• 4

Osam srpskih sportista "palo" na doping u 2019: Ovo postaje globalni problem

Veći problem je “siva zona” od oko pola miliona rekreativaca u kojoj nema sistemskih rešenja u borbi protiv nedozvoljenih medicinskih sredstava

  • 4

Najveći problem sporta na globalnom nivou je upotreba nedozvoljenih medicinskih sredstava radi postizanja boljih rezultata ili jednom rečju doping, zaklučeno je na naučnom skupu koji su organizovali Olimpijski komitet Srbije (OKS), Antidoping angencija Srbije i Pravni fakultet Univerziteta Union.

Eminentni učesnici skupa i veoma interesantna tema, koja je obrađena iz medicinskog i pravnog ugla, bili su dovoljan povod da ovoj tribini prisustvuje veliki broj studenata, ali i gostiju iz sveta sporta.

U prvom delu diskusije ovaj problem sagledan je od strane medicinskih stručnjaka.

Prof. dr Dragan Radovanović, redovni profesor medicinskog fakulteta i predsednik Zdravstvene komisije Olimpijskog komiteta Srbije se u svom izlaganju osvrnuo na nedozvoljene supstance koje se unose u organizam sportista, kao i na posledice koje taj čin može da proizvede, a one su brojne - od fizičkih promena na telu do steriliteta, raka i smrti prouzrokovane moždanim ili srčanim udarom. I pored tih zastrašujućih posledica upotreba nedozvoljenih medicinskih sredstava je sve učestalija.

Prof. Dr Dragan Gaga Radovanović

Prof. Dr Dragan Gaga Radovanović, šredsednik medicinske komisije OKS Foto: MN Press

Prema rečima dr Milice Vukašinović,Vesić, direktorke Antidoping agencije Srbije, ova institucija je u prethodnih 12 godina obavila je oko 900 pregleda sportista, a da je uključujući i one srpske sportiste koji su kontrolisani u inostranstvu, do sada uhvaćeno 94 takmičara u nedozvoljenim aktivnostima.

Ove godine je osam srpskih sportista "palo" na antidoping kontroli.

Dr Milica Vukašinović Vesić i Dr Nenad Dikić Adas 2

Dr Milica Vukašinović Vesić direktor ADAS-a i Dr Nenad Dikić Foto: Telegraf

- Stručnjaci iz srpske Agencije spadaju među najbolje u svetu, ali su sredstva za njihovo funkcionisanje ograničena. Da ima više sredstava, bilo bi i više kontrola sportista. Primarni cilj nam mora biti prevencija, a ne kaznena politika - rekla je Vesić-Vukašinović naglasivši da Agencija stoji na raspolaganju svima koji su zainteresovani da saznaju više o konkretnim slučajevima upotrebe lekova,.

O kaznama i situacijama u kojima su se sportisti našli nakon što su koristili doping, govorio je Vladimir Vukčević iz Olimpijskog komiteta Srbije.

- Prvi smrtni slučaj koji je nastao kao posledica korištenja dopinga bio je 1960. kada je danski biciklista Jensen pao sa bicikla nakon što je koristio nedozvoljena sredstva, pad je bio sa smrtnim epilogom. Posle tog tragičnog slučaja Međunarodni olimpijski komitet je odlučio da osnuje komisiju za borbu protiv dopinga - podsetio je Vukčević.

Da je novac, slava i dobar rezultat u prvom planu, nažalost ispred zdravlja i sportske etike, istakla je prof. dr Sonja Bunčić, profesoka sportskog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union.

- Pravna regulativa se usaglašava sa stanjem na terenu još od šezdesetih godina prošlog veka, ali i je korišćenje nedozvoljenih sredstava i dalje u stalnom porastu. Na razvoju i upotrebi dopinga nažalost rade pojedinci, lekarski timovi, ali i čitave države i tome se odlučno mora stati na put - edukacijom i preventivom - rekla je prof. Buntić.

U ovom trenutku procenjuje se da Srbija ima oko 250.000 sportista ili oko 3,5% populacije i da tu kontrola postoji.

(Telegraf.rs)

Komentari

  • Miki

    Ovo treba fudbalerima

  • Др

    Амери се , ваљда, не рачунају, јер су чиста природа!?

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima