Slučaj Filipa Radojevića: Evo zašto treba da igra u nacionalnoj selekciji

Foto: VSS Slobodan Sandić

Ko nas je uobičajeno da svi znaju bolje od selektora ko treba da igra u nacionalnom timu. Svi imaju neke svoje favorite i ideju zašto je njihova kombinacija najbolja. Koliko puta sam slušao duga objašnjenja vezana za razne sportove iako smatram da u posao selektora niko ne treba da se meša. I možda bi i ostao pri tom mišljenju da nisam učestvovao i pratio slučaj našeg vaterpoliste, Filipa Radojevića, koji je bio suspendovan zbog doping prekršaja.

O njemu sam već pisao i mislim da je kroz medije sve propraćeno. Međutim, ono što nije napisano da se Filip više nego uspešno vratio sportu, nakon suspenzije, što je prava retkost. Naime, samo mali broj vrhunskih sportista je nakon doping prekršaja uspeo da se vrati i igra na vrhunskom nivou.

Preporučujemo

Sportska zajednica je bila dugo dilemi, da li uopšte treba dozvoliti da se doping pozitivni sportista ponovo bavi sportom.

Tako je Sebastija Kou, iskoristio slučaj svog zemljaka Dvejna Čembersa, da bi na olimpijskom nivou progurao pravilo da jednom doping pozitivan sportista nikada ne bi trebalo da ima pravo da se takmiči na olimpijskim igrama. Na sreću njegov predlog nije prošao, jer je većina zauzela stav da je jednom odslužena kazna dovoljna i da niko za isti prekršaj ne sme da bude kažnjen dva puta.

Kolumnista Telegrafa Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum Predsednik Udruženja za medicinu sporta Srbije, Foto: Privatna arhiva

Međutim, ono o čemu većina stručnjaka nikada nije razmišljala, kako pomoći sportisti koji suspendovan i kako sprovesti adekvatnu rehabilitaciju. To pitanje je i danas nerešeno i svako ko bi se uhvatio u koštac sa njim mnogo bi unapredio antidoping politiku.

U Filipom slučaju smo imali stereotip da je od većine tokom suspenzije bio napušten i da je pregurao krizu po sopstvenim rečima samo zahvaljujući porodici, kondicionom treneru Milanu Ćehu i dr Mariji Anđelković koja je vodila računa o njegovoj ishrani i suplementaciji, ali i sveukupnom odnosu Filipa prema svemu što je pratilo suspenziju.

Povratak nije bio lak, jer je opet izostala prava podrška klubova za koje je igrao, ali izgleda se sve promenilo Filipovim odlaskom u Italiju. Vrlo brzo su svi njegovi kvaliteti došli do izražaja i Filip je završio sezonu 2023. kao drugi najbolji strelac italijanske lige.

Konačno dolazimo do ključnog pitanja, ako već sportska zajednica nije pomogla, i ako već društvo nema odnos prema sportisti koji je bio doping pozitivan, a on nađe snage, vrati se i igra na vrhunskom novo, zašto ga bar onda ne podrže. Ili je još bolje pitanje da li nam je igrač kao Filip nedostajao na Svetskom kupu u Los Anđelesu, gde je nacionalni tim zauzeo sedmo mesto. Verovatno pitanje za selektora, ali ne ono navijačko, već argumentovano koje zaslužuje odgovor.

A meni i svim pravim ljubiteljima vaterpola ostaje da dosanjamo sa Filipom njegov san „San mi je da postanem standardni član reprezentacije, nikada nisam prestao da se nadam tome. Shodno tome, neprestano radim na sebi i nadam se pozivu selektora.“

Zato pravda za Filipa i neka zaigra u timu Uroša Stevanovića.

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet ua fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum.