Pobeda nije prvo mesto, pobeda je kad prođeš kroz cilj

Bliži se drugi mts Ironman 70.3 u Beogradu. Okupiće zajednicu onih retkih, nesalomivih, neustrašivih, upornih i onih koji su lišeni bilo kakvog interesa, osim jednog – da pobede sebe tokom 1,8 kilometara plivanja, 21 kilometra trčanja i 90 kilometara na bicikli. Jedan njih je 52-godišnji Nenad Milić, koji će vas svojom energijom oduvati pri upoznavanju. Već u prvoj rečenici shvatate da je za Nenada triatlon više od samog hobija.

Zaljubljen sam u ovaj sport i sve to doživljavam mnogo emotivnije nego što je to realno. Uvek kažem sebi pred trku. Daj sve, jer ovo si ti.

Preporučujemo

Kako ste postali tako pasioniran učesnik IRONMAN trka?

Ceo život sam u sportu. Završio sam DIF. Imao sam tešku povredu 2011. godine, pukla mu je Ahilova tetiva. Opersan sam na Banjici. I onda je neka projekcija doktora bila da ne mogu da trčim duge deonice. Meni je izazov da ih demantujem. Kad su mi rekli da skinem gips mogu da vozim biciklu. Prvi dan sam vozio od 25. maja do Ade, a već sledeći dan sam krenuo iz Beograda do rodnog Gornjeg Milanovca, tamo mi živi majka.

Pročitao sam tekst o Mariji Desivojević Cvetković i bio sam u pozitivnom smilsu šokiran. Tada je nisam poznavao, sada smo u prijateljskim odnosima. Kada sam pročitao o njenim dostignućima u Ironmenu, to mi je bilo neverovatno. Istog trenutka sam počeo da istražujem. Učlanio sam u klub 11Tri Beograd i tako je došao triatlon.

Foto: Promo/ 11TRI

Dakle triatlon je bio dodatak za polumaratone i maratone kroz koje ste počeli da osećate energiju velikih sportskih događaja?

Upravo tako, trčao sam širom Evrope, čak sam završio polumaraton u Rio de Žaneiru. Prvu trku koju sam radio bio je Ironman sa punim distancama – treći vikend avgusta 2021. godine Viši, Francuska. Biciklistički segment je na toj trci imao eleveciju 2800 metara. Uz deonicu na Kanarskim ostrvima to je najteži biciklistički segment na Ironman turu. To nije bila moja prva trka, nego nulta trka jer je otvarila vrata svemu ostalom što je dolazilo. Posle toga sam krenuo snažno u svet triatlona. Postao sam bolji, brži i dobio sam na sampouzdanju. Počeo sam da radim sve varijante triatlona. Od supersprinta do half distance koja je prerasla 70.3 Ironman trku u Beogradu. Bio sam prvak države u svojoj kategoriji u olimpijskom triatlonu. Posle prvog Ironmena osteio sam da me triatlon apsolutno prihvatio i ja njega. Kao kada je čovek zaljubljen. Nema prepreka. I onda nekada radiš i stvari koje ne bi trebalo. Kao na primer, što mi se dešavalo da prepodne imam trku, a posle u toku dana odem na svadbu.

Kakva je uloga trenera kod ljudi koji žele da se upuste u triatlon?

Svako ko je u ovom sportu ima trenera, ne poznajem nikog u triatlonu da ga nema. Moj trener je Slovenac Aleš Suhadolnik. Sada smo već prijatelji. On je učestvovao na tri Svetska prvenstva u Ironmanu. Tri puta je bio na Havajima.

Krajem godine se pravi plan za narednu godinu. Ironman trke su mi glavno, a u skladu sa datumom te trke, ja ću raditi još neke trke pogotovo kod nas. Triatlon je sačinjen iz tri sporta koja su spojena u jedan – moraš da radiš sa nekim planom. Pošto svake godine uradim jedan IRONMAN sa punim distancama. Ove godine je trebalo da idem u Talin, Estonija. Međutim zbog pomeranja ići ću u Lisabon krajem oktobra. I godišnje imam oko 10 Half Ironman trka.

I pre triatlona vodim svoje sportske dnevnike. 2024. godine sam imao tačno 356 treninga i 25 trka, nisu bile sve triatlon. I svaki dan sam uživao. Zimi napravim u zatvorenom dobru osnovu i jedva čekam da biciklom izađem napolje, a jedan sam od prvih koji pliva u Adi posle zime.

Foto: Promo/ 11TRI

S obzirom na to da ste pre triatlona trčali i vozili biciklu, da li je plivanje bilo najteže ukopiti u trening i kako se borite sa krizama u pripremi?

Svima koji ulaze u triatlon plivanje je enigma, ali ispadne da je najlakše i najveće uživaje da ga odradiš. Imao sam situaciju da na trci u Kanu, gde su nam odlagali start zbog olujnog vetra i velikih talasa da to poremeti. Kao što je kod nas na Adi gde su apsolutno kontrolisani uslovi i mirna voda, plivanje je segment koji najlakše podneseš, plus što je na startu.

Mi bismo na treningu trebalo da prođemo sva stanja i fizička i mentalna koja ćemo imati na trci. Naš najduži trening pred samu trku, takozvani brik je pet sati vožnje bicikle, a potom odmah sat i po trčanje. Da bi se osetilo kako ide trčanje na umorne noge. Dakle, donekle simuliramo te uslove koje ćemo da imamao na trci. Ovakav trening se radi jednom u mesec dana pred trku koji je po planu precizno određen.

Dva i po meseca do dve nedelje pred trku si u piku svojih treninga. Imamo ta duga trčanja od 35, 36 kilometara, duge vožnje od 150, 160 kilometara. Moj trener je dobro rekao za krizu da će da dođe, ali će i da prođe. U početku sam imao krize jer nisam pravilno uzimao ono što je trebalo da uzmem da bih imao dovoljno energije. Nisam se dobro hidrirao, a nisam unosio dovoljno ugljenih hidrata, da bih završio biciklistički segment, a potom i maraton. Vremenom se to popravljalo. Dovelo je do takvog stanja da sam apsolutno stabilan.

Foto: Promo/ 11TRI

Koje Vam je najbolje vreme na trci sa poludistancama 70.3 koja će se drugi put organizovati u Beogradu?

Dok se trka zvala 11TRI pretprošle godine završio sam je za 5:04. U triatlonu nije zahvalno upoređivati vremena. To može samo na istoj trci. Na primer u Kanu je duvao jak vetar koji je omateo dok ste u vodi i na biciklističkom segmentu. Kada nema vetra to je drugačije. Tako je i za maraton. Tu ne bi trebalo da postoji svetski rekord, nego samo najbolje vreme te trke. Svi idu u Berlin, London, Valensiju, Roterdam da jure ta vremena.

Ironman zajednica u Srbiji je sve veća, ali i dalje jako skromna u odnosu na druge evropske zemlje?

Ja sam 2021. godine bio tek 110. osoba iz Srbije koja je učestvovala na Ironman trci. Od tada je to u porastu i zainteresovanost ljudi je sve veća. Mi ćemo svakoga oberučke prihvatiti, jer je cilj da se omasovi ovaj sport koji je zaista viteški. Ništa nemam da kažem ružno, ali ovde ne postoji tretman triatlonca, Ironman takmičara itd. Našoj najboljoj triatlonki Lani Gavrilović je propala cela sezona, doživela saobraćajnu nesreću dok je na treningu vozila biciklu. Oporavila se u učestvovaće na trci u Beogradu 21. septembra.

U Zapadnoj Evropi gde sam se takmičio to je dosta drugačije. Resursi treninga su mnogo bolji. Dolazimo na trku nekoliko dana ranije i prolazimo segmente. Mi iz Srbije smo šokirani tom pažnjom vozača i svih učesnika u saobraćaju. Nismo navikli na to, a tamo je taj odnos najnormalniji.

Foto: Promo/ 11TRI

Koje su Ironman trke u Evropi ostavile najveći utisak na Vas?

Biram takmičenja za koja znam da su svetski sportski spektakli. Nisam želeo da biram neke lakše trke zbog konfiguracije staze da bih ostvario bolji plasman. Učestvovao sam u Kopenhagenu 2022. godine, to je jedna od najvećih Ironman trka ikada - 215 hiljada ljudi je bilo pored staze i oko 3000 učesnika. Na primer u Vitoriji, gradu koji je u oblasti Baskije kada trčiš kroz uske ulice, ljudi navijaju i to je odjekuje kao na derbiju. Meni je ta sila podrške izuzetna. Često idem sa svojim najvoljenijima na trku. Onda ti zasista srce zakuca jače i osećaš se bolje. Ironman je trka od ukupno 226 kilometara i samo da neko podigne ruku iz publike, već vam je pomogao da svaki naredni kilometar bude lakši.

Šta čini 70.3 Ironman trku u Beogradu drugačijom od ostalih? Da li upravo što se najveći deo staze nalazi baš u gradu?

U Vitoriji Gastaiz su nas vozili 15-ak kilometara od grada. Za trku u Kopehagenu morate ići metroom od centra isto nekih 10ak kilometara. U Beogradu se sve dešava u centru grada, ceo biciklistički segmnet se vrti u gradu, malo se izalazi na periferiju. Triatlon je sport ogromne logistike i sve što je lakše i bliže to mnogo znači. Ako se već takmičiš svuda po svetu, nekako je nemoralno da se ne takmičiš i tvojoj zemlji u tvom gradu, gde je sve na tvom jeziku i osećaš podršku ljudi. Mi svi imamo dres sa državnim grbom. Privilegija je takmičiti se gde ti neko kaže HAJDE IDEMO.

Pomenuli ste da ste iz Gornjeg Milanovca. To područje nudi dobre uslove za pripreme?

Moj rodni kraj je idealan za pripremu triatlona. U centru grada imate otvoreni i zatvoreni bazen. Stadion fudbalskog kluba Takovo ima stazu za trčanje sa šest, sedam traka. Biciklistički segment možete da radite tamo gde je apslutno ravno i tamo gde možete da radite brda jer su tu Rudnik, Rajac, Vujan. I ono što je najbitnije krećem iz svog dvorišta.

Šta ste za ove četiri godine shvatili da je najveća vrednost u bavljenju ovim sportom?

Ljude koje upoznate u triatlon zajednici mogu samo da deluju inspirativno, da ćete jedva čekati narednu trku. Najveći fer play je sigurno u Ironmanu. U triatlonu kao sportu, a pogotovo na Ironman trkama. Ljudi se pomažu u toku trke, dodaju jedni drugima suplemente sa okretne stanice. Desi se da neko zanemoća i odmah dobije podršku od drugih takmičara. Svi ga bodre da nastavi. I verujte mi, najveći aplauz od publike dobije onaj takmičar koji poslednji prođe kroz cilj.

Zbog čega kažu da je Ironman najbolja paradigma za unutrašnju mentalnu borbu?

Onaj ko je u triatlonu nikada ne kuka. Ima jasan cilj, ima svesnost i jasnoću da to želi, on to voli i tu prepreka nema. Na Ironman trci nije pobeda samo prvo mesto. Pobeda je najveća kada je sve protiv tebe i sve okolnosti nisu dobre, a ti prođeš kroz cilj.

Bez obzira na ogromnu motivaciju i fanatizam koji imate za Ironman trke, kako se inspirišete pred trku?

Nisam ni profesionalac, ni svetski šampion. Ali na trci itekako razmišljam kao da sam svetski šampion. Osećam se priviliegovan na svakoj IRONMAN trci i jedva je čekam. Jedna od mojih najvećih inspiracija je snimak trke sa Evropskog prvenstva u plivanju na kojem Velja Stjepanović pobeđuje Bidermana u finalu na 200 metara slobodno 2014. godine. To puštam uveče pred trku. Komentar Raleta Simića, Idemo Veljo, vrlo nadahnut.

Retko ko može da ostane imun na to. Mislim da je ta sila podrške neverovatna. Pošto plivam na 25. maju gde sam sretao Velju, to sam mu i rekao.

(Telegraf.rs/PR)