Empatija i znanje u službi pravde: Ova supstanca ne bi trebalo da bude na doping listi

Foto: Profimedia

Ne znam da li me je više obradovala agencijska vest da je smanjena dvogodišnja kazna plivaču Jovanu Lekiću ili činjenica da je pokazano da u radu sa sportistima mora da postoji i empatija i znanje. Već sam pisao o nepotrebnom kažnjavanju Kerima Hasića od strane Bosanske agencije koji će takođe možda završiti sličnom presudom na Arbitražnom sudu u Lozani (CAS).

Naime CAS je u slučaju Jovana Lekića smanjio dvogodišnju suspenziju, a troškove postupka suđenja je naložio da mu Agencija za antidoping kontrolu Bosne i Hercegovine nadoknadi u iznosu od 50.000 KM, a njemu lično isplati 2.500 KM.

Kolumnista Telegrafa Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum Predsednik Udruženja za medicinu sporta Srbije, Foto: Privatna arhiva

Supstanca na koju je testiran Jovan zove se higenamin i po mnogima uključujući i nas ne bi ni trebalo da se nalazi na Listi zabranjenih supstanci. O tome smo objavili i članak a na poslednjem kongresu svetske filozofije smo zastupali interese sportista kažnjenih zbog higenamina.

Kako smo objavili, od 2017. do 2020. godine 172 sportista je sankcionisano zbog doping pozitivnog rezultata na higenamin. Među njima i sedam sportista iz regiona srednje Evrope. Uznemirujuće je što niko iz antidoping organizacija ne reaguje, a mnoge sportske karijere su zaustavljene zbog supstance koja ne utiče na sportsku sposobnost.

Naše kolege iz Holandije kažu da za samo 5 od 23 grupe zabranjenih supstanci postoje dokazi da mogu povećaju sportsku sposobnost; za 11 grupa nisu dostupne dobro osmišljene studije, a za preostalih 6 grupa ne postoje dokazi. Da li je moguće da niko ne vidi da su svim sportistima kažnjenim zbog higenamina i sličnih supstanci povređena ljudska prava i da bar moraju biti pravno rehabilitovani!?

Upravo zbog toga odluku CAS smatram dobrom, jer su prihvatili da sportista nije odgovoran za supstancu koja najčešće nije navedena na etiketi, a vrlo često se krije iza imena nekoliko biljka. Naravno najbolje bi bilo da CAS može da poništi odluke o kažnjavanju svih pozitivnih sportista i da ih rehabilituje.

Printskrin: Youtube/Olympic

Dokaz to tome kolika je to nepravda govori i odličan prilog televizije UNA u kratkom filmu „Lice pravde“ Nije lako gledati kroz šta je sve prolazio Jovan dok pravda nije zadovoljena. Jednostavno sistem je zakazao ne samo zbog neznanja, već i nemanja empatije prema sportistima. Kao i svaki posao i antidoping je uspešan samo ako nije vidljiv ili dominantan, već ako se poštuje činjenica da je sistem tu zbog sportista, a ne sportisti zbog bilo koje agencije.

Da li će sličnu sudbinu imati i Kerim Hasić koji je suspendovan na maksimalnu kaznu za supstancu koja nije zabranjena i koja je uzeta na dozvoljen način u propisanoj dozi? Prema rečima oca pravdu će potražiti na CAS-u pa možemo da poželimo sličan ishod. Ovoga puta bez bilo kakve kazne, jer ona jednostavno nije ni trebalo da bude izrečena.

Da bi jedna supstanca bila na Listi ona treba da zadovolji tri uslova, da podiže sportsku sposobnost, da ima negativne efekte i da je suprotna etici i fer pleju. Ako se dokaže da higenamin nema ništa od toga onda bi bilo logično da se takva supstanca skine se Liste. Međutim ispostavilo se da to nije lako kao što je lako staviti jednu supstancu na Listu.

A kada već govorimo o etici postavlja se pitanje šta je sa etikom koja je prekršena kod svake presuda CAS.-a koja smanjuje nepravedno izrečenu kaznu. Kako nadoknaditi sportisti ono što je izgubio suspenzijom na takmičenjima, a kako mu nadoknaditi ono što je nevidljivo i nosi na duši? Kako je govorio Platon - najveća nepravda je lažna pravda.

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum.