VELS KAO PREKRETNICA? Setite se 2003. godine (VIDEO)

Ponosni zbog remija sa Italijom (1:1), ali donekle tužni jer su tim rezultatom i definitivno otpali u trci za Evropsko prvenstvo, fudbaleri tadašnje Srbije i Crne gore su otputovali u Vels kako bi časno i dostojno završili jedan ciklus.

Sada, deset godina kasnije, fudbaleri Srbije su, takođe, posle remija sa Hrvatskom (1:1) izgubili sve šanse za Brazil i krenuli put Velsa kako bi donekle osvetlali obraz, odigrali za navijače, ali i za sebe.

Pobeda protiv Velšana 2003. godine donela je srpsko-crnogorskom timu satisfakciju da su bolji od rivala koji se, na kraju, domogao baraža, ali ne i prvenstva. I ne samo to. Od te prohladne ostrvske večeri stvorila se atmosfera koju je selektor Ilija Petković znao da pretvori u rezultat.

Stoga i nije bilo čudno što je SCG superiorno završila kvalifikacije za SP u Nemačkoj 2006. godine ispred jedne Španije i Bosne i Hercegovine koja je tada krenula sa usponom.

Da li će se istorija ponoviti čak deset godina kasnije kada se od bezizlazne situacije i razočaranja nacije stvorila herojska ekipa te 2003. godine, koja je makar do prvenstva uveseljavala publiku i činila je ponosnom da se osećaju državljani te zemlje?

Kao i u kvalifikacijama za EP 2004. godine, Srbija je kvalifikacije za SP počela remijem i pobedom. Tada je bilo 1:1 u Italiji i pobeda protiv Finske, a sada 0:0 u Škotskoj i ''iživljavanje'' nad Velsom u Novom Sadu (6:1).

Sličnost je donekle nastavljena i u narednim mečevima. SCG je poražena dva puta i odigrano je nerešeno sa Azerbejdžanom što je ravno porazu, a Srbija je doživela četiri poraza. Već tada su obe ekipe znale da od najveće smotre nema ništa i od tada kreće blagi pomak.

Pobede protiv Velsa 2003. godine i Škotske 2013. godine kod kuće donekle su oporavile nacionalni tim, makar što se tiče samopouzdanja. Usledili su već pomenuti rezultati sa Italijom i Hrvatskom te gostovanje Velsu.

Ova generacija Srbije pokazala je da je izuzetno talentovana i da je ne treba otpisivati. Takođe, treba pomenuti i selektora Mihajlovića koji jeste ''zabrljao'' i možda treba da ode, ali je, iskreno, ostavio eventualnom nasledniku u amanet ekipu koja će naredni ciklus biti iskusnija za tri godine zajedničkog igranja, što može da bude presudno.

Jer, kako su se Kežman, Vidić, Milošević i Đorđević poznavali u dušu, tako će sledeći period funkcionisati Ivanović, Kolarov, Matić, Đuričić i Tadić, potpomognuti Mitrovićem koji je sada, kao Žigić tada, iskočio u prvi plan.

Kada na to još dodamo i zlatne omladince, aktuelne šampione Evrope, nema sumnje da će Ivanović i drugovi biti poštovan tim ukoliko, naravno, ne bude zasićenja od reprezentacije, kao što je to bio slučaj u prethodnim kvalifikacijama.

(M.Marić)