Tajna opsesija Gordona Remzija: Zašto vatreni kuvar ne može da prestane da juri slavu Ironmana

U nedelju 13. jula, među više od 2.500 takmičara koji su čekali start trke Ironman 70.3 u Luksemburgu, našlo se i jedno prepoznatljivo lice – Gordon Remzi. Poznati britanski kuvar, beskompromisni perfekcionista i strog sudija u kuhinji, završio je zahtevnu trku za nešto manje od sedam sati (6:52:28).

Za Remzija ovaj događaj nije bio običan sportski izazov. Bila je to prva sportska provera nakon teškog pada sa bicikla koji se dogodio u junu prošle godine, kada je tokom treninga u SAD-u zadobio ozbiljne povrede. Fotografije povreda obišle su svet, a Remzi je tada izjavio da je srećan što je uopšte živ. Oporavak je bio dug, naporan i zahtevao je strogu disciplinu.

Preporučujemo

Remzi, čiji je život u kuhinji određen preciznošću i perfekcionizmom, našao se u situaciji u kojoj se nije mogao osloniti samo na sebe i svoj karakter. Sport u kojem uslovi često izmiču kontroli – od vremenskih prilika do fizičke spremnosti – bio je izazov potpuno drugačiji od onoga na šta je navikao. U aprilu 2025. godine, najavio je povratak treninzima rečima: "Samo znoj, more, obala i ozbiljan rad".

Sam tok trke bio je zahtevan: nakon 1,9 km plivanja u reci Mozel u Nemačkoj, takmičari su nastavili 90 km dugom vožnjom bicikla kroz puteve Francuske, a zatim istrčali polumaraton duž luksemburške obale. Remzi je na cilju dočekan aplauzima, ali i zagrljajem supruge Tane, koja mu je stavila medalju oko vrata. Njegov komentar uz snimak sa cilja bio je jednostavan: "Vratio sam se!".

Remzi nije novajlija u svetu triatlona – prvi put se oprobao 2018. godine, a iza sebe ima i završeni Ironman Svetski šampionat na Havajima. Njegov povratak sportu nije motivisan potrebom za dokazivanjem drugima, već način da testira sopstvene granice u skladu sa standardima koje očekuje od svih oko sebe. Ovaj događaj bio je za Remzija prilika da pokaže da i u kasnim pedesetim godinama, nakon ozbiljne povrede, ostaje posvećen disciplini, ne dozvoljavajući izazovima da ga pokolebaju.

Upravo trke onih koje organizuje IRONMAN predstavljaju okvir u kojem pojedinci različitih profila testiraju sopstvenu izdržljivost, snagu volje i spremnost na promenu. Remzi, poznat po visoko postavljenim standardima i disciplini, izabrao je format koji ne oprašta površnost – trku koja podjednako izaziva telo i karakter. U tom smislu, njegov povratak u takmičarski ritam nakon ozbiljne povrede ne deluje kao iznenađenje, već kao logičan nastavak lične filozofije.

Slično se može videti i u Srbiji – Beograd će i ovog septembra biti domaćin mts IRONMAN 70.3 trke. Događaj okuplja širok spektar učesnika koji potvrđuju da motivacija za učestvovanje najčešće dolazi iznutra. Remzijev primer pokazuje da izazovi koje biramo ne moraju imati publiku da bi bili značajni – dovoljna je lična odluka da se izađe iz zone komfora i istraje do kraja.

Lična snaga ne meri se isključivo pozicijom ili statusom, već doslednošću u svakodnevnim odlukama. Balans između profesionalne karijere i fizičkog zdravlja nije luksuz, već opcija kojoj se može težiti – i koja se sve češće ostvaruje, pa i u Srbiji, kroz IRONMAN i slične izazove koji postaju deo savremenog načina života.

(Telegraf.rs/PR)