Legendarni sportista ušao u kafić pun zvezdaša u dresu Partizana, scena za sva vremena i čuvena anegdota

Имао сам осамдесетих девојку,она Партизановац,ја Звездаш Кад је Партизан био домаћин ишли смо на југ,кад је Звезда била домаћин ишли смо нормално на север.Кад је била међусобна утакмица ја на север она на југ.После сваке утакмице смо ишли у ресторан Атина на Теразијама на чувене пирошке и пиво.То су била дивна времена...

1978. godina. Iz Sarajeva vozom za Beograd u jpola voza navijači Partizana a u drugoj polovini Zvezdaši. I jedni i drugi se kreću međusobnom i nema frke. Niko neće da devastira društvenu imovinu. U Vinkovcima voz stoji 30 minuta dok ne prođe onaj Zagrebački za Beograd. Izlazimo napolje i kreću sporadične tuče da golim rukama i poneka noga. Zastave su u kupeima. Nema palica, noževa, boksera samo delovi sopstvenog tela. Voz kreće i svi uskaču kao da se ništa nije desilo. U Beogradu Partizanovci čekaju voz iz Prištine i onda svi zajedno pred hotel gde su igrači Partizana u karantinu. Svi zajedno idemo i Partizanovci i Zvezdaši ka stadionu JNA gde će biti prisutno oko 60 hiljada navijača. Početak utakmice zatekao me na vrhu juga a kraj grčevito se držeći za ogradu uz samu stazu atletsku da ne izgubim patiku ili mi pocepaju kožnu jaknu. Zvezda pobedila 4:1 a gol za Partizan dao Bjeković uz pomoć ruke. Među nama beše i navijač Zvezde , I da si ga imao nameru povrediti a nismo , ruke nisi mogao izvući jer smo bili kao sardine u limenci. Ej bre 60 000 navijača na stadionu koji je registrovan na 55 000!? Posle utakmice razlaz bez nekog ekscesa i svak svojoj kući do skorog viđenja. To su bili NAVIJAČI kojima je klub bio ispred njih a ne sadašnji HULIGANI koji su ispred kluba i promovišu svoja zlodela koje klub plaća. Pa zato ih više nema ni 5% od nekadašnjeg broja.

Nekada nije bilo kao danas. Bili smo podeljeni među ciganima i grobarima (naravno kao i danas nas cigana je bilo mnogo više) išli smo na utakmice ko na sever ko na jug ali smo posle išli na klopu i piće u kafiće i nije bilo frke. Plaćali su oni koji izgube. Zajedno smo išli kad mi ili oni igraju u evropi. Naravno nisam mogao 100% da navijam za njih ali sam ipak više voleo da grobari pobede nego španci, francuzi, italijani itd. Mi smo bar tako bili vaspitani 70-tih i 80-tih godina. Pozdrav

Prijateljski si mogao da izađes sa vilicom na potiljku,stvarno divni ljudi u partizanu...