drvoredi i umirujuća vožnja. Baš blizu te obrazovne ustanove, srpski as je brusio svoj talenat i kovao nešto što danas odjekuje košarkaškim krugovima.

Na velikom zidu pored ulaza u školu nacrtan je mural Jokiću, ogroman i netaknut. Čuvar nam kaže da je to pravo čudo, shodno tome da su deca sposobna da švaraju po svemu, ali ne i po tome.

Nastavnici ga još uvek pamte, znaju težinu njegovog uspeha, a njegova bivša nastavnica fizičkog Katarina Naumov otkriva za Telegraf detalje njegovog stasavanja u ono što je danas.

Na opasku da je bio debeljuškast kada je bio klinac, nastavnica se nasmejala.

- On je jedno divno, vaspitano, kulturno i vragolasto dete koje je volelo sport, najviše košarku. A, najmanje gimnastiku zbog tih nekih svojih fizičkih predispozicija koje je imao u tom periodu. Ali, zato sada u ovom uzrastu izgleda fantastično i mi smo jako ponosni na njega - kaže Katarina za Telegraf.

Iako bi neko pomislio da mu fizičko nije baš bilo omiljeno u svim segmenta, imao je čistu peticu.

- Jeste, jeste... On je to nadomestio sa drugim elementima, bio je jako vredan. On je radio uvek sve polako, kao što mi to radimo u Somboru. Svi polako! Ali, sa tim polako uradimo mnogo - navodi Naumov.

Nikola je i više nego voljen u svom Somboru.

- On je jedan od nas. Mi ga ne gledamo kao NBA zvezdu, iako on to naravno jeste, a i za nas je zvezda. On je jedan naš običan sugrađanin, tako se on ponaša prema nama i mi prema njemu, tako treba i da ostane - zaključila je nastavnica.

Iz priloženog, kao i nekih ljudi sa kojima je Telegraf još razgovarao u okviru osnovne škole, da se primetiti da se i Jokić oseća ugodno u svom gradu, shodno tome da šeta bebu po kraju i javlja se svakom dobronamernom sugrađaninu.

Pokušali smo, a onda i uspeli da pronađemo taj famozni teren na koji je Nikola zvao drugare na basket. On se ne nalazi daleko od osnovne škole u kojoj je išao.

Nešto izvan školskog poseda, postoji stari orah pod koji se mora proći, a onda nastaviti u nepokošenu livadu gde se nazire košarkaško igralište, došli smo do koševa.

Presvučen je teren na kojem je Jokić napravio svoje prve košarkaške korake, te je raskrinkano i jasno na šta je mislio (i gde je mislio) kada je pitao "Hoće li ko na basket?".

Srpski košarkaš je postao nešto što se samo na prstima može izbrojati, a jasno je da ima veliku potporu svog grada i svojih sugrađana, pa je i jasno odakle mu motiv i snaga za sve prethodne uspehe.

(Telegraf.rs)