Oglasio se Ostoja Mijailović: “Tribine u Beogradskoj areni nosiće imena Duška Vujoševića i Dražena Dalipagića”
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Profesor 0.6
Grobar sam ali ne možeš u hali koja nije tvoja nazivati tribine po bilo kojem čoveku.Ajde napravi konačno halu koja će da bude samo Partizanova pa onda nazovi tribine po legendama
Madar
Bravo, Ostoja! Čekali smo te godinama da dodeliš imena delovima tribina, stolicama, izlazima i ložama! Tvoje brilijantne ideja i exel tabele nas vode kroz život!
Praja legenda
Iako je Dalipagić bio najzaslužniji za prve trofeje kluba krajem 70-ih, Partizan mu se na kraju odužio na najgori način, silom ga je zadržao, upropastio mu već viđen transfer u Real Madrid i izbio mu ogroman novac iz džepa, o čemu je i sam Dalipagić kasnije otvoreno svedočio. U leto 1981. godine, nakon što je odigrao sezonu u Veneciji, Dalipagić je napunio 30 godina i odslužio vojni rok. Po tadašnjim zakonima SFRJ, ispunjavao je apsolutno svaki uslov za trajni odlazak u inostranstvo. Dobio je zvaničnu ponudu Real Madrida, koji je u njemu video idealnu zamenu za povređenog Mirzu Delibašića. Međutim, uprava Partizana mu nije dala neophodnu ispisnicu primoravši ga da se vrati i odigra sezonu 1981/82 u crno-belom dresu. Praja je to opravdano doživeo kao silom zadržavanje, jer su ignorisana njegova zakonska prava, a propuštena je jedinstvena prilika da u Real stigne na vrhuncu snage. Kada je konačno pušten godinu dana kasnije (leto 1982), situacija u Madridu se promenila, Delibašić se oporavio, a Real je već popunio mesta strancima. Dalipagić je u Real prešao samo za utakmice Kupa šampiona, dok u španskom prvenstvu nije imao pravo nastupa. Zbog ovog suludog aranžmana, on je tokom sezone 1982/83 živeo u Italiji, a u Madrid je dolazio avionom samo da odigra evropske mečeve. Upravo zbog toga on s pravom ističe da mu je ta blokada Partizana iz 1981. godine uništila šansu za pravi, puni transfer u najveći evropski klub i obezvređivala ugovor koji je po svim propisima zaslužio.