"Andrea Lekić je legenda! Povlači se u najboljem trenutku, kao pravi lider": Vlada Šimičić za Telegraf

Ženski rukometni klub Železničar iz Inđije postao je fenomen u srpskom rukometu, a jedan od najodgovornijih za uspeh je nesumnjivo trener Vlada Šimičić, koji je već osam godina motor tima.

Kako sam ušao na trening kluba videlo se da se radi u porodičnoj atmosferi, muzika smeh, deca, ali i nasmejane igračice, a da bi to u potpunosti prihvatio i sam trener Vlada je morao to da razume.

Preporučujemo

- Kod nas je kao i prethodnih godina radno, pozitivno, muzika... Sve može, ali samo da pružaju maksimum na terenu, a devojke to ispunjavaju, pa nema razloga da bude drugačije - rekao je Simičić i nastavio:

- Mi smo ovu priču stvarali osam godina. Kad sam ja došao, čika Joca je preuzeo klub ova ekipa je bila u drugom rangu takmičenja. Predviđalo se da će sledeće godine biti u trećem. Gradili smo ovu priču, kako rezultatsku tako i atmosferu i igračkog kadra. Ništa se nije desilo preko noći, ali svi možemo biti i više nego ponosni na uspehe u osam godina. Pogotovo u poslednje četiri. Ovo je drugi Olimpijski ciklus koji završavamo, a eto sve četiri godine se ili borimo za trofeje ili ih osvajamo.

Nije uvek sve lako, devojke su morale same da skupe novac početkom 2025. godine kako bi izbegle blokadu, a koliko je to velika stvar govori ton kojim priča sam trener.

- One zaista pružaju i odnose se mnogo više nego što im je vraćeno ove godine. Ne mogu da kažem... Opština Inđija nas je sedam godina podržavala, svake godine sve više i više. Ove godine je došlo do nekog zastoja i problema, ali na devojke je to uticalo, tako da se odrazilo na terenu. Možda samo rezultatski, međuljudski odnosi među nama su fenomenalni, držimo se svi zajedno i kada je dobro i kada je loše. Pošto smo mlada ekipa, ovo je veliko iskustvo, ne samo igračko nego i ljudsko sazrevanje. Susreću se sa stvarima koje nisu do njih, a utiče na teren. Neko iskustvo... Odradili smo tu dobar posao. Drago mi je da ste zapazili, zaista se držimo zajedno. Ostalo je ovo polufinale plej-ofa gde ćemo dati svoj maksimum. A koliko smo spremi, pokazaćemo u narednoj utakmici.

Veliki broj igračica je u reprezentaciji, a neke od njih se smatraju velikim talentima na koje moramo obratiti posebnu pažnju narednih godina.

- Da ne budem lažno skroman, ali tu zaista jeste većina njih. Prošle godine kada nas je napustilo sedam igrača to je bio šok, pitanje da li Želja može do nekog iznenađenja, pa eto, osvojili smo Superkup, došli u polufinale Kupa, došli u polufinale plej-ofa, obezbedili Evropu. Prošle godine je otišla od nas Milica Ignjatović u Krim i igra Ligu šampiona. Ove godine Tatjana Činku, debitovala je za A reprezentaciju, ide u Mec koji igra Ligu šampiona. Imamo pet, šest sa spiska A reprezentacije, njih 2,3,4 koje su u kadetskoj i juniorskoj reprezentaciji, a kada dođe vreme biće i u A reprezentaciji. Na sve njih treba da se obrati pažnja, rade sjajan posao na i van terena, tako se i ponašaju. Pozivi u A reprezentaciju su samo rezultat njihovog žrtvovanja na terenu.

Nije lako ostvariti rezultate sa iskusnim igračicama, a uraditi tako nešto sa tako mladim timom, zvuči kao naučna fantastika. Kada se na to doda da se svake godine rezultat ponavlja, dolazi se do zaključka da za takav kontinuitet treba ozbiljan talenat trenera i veliko znanje.

- To je zasluga uprave kluba od pre sedam, osam godina. Kada sam došao klub postavili smo ciljeve da budemo klub koji će da stvara igrače. Neopterećeni rezultatima, nismo tada imali finansije, ali smo imali ideju kako klub treba da izgleda i tome smo se okrenuli. Mladim i perspektivnim smo dali da budu nosioci ekipe, da se trude, da pokažu svoj talenat. U početku su to bile kadetske reprezentativke. Kako su se one pokazivale, vremenom smo došli do toga da budemo interesantni juniorskim reprezentativkama, a kako su one rasle i dolazile u A reprezentaciju tako smo i mi napravili rezultate koji su digli klub na viši nivo, pa su igrači prepoznali sredinu kao najbolje mesto za razvoj. Evo već osmu godinu, nema veze sa rezultatima, ali ono za šta najviše mogu biti ponosan su igrači koji su se ovde ostvarili i zaigrali za A reprezentaciju.

Foto: MN Press

Nisam mogao a da ne spomenem legendarnu reprezentativku Andreu Lekić, koja je ostavila izvanredan utisak ne samo na Srbiju nego na celu Evropu.

- Andrea je zaista legenda, radio sam kao trener dok je bila u mlađim kategorijama. Pratili smo svi njen razvoj u Ligi šampiona, napravila je fantastičnu karijeru. Mislim da se povlači u najboljem trenutku. Još uvek je lider u Ferencvarošu, igra na vrhunskom nivou klupskom, ali i reprezentativnom. Dala je pobedonosni gol u kvalifikacijama i povlači se u prvo vreme kao lider ekipe. Nije došla u situaciju da ima probleme sa povredama, da ne igra na nekom nivou. Kao i sve legende koje se povlače u pravom trenutku, tako je i ona to uradila i možemo samo da se zahvalimo na svemu što je pružila ženskom rukometu. Bila je idol mnogim devojčicama i tek će sad to pokazati. Verujem da ne završava sa rukometom, da će naći svoje mesto u Savezu ili reprezentaciji.

Pored brojnih talentovanih srpskih trenera stranci dobijaju priliku da vode nacionalni tim, kako u ženskoj, tako i u muškoj selekciji. Kako se to sviđa treneru Želje?

- To je odluka saveza, ne bih se mešao. Imamo kvalitetnih treninga i u muškoj i ženskoj konkurenciji. Ambicije saveza su uvek na najvišem nivou, oni donose odluke i za njih snose odgovornost. Nemam ja nikakav problem oko toga. Srpski treneri se maksimalno trude, svi znamo koliko je nama teško ovde da radimo. Koliko je teško strancima da se priviknu na uslove koje imaju po klubovima. Znam da se reprezentacija trudi da obezbedi najbolje, ali verujem da će doći vreme i da će moja generacija trenera dobiti šansu i u muškom i u ženskom rukometu i na tom reprezentativnom nivou - zaključio je trener Šimičić.

Mogli ste zaključiti koliko je velik fenomen klub iz Inđije, a kako je nastao, kao i njegov razvoj kroz godine saznajte u opširnom intervjuu Jovana Živanovića za Telegraf.rs.

(Telegraf.rs)