Igor Rakočević progovorio o raspadu reprezentacije 2005. sa Željkom Obradovićem: "Ovo je bio najveći problem!"

Proslavljeni srpski košarkaš i reprezentativac, Igor Rakočević, svojevremeno jedan od najboljih igrača u Evropi i jedan od najboljih strelaca elitnog takmičenja, bio je gost podkasta Super Indirektno kod Popa i Milana", gde je pričao o mnogim stvarima iz svoje karijere.

Nezaobilazna tema bila je čuvena 2005. godina, kada je reprezentacija naše zemlje doživela težak udarac i to u momentu kada se Eurobasket igrao u Srbiji, kada nas je predvodio najbolji trener Evrope - Željko Obradović, a ekipa bila sačinjena od 12 vrhunskih igrača.

Preporučujemo

- Jedna od možda najboljih reprezentacija ikad? Da li se slažeš? - bilo je pitanje koje je Milan Kalinić uputio Rakočeviću, za koga je bilo poznato da je bio u sukobu sa Markom Jarićem u tom periodu tokom priprema.

Iako nije nikoga imenovao, Igor Rakočević je dao svoje viđenje situacije i istakao da je glavni problem bio što je bilo 12 vrhunskih igrača, što uloge nisu bile podeljene, svi su želeli veću minutažu, a nije bilo dovoljno vremena da se stvori hemija u ekipi.

- Ne. Reprezentacija kao i tim, po mom mišljenju, ne mora da bude najbolja, ako ima 12 najboljih imena, već 12 igrača koji se najbolje slažu i najbolje funkcionišu na terenu. Po mom mišljenju, ekipa treba da bude konstituisana od osam vrhunskih igrača, dva dobra igrača i dva poslednja treba da budu juniori ili mlađi igrači, koji su presrećni što su u ekipi i svojom zahvalnošću, požrtvovanjem i trudom, pomoći starijim igračima - doprinose. Ako imamo 12 igrača gde svi ponaosob misle da su najbolji, da zaslužuju veću minutažu, to je problem.

Foto: MN Press/N. Paraušić

- To sada aludiramo na 2005. godinu, znam da je to sledeće pitanje. Kada imamo 12 igrača, gde svako, sa punim pravom, misli da treba da bude glavni, a mogu samo dvojica - trojica da budu glavni u igri, onda se dolazi do problema, posebno ako nema problema da se napravi hemija. To je bio najveći problem, jer je bilo mnogo dobrih igrača, a premalo vremena da se stvori hemija i da se kockice lepo slože, da se zna koja je čija uloga. Ispali smo u doigravanju sa Francuskom, koja je bila odlična, sa Tonijem Parkerom i vrhunskim igračima.

Otkrio je Igor Rakočević da ni u Indijanapolisu 2002. godine, kada je reprezentacija osvojila titulu prvaka sveta, atmosfera nije bila na vrhunskom nivou, ali da to nije bilo bitno javnosti, niti je procurilo u medijima zbog uspeha, dok je u Istanbulu 2001. godine atmosfera bila fenomenalna, prema njegovim rečima.

Proslava titule na Eurobasketu 2001. u Istanbulu; Foto: MN Press

- U većini slučajeva u svakoj ekipi postoji zadovoljstvo, ali i nezadovoljstvo. Nekada je veliko, nekada vrlo malo, nekada ga nema, što je jako retko, ali ima slučajeva. Ako ekipa napravi rezultat, osvoji medalju, ništa od toga ne izađe na videlo, ili izađe, ali je nebitno. Mi u Indijanapolisu nismo imali neku ne znam kakvu atmosferu, doduše, 2001. godine je bilo savršeno, najdominantnija reprezentacija koja nije bila ni blizu da iz gubi utakmicu. Neki igrači imaju svoj ritual, vole da ostanu duže budni, neki ne vole. Ali ne može da se kaže zbog toga nije uspelo. Ima nekih koji ne mogu da funcionišu ako ne zaspu pre 11, a ima onih koji ne mogu da funkcionišu ako ne ostanu do tri, takav mu je bioritam, mora nekada da se puste igrače da imaju to svoje. Ja ne mogu ako ne zaspim na vreme, ali ima i onih koji vole da popiju, zapale cigaretu, tako funcionišu, ako im to oduzmeš, ispadaju iz forme i ritma.

(Telegraf.rs)