Pitali smo Uroša Stevanovića da li u Kragujevcu raste neki novi Dušan Mandić: "Na EP u Beogradu daćemo sve"

Vaterpolo i Kragujevac godinama unazad su reči koje nekako prirodno idu zajedno. Radnički je deo samog krema ovog sporta u Evropi, a prošle sezone igrao je i finale Evrokupa protiv Pro Reka.

Kragujevčani su prošle sezone stigli i do titula u Regionalnoj, ali i domaćoj ligi, a nadaju se da će sve uspeti da ponove u novoj sezoni, koja je nedavno počela sa razlikom da je Radnički ovoga put deo Lige šampiona.

Preporučujemo

Uz pobedu nad mađarskim Vašašom, a onda i poraz u Zagrebu od Mladosti sinoć u tesnoj utakmici, nekako deluje da je i dalje sve potpuno otvoreno kada je reč o plasmanu među osam najboljih u ovom takmičenju.

O tome kako stoje stvari u Radničkom ove sezone, ali i o vaterpolu uopšte pričali smo sa selektorom nacionalnog tima i trenerom kragujevačkog kluba, Urošem Stevanovićem baš na bazenu u Kragujevcu.

• Za početak, kako se osećate na početku nove sezone? Može li se reći da su u Radničkom i u ovoj sezoni iste ambicije kao i prethodne godine?

- Da kažem, iste, možda još i veće. Krenula je sezone, ne onako kako smo mislili i kako smo se nadali, ali to je sasvim normalno u procesu stvaranja ekipe. Imamo pet novih igrača, i to ne nekih igrača, nego onih koji su imali vodeće uloge u svojim timovima. Uz ove momke koji su godinama igrali za Radnički, stvarno jedna ozbiljna ekipa, ozbiljna imena, visokokvalitetni igrači, ali do toga da postanemo tim kakav mi želimo i do tih uspeha kojima težimo i dođemo, sigurno treba vremena.

• Polako ali sigurno se rađa rivalstvo sa Novim Beogradom, Šapcem, sve je više klubova u Srbiji koji se podižu. Koliko to može da znači za naš vaterpolo, jer ste i sami selektor našeg nacionalnog tima?

- Sigurno mnogo. Taj neki rivalitet koji je nastao između Novog Beograda i Radničkog je tu već duži niz godina. Naravno, u nekim trenucima je tu i Zvezda umela posebno u Kupu da zabeleži neki rezultat, Šabac uvek nezgodan domaćin. Sigurno da je dobro za srpski vaterpolo da što veći broj reprezentativaca igra kod kuće. U ovom trenutku da kažem, samo dvoje ili troje igraju van Srbije, to doprinosi kvalitetu klupskih izdanja, ali i reprezentacije, posebno pred izazove koji nas očekuju, evo prvo Evropsko prvenstvo u januaru u Beogradskoj areni.

Foto: Tanjug / Strahinja Aćimović / nr

• Šta možemo da očekujemo od Evropskog prvenstva u Beogradu u januaru u Areni?

- U ovom trenutku izgleda da je Evropsko prvenstvo daleko zbog klupske sezone i svega, ali mislim da je to već koliko sutradan, pripreme neke uvodne su već krenule. Poželeo bih da igrači budu zdravi, imamo probleme sa vodećim igračima i povredama od Jakšića, Mandića, neizvesno je kada će krenuti da treniraju i da li će biti spremni. Nadam se da će to sve biti kako treba, jedino mogu da obećam je maksimum u ovom trenutku od srpske reprezentacije. Nadam se da ćemo biti kompletni i zdravi i nadam se da ćemo da budemo konkurentni za neku od medalja koju dugi niz godina nismo osvojili sem zlatne olimpijske medalje koja je zlatnija i važnija od svih ostalih takmičenja.

• Koliko se zadovoljni podrškom navijača u Kragujevcu i kako je sve što radite ispraćeno zbog uspeha koje postižete u poslednje vreme?

- Uvek imamo fantastičnu podršku ovde, publika dolazi i na utakmice koje su manje bitne. Pogotovo u ovim teškim i neizvesnim mečevima, ne samo onim bitnim koji odlučuju o titulama i peharima. Imamo podršku, ljudi dolaze, vole vaterpolo, Radnički nije tu od juče, već više od deset godina postoji tu, izborio se za mesto pred kragujevačkom publikom. Sasvim zasluženo imamo tu podršku, nadam se da će tako biti u budućnosti, jer će izazovi biti veći u Ligi šamoiona i Regionalnom i domaćem prvenstvu i nadam se da ćemo opravdati očekivanja i da ćemo se zajedno radovati nekim budućim uspesima Radničkog u vaterpolu u Kragujevcu.

• Prošle sezone se desilo posle dužeg vremena da Kragujevac ima šampione u dva timska sporta - odbojci i vaterpolu. Da li postoji saradnja između timova u SPD Radnički i da li igrači drugih timova dolaze da prate vaterpolo mečeve?

- Naravno, ovde su klubovi drugačije organizovani nego u drugim gradovima u okviru SPD Radnički. Postoje četiri kluba - rukomet, košarka, odbojka i vaterpolo. Mi funkcionišemo pod jednim imenom, zajedno sa jednim operativnim delom koji je zajednički, jednostavno smo oslonjeni jedni na druge, ne baš igrači i stručni štabovi, ali ljudi u organizaciji su svakodnevno zajedno. Postoji podrška međusobna koja je ogromna, ispratili smo prošle sezone polufinalnu i finalnu seriju odbojkaša u borbi za titulu, pratimo i košarku i rukomet koji imaju i dužu tradiciju i podršku nego košarka i rukomet. Ali znate i sami kakav je život profesionalnog sportiste, često igramo u istim terminima, pogotovo treninge. Nije moguće svakog vikenda, ali kada god imamo vremena, iskoristimo tu satnicu koju diktiraju televizije, da probamo da uskladimo i pratimo druge sportove.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

• U svim sportovima imamo porast broja utakmica, samim tim je i manje vremena za trening. Je li moguće uopšte napraviti korekcije tokom sezone?

- Sve teže i teže, vidite i sami koliki je broj utakmica, koliko je sporta na TV kanalima. Jako teško je to ispratiti, dva treninga dnevno, priprema za trening, priprema za utakmicu, sledećeg protivnika, analiza svoje igre, individualna analiza. Ja sam tu kao i momci koji prate i fudbal, košarku, rukomet, odbojku, sve je teže i teže, ali makar se na kraju isplati neki rezultat.

• Da li uspevate da ispratite mališane i mlađe kategorije i nadate li se da iz Kragujevca možemo da dobijemo novog Dušana Mandića?

- Nadamo se, to je i cilj kluba da kroz momke, reprezentativce, olimpijske šampione u timu privučemo pre svega decu, pa i buduće mlade igrače i da pokušamo da proširimo bazu srpskog vaterpola ne samo na Kragujevac nego i na druge gradove, gde se ozbiljno radi u svim kategorijama, a pre svega bih tu istakao Šabac, Valjevo i Vojvodinu i Partizan da se vrate na stare puteve kojima su išli u prošlosti. Nije to lako, dug je proces, ali imamo igrače iz naše škole u seniorskoj ekipi, a imaju i neke koji su debitovali u reprezentaciji Srbije.

• Radnički je u poslednjim sezonama ostvario dosta uspeha, a koji je ipak najdraži srcu?

- Pa ne znam, meni su najviše u sećanju porazi. Poraz u finalu Lige šampiona i poraz u finalu Evrokupa, to je cilj u narednom periodu da dođemo do evropskog trofeja, koji nedostaje u ovoj našoj kratkoj istoriji.

(Telegraf.rs)