• 0

Svet je mislio da su OI 1944. otkazane: Nacisti su je ipak organizovali iza bodljikave žice

Nezvanične OI održane su u logoru 1944. godine

  • 0
Olimpijske igre 1920

Foto: Guliver/Getty Images

Olimpijske igre 1944. godine otkazane su zbog Drugog svetskog rata, ali je najvažnija sportska svečanost nezvanično održana u nacističkom ratnom logoru.

Nekoliko nedelja posle "blickriga" u kojem je Hitlerova vojska zauzela Poljsku 1939. godine, 500 poljskih oficira dovedeno je na prinudni rad blizu pograničnog gradića Voldenberga.

Nacističke vlasti su naredile gradnju logora ratnih zarobljenika. Logor je završen 1942. godine i prostirao se na površini od 60 hektara. Stvoren je manji grad sa sopstvenom poštom koji je mogao da primi 7.000 ljudi.

Za razliku od stotina hiljada logoraša širom Evrope koji su stradali na ovakvim mestima, poljski oficiri su iza zidova Voldenberga mogli da vežbaju svoje telo i um. Igrali su fudbal, učili filozofiju, pravo i matematiku, a časove su držali zarobljenici koji su pre rata radili kao profesori. Igrali su u pozorišnim predstavama, a svirao je i simfonijski orkestar.

OI iza bodljikave žice

Olimpijske igre 1944. godine trebalo je da se održe u Londonu. Otkazane su zbog Drugog svetskog rata. Zatočenici logora u Voldenbergu tražili su od nacista da im omoguće organizovanje sopstvene Olimpijade.

Mnoge od njih držao je nacionalni ponos zbog sećanja na atletičara Januša Kušoćinjskog koji je na Olimpijadi u Los Anđelesu 1932. godine osvojio zlato u trci na 10.000 metara. Bili su očajni kada su saznali da je Januša 1940. godine zarobio i pogubio Gestapo, zbog učešća u ratu protiv nacističke Nemačke.

Oficiri Trećeg rajha su se setili pobeda nemačkih sportista na Olimpijskim igrama 1936. godine u Berlinu i odobrili su zahtev poljskih zatočenika. Zabranili su takmičenja u mačevanju, streličarstvu, bacanju koplja i skoku s motkom zbog bezbednosnih razloga.

Tekst Šervina Podolskog u časopisu Međunarodnog društva olimpijskih istoričara 1995. godine svedoči da su logoraši napravili program igara na kojem su bila ispisana imena takmičara i discipline u kojima su nastupali. Gledaoci su imali ulaznice kako bi ušli na borilišta. Pošta u kampu je štampala marke sa prikazom trkača koji prvi dolazi na cilj.

Dana 23. jula 1944. godine, zarobljenici su se okupili kako bi otvorili Olimpijske igre.

- Uzbuđenje u logoru bilo je neverovatno. Oko 6.000 muškaraca prisustvovalo je otvaranju. Vijorila se olimpijska zastava koja je u tom trenutku bila jedina na svetu - rekao je bivši zarobljenik Arkadij Verjizinski neposredno pre otvaranja Olimpijskih igara u Atini 2004. godine.

Zastavu su napravili zarobljenici. Izrađena je od bele tkanine i pet isprepletenih marama različite boje koje su postavljene tako da izgledaju kao olimpijski krugovi. Zastavu Olimpijskih igara su pozdravili svi - zarobljenici i nacisti.

Tokom sledeće tri nedelje logoraši su se takmičili u fudbalu, košarci, odbojci, atletici, rukometu i ostalim sportovima. Tekst direktorke Muzeja sporta i turizma u Varšavi Ivone Gris objavljen je u Olimpijskom pregledu 1996. godine i govori da je 369 zatvorenika učestvovalo na 464 takmičenja. To znači da su se neki logoraši takmičili na više borilišta. Između sportskih događaja organizovana su kulturna dešavanja kao što su izložbe slika, skulptura i muzički koncerti.

Pobednici su dobijali diplome i medalje napravljene od kartona. Samo bokserima nisu dodeljene medalje, jer su njihova tela bila nedovoljno spremna da izdrže takmičenje. Pretrpeli su veliki broj povreda i preloma. Završena je polovina od 60 predviđenih borbi, a onda je takmičenje prekinuto.

Olimpijski duh u godinama stradanja

Ivona Gris kaže da nisu samo zarobljenici iz Voldenberga organizovali sportska takmičenja koja liče na Olimpijske igre. Godine 1940. nacisti su zarobljene vojnike iz Belgije, Francuske, Velike Britanije, Norveške, Poljske, Rusije i Jugoslavije okupili blizu Nirnberga. Takmičenja su bila strogo čuvana tajna.

Od majice jednog zarobljenika napravljena je olimpijsku zastavu, a bojicama su nacrtani krugovi. Na transparentima su pisalo iz koje zemlje potiču. Zatvorenici iz Poljske, Francuske i Velike Britanije položili su zakletvu u ime sportista čiji su stadioni ograđeni bodljikavom žicom. Tako su otvorene "Međunarodne olimpijske igre ratnih zarobljenika". Podolski kaže da su poljski oficiri održali još jednu Olimpijadu ratnih zarobljenika, tokom leta 1944. godine u logoru Gros Born.

Ratne strahote vratile su se brzo posle okončanja Olimpijade. Kada su nacisti pred naletom trupa SSSR morali da napuste logor Voldenberg, prisilili su zarobljenike na marš dug stotinama kilometara po velikoj zimi. Hteli su da ih presele u drugi logor. Konačno oslobođenje ratnih zarobljenika došlo je u aprilu 1945. godine, ali su savezničke snage oslobodile samo 300 logoraša iz Voldenberga, piše History.

Obe Olimpijske zastave iz Logora u Voldenbergu i Nirnbergu su sačuvane. Čuva ih Muzej sporta i turizma u Varšavi, zajedno sa ostalim predmetima logoraša. Danas svedoče o snazi olimpijskog duha koji je opstao i tokom najmračnijih dana 20. veka.

N.N.

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima