POBEGAO IZ JASENOVCA PA PRAVO U ŠUMU: Ovaj partizan je bio prvak Kraljevine Jugoslavije u stonom tenisu, ali i još nešto (FOTO)
Zlatko Vajler je sa nepunih šesnaest godina predstavljao Kraljevinu Jugoslaviju na Svetskom prvenstvu u stonom tenisu koje se 1931. godine održavalo u Budimpešti, a nekoliko godina kasnije je postao i državni prvak. Pored toga, bio je Jevrejin. 21. juna 1941. počeo je njegov lični pakao, a tako i naša priča
Zlatko Vajler se rodio u Sušaku 1914. godine, a sa nepunih šesnaest predstavljao je našu zemlju na Svetskom prvenstvu u stonom tenisu održanom u susednoj nam Mađarskoj. Bio je takođe i prvak Kraljevine Jugoslavije u ovom sportu, a bavio se i gimnastikom.
Preporučujemo
SMEJU SE IZNAD RAKE PRE STRELJANJA: Tri mlade hrvatske partizanke prkose smrti! LAŽ ILI ISTINA?! (FOTO)
KOLONA ZBOG KOJE SE BRIŠU SUZE: Ustaše odvode hercegovačke Srbe u koncentracione logore (FOTO)
Zlatko Vajler je pored toga bio još nešto: Jevrejin. Premda se krajem tridesetih godina već suočio sa narastajućim antisemitizmom i povicima "Ubij Židova!" po sportskim dvoranama, nije tome pridavao preteranu pažnju. Kako je sam kasnije pričao, živeo je u uverenju da pošto nikoga nije povredio, pošto je bio pošten i dobar prema drugima, da ga nikakvo zlo neće zadesiti.
Onda je došao 21. jun 1941. godine i početak osam stotina dana dugog puta kroz pakao. Tada su po njega došla dva ustaška agenta; po njega i, ispostaviće se, po mnoge druge Jevreje iz Zagreba i okoline.
Prošao je kroz mnoge sabirne centre i logore, a na kraju je završio u sistemu Jasenovca. Šta je sve proživeo, kakve strahote, mučenja, šta je sve video (kaže da je Srbima bilo gore nego njima), već možete i da zamislite. Brat mu je zaklan u Zvonari, a više od dvadeset rođaka ubijeno na ovaj ili onaj način.
O begu je sa grupom prijatelja počeo da razmišlja već početkom 1942. godine, ali je konačna odluka o pokušaju da uteknu pala juna 1943. kada su ustaše odlučile da sve Hrvate iz Jasenovca prebace u Staru Gradišku, a sve Jevreje iz Stare Gradiške u Jasenovac, što je sugerisalo da će ih pobiti i da više nemaju šta da izgube.
(Da, ogroman broj zatočenika u jasenovačkom sistemu logora su bili Hrvati, normalni Hrvati. Evo još jedne informacije: oko 10.000 Hrvata iz okoline Siska spasilo je srpsku dečicu iz ustaških logora usvajanjem, iako su kasnije ustaše znale da ih ubijaju i kažnjavaju zbog te humanosti. Pominjemo ovo zbog glupe predrasude da su "svi Hrvati bili ustaše".)
Zlatko Vajler je sa dva druga (Pavelom Lerkovićem i Antom Đurašinovićem) pobegao 4. septembra oko 23 časa, ali se Đurašinović vratio nazad jer je shvatio da neće moći da prepliva Savu. Oko 5 časova ujutru stigli su do ivice šume na Prosari i ugledali usamljenu kućicu. Odlučili su da okušaju sreću. U njoj je živela starica, Hrvatica, koja je odmah postala sumnjičava.
— Da niste vi, djeco, pobjegli iz Jasenovca? — upitala ih je.
Šta će, kud će, priznali su. A ona je, na njihovo veliko iznenađenje, odmah iznela pred njih toplo mleko, hleb i med, i počela da ih zapitkuje šta će dalje. Oni joj kažu: hoće u partizane.
Slučaj je hteo da njena snaja bude partizanski kurir; ponudila im je pomoć, oni su pristali, baka je nestala i posle pola sata se vratila sa devojkom koja ih je istog dana odvela do štaba odreda. Samo dvanaest sati nakon bega bili su u partizanima i jeli svoj prvi partizanski ručak.
Sutradan je počela popuna boraca za legendarnu Prvu proletersku brigadu, a njih dvojica su se prijavili i krenuli na put preko Bosne i Dalmacije da se pridruže toj formaciji, i da u njoj ostanu do kraja rata.
Tako je Zlatko Vajler, državni stonoteniski prvak, ušao u redove Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije (NOV i POJ), i tako je nastala ona fotografija na vrhu teksta, negde u središnjoj Bosni, verovatno 1944. godine. Kasnije je dogurao do čina pukovnika Jugoslovenske narodne armije.
(O. Š.)
Povezane vesti
Umrla Draginja Balać (95), jasenovačka logorašica: U logoru su joj ubijene 3 rođene sestre, baba, deda...
Krajnje negativna poruka: Ministarstvo spoljnih poslova uputilo protestnu notu Ambasadi Hrvatske
Pogledajte snimak: Ovako su danas hrvatski policajci proterali ministra Đorđa Milićevića iz Jasenovca
Nisam zločinac, samo sam Srbin koji želi da se pokloni žrtvama: Ministar Milićević nakon skandala u Hrvatskoj
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Н. С
И мој отац је био у Јасеновцу. Два пута је био девети, и једном једанаести, а изводили су на стрељање. сваког ДЕСЕТОГ. Шта је преживљавао код тог бројања, само Бог и он знају?. Побегао је и он из Јасеновца у партизане. Имао је само 20год. Преживео је пакао рата, са безброј рана и контузијом. Вожен на Сицилију ради опоравка. Поживео је 62 год и више нажалост дуго, није међу нама. Нека му је опрост греха и лака земља.
Podelite komentar
ljubica
moje roditelje su internirali i bili u teskim uslovima u podrumu neke kuce pod izgovorom da su u kucnom pritvoru.majka mi je bila u drugom stanju sa mnom.dva brata nikola i dusan u mukama su umrli .ja sam se rodila 1940 sedmog decembra a sestra vera koja je imala nepune cetiri godine 1941na sam dan sv Ignjatije drzeci mene u krilo uplasila se a vec je bila bolesna. moj otac i majka provukli se kroz zice i otisli u partizane i vratili se samnom u kucu koja nam je bila spaljena. posle rata je pokupio koske svoje dece i sahranio uz svestenika sa mojom majkom i tajnom.onda poceo je opet drugi pakao jedva je izbegao goli otok.otac mu je poginuo na solunskom frontu a deda prota ih njih cetvoro odgajao.nike bio nikada clan partije nego castan i idealista.ziveo je za narod i ziveo je do 66godine starosti u dusi je patio i umro je trazio je da ja budem pored njega jervsam prezivela moje prve dana zivota u internaci .
Podelite komentar