"Dobila sam sliku jutros, niko od prijatelja nije povređen ili mrtav...": Ukrajinka briznula u plač na RG

Održala je Marta Kostjuk potresan govor nakon meča i prolaska prvog kola na Rolan Garosu i otkrila da je bomba pala veoma blizu njene porodične kuće u Kijevu, a na konferenciji je dodatno pojasnila čitavu situaciju usled raketiranje Rusije.

- Imam fotografiju kuće mojih roditelja i svega oko nje. Nemam snimak, ali da, to sam dobila jutros u 8 sati. Morala sam da prođem kroz to, da se nosim s tim i da izađem na teren i igram. Nisam znala šta da očekujem od sebe. Nisam znala kakva će mi biti koncentracija, da li ću moći da kontrolišem emocije i misli.

Preporučujemo

- Bilo je trenutaka tokom meča kada bih se vratila razmišljanju o tome, jer mi je veći deo jutra bilo muka pri pomisli da, da je udar bio samo 100 metara bliže, verovatno danas ne bih imala majku i sestru.

Nije joj bilo lako

- Bilo je veoma teško sve to tako brzo procesuirati i izaći na teren. Zato mi je takođe drago što sam igrala prvi meč, jer ne znam kakav bi ishod bio da sam igrala poslednja, na primer. Teško je, ali danas sam veoma ponosna na sebe i na to kako smo se svi nosili s tim. Srećna sam što sam prošla u drugo kolo i što su svi živi - rekla je Kostjuk.

Uz sve što se jutros dogodilo, da li si uopšte razmišljala da odustaneš i ne izađeš na teren?

- Pa, ne jutros, jer su svi zdravi, živi, van bolnice — zapravo niko nije ni bio u bolnici. Te stvari jesu teške, ali niko od mojih bliskih prijatelja ili ljudi koje poznajem nije povređen ili mrtav, tako da bi to bilo mnogo teže i izazovnije. Ne želim ni da razmišljam šta bih uradila da se dogodilo nešto gore, ali znala sam da je danas dan kada treba da izađem i igram. Nije mi ni palo na pamet da ne izađem na teren, jer su na kraju dana svi živi. Sve je dobro - navela je Kostjuk.

Poslednjih nekoliko godina su očigledno veoma teške za tebe. Da li je ovo jutro bilo među najtežim trenucima?

- Mislim da je početak rata punih razmera bio najteži zbog neizvesnosti, jer ne znaš šta se dešava. Cela moja porodica je bila tamo. Nas 17 je bilo u kući. Ta neizvesnost tokom prvih nekoliko meseci bila je veoma teška.

- Sada mislim da je ovo bilo najbliže što je ikada bilo mojoj kući, i to ga verovatno čini najemotivnijim. Kao što sam rekla, postoje bolji i gori dani, ali ovo je sigurno među tri najgora dana - zaključila je Kostjuk.

Foto: Tanjug / AP

Zanimalo je novinara kako se njena majka, sestra i porodica nose sa ovakvim događajima, ali i generalno emocionalno tokom svih ovih godina.

- Nisam još razgovarala s njima telefonom, ali smo se dopisivale. Većina mojih prijatelja i ljudi koje poznajem — pošto je veći deo Kijeva jutros pretrpeo nešto slično — samo pokušava da duže spava i da se oporavi, jer je sve trajalo pola noći, oko četiri sata.

- Sada se samo odmaraju i pokušavaju da se oporave. Dobro je što je danas nedelja pa svi mogu da ostanu kod kuće i provedu vreme sa svojim najbližima. Dobro su. Naravno, veoma je strašno, ali ovo nije prva veoma teška noć, niti poslednja, tako da se ljudi prilagođavaju. Bomba je pala blizu njene kuće, a tvrdi da je rat već dovoljno uzeo snage.

Nastavila je u istom tonu.

- Mislim da je definitivno iscrpljujuće, posebno kada se stalno dešava tokom noći i niko ne spava kako treba. Ljudi su nervozniji i uplašeniji. Ali generalno, svi su veoma ljuti i žele da nastave dalje.

Svi pokušavaju da pomognu kome god treba pomoć, i to je to. Ljudi su veoma otporni i to je nešto iz čega sigurno može mnogo da se nauči. U kući su tada bile moja mama, moja sestra i sestra moje bake. Njih tri - navela je Kostjuk.

Na opasku da je možda rat malo i zaboravljen na teniskom terenu, Kostjuk je bila spremna:

- Mislim da jeste, ali ja svakako živim s tim i prilagodila sam se činjenici da je tur zaboravio na to. I dalje pokušavam da radim ono što mogu i da utičem koliko mogu. Koristim svoju platformu, govore i svaku priliku koju imam da podsetim ljude na horor svakodnevnog života ljudi.

- Ljudi se prilagode, zaborave i nastave dalje. U svetu postoji mnogo problema, mnogo ratova i stvari koje ljudi žele da podrže ili o kojima razmišljaju, i to ima smisla. Ljudi jednostavno nastavljaju dalje - rekla je Marta Kostjuk.

(Telegraf.rs)