Srbija u godini sportske patnje: Rane od fudbalera, košarkaša i vaterpolista lečene atletikom
Ovo je sportskih 365 dana za nama
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
FT
Đokoviću nije mesto na listi, on ne igra za Srbiju i hvala mu na tome.
RSK
Politika i sport moraju biti objavljeno. Kod nas je glavni u svemu jedan čovjek. Niko nije toliko pametan da o svemu odlučuje.
NekoKo
Da su pouke makar izvučene pa ajde. Lečićemo rane i kuglanjem uskoro ako se ne promene dve stvari. Prvo, katastrofalno kadriranje po savezima a drugo efikasno ulaganje u sport, što podrazumeva ulaganje svih sredstava namenjenih sportu u one sportive koji su značajni na globalnom nivou a u kojima mi imamo najveći potencijal. Dakle treba da odredimo sportove od nacionalnog značaja a tu fudbal sigurno nije. Košarka, odbojka, vaterpolo i određeni borilački sportovi su naši nacionalni sportovi. Atletika i tenis bez obzira na Novaka i Španovićku tu nemaju mesto. To su individualni uspesi za koje su zaslužni vanserisjki talenat pojedinca, njihove porodice i određeni stručnjaci koji su sa njima radili faktički na privatnom nivou. Tu nema sistema u smislu da kažemo da stoji neka srpska škola atletike ili tenisa. Prosto rečeno nisu produkt nekog našeg sistema, jer mi taj sistem nemamo a da ga gradimo u 2022 godini od nule je pre svega preskupo što će značiti odvajanje od sportova u kojima imamo sve uslove i preduslove da pravimo vanserijske uspehe i drugo čak i pored velikih ulaganja tu je upitno dokle bi stigli jer su i atletika i tenis sportovi sa velikim tradicijom i tu je sistemski teško preskočiti bilo koga iole ozbiljnijeg. Samo obratite pažnju na košarku. Kao na traci decenijama unazad pravimo vanserijske igrače, zvanično najbolje igrače Evrope i sveta. To je zato što tu postoji sistem koji može da bude još bolji, autentična vrhunska škola i ogromna tradicija.