Naučnici se bavili Mundijalom: Tetovirani fudbaleri prave više faulova, češće šutiraju, a problem je što...

Tetovaže su odavno postale zaštitni znak modernih fudbalera. Od Lionela Mesija i Nejmara, pa sve do naših reprezentativaca, teško je pronaći vrhunskog igrača koji nema bar neki crtež na telu. Međutim, dok navijači u tome vide estetiku i stil, naučnici su rešili da ispitaju – kako mastilo pod kožom utiče na učinak na terenu i ponašanje fudbalera tokom najvećih smotri poput Svetskog prvenstva?

Rezultati do kojih su došli istraživači prilično su iznenađujući i pokazuju jasnu vezu između količine mastila na telu i statistike koju igrači beleže tokom mečeva.

Preporučujemo

Agresivniji, skloniji riziku i – „na hlađenju“ kod sudija

Obimna naučna studija, koja je detaljno analizirala ponašanje i učinak fudbalera na Mundijalu, pokazala je da igrači sa vidljivim tetovažama (od kojih većina, čak 97 odsto, ima istetovirane ruke) pokazuju znatno drugačije osobine u igri od svojih „neistetoviranih“ kolega.

Statistika je neumoljiva:

Više faulova: Tetovirani fudbaleri u proseku prave znatno više faulova po utakmici (2,64 u odnosu na 2,2 kod igrača bez tetovaža).

Češći kartoni: Sklonost agresivnijoj igri direktno se odražava i na disciplinu, pa tako igrači sa crtežima na telu znatno češće dobijaju žute i crvene kartone.

Više šuteva, ali bez veće efikasnosti: Istraživači su primetili da tetovirani fudbaleri češće preuzimaju rizik i upućuju više udaraca ka golu protivnika. Ipak, studija pokazuje da to ne vodi nužno i većem broju postignutih golova – njihova procenat uspešnosti u realizaciji ostaje na istom nivou kao i kod ostalih.

Naučnici objašnjavaju da ove brojke zapravo oslikavaju specifične psihološke crte ličnosti. Ljudi koji se odlučuju za velike i uočljive tetovaže generalno su ekstrovertniji, dominantniji, skloniji avanturizmu i preuzimanju visokog rizika, što se direktno preslikava na njihov stil igre na travnatom tepihu.

Skrivena opasnost: Da li tetovaže bukvalno „guše“ organizam?

Pored psihološkog i statističkog aspekta, naučnici upozoravaju i na ozbiljan fiziološki problem koji bi mogao da utiče na izdržljivost sportista, naročito tokom utakmica koje se igraju po velikim vrućinama.

Fiziolozi sa Univerziteta Alma u Mičigenu otkrili su da istetovirana koža proizvodi čak 50 odsto manje znoja u poređenju sa čistom kožom. Pored toga, znoj sa tetoviranih delova tela je znatno slaniji, što znači da organizam ubrzano gubi ključne minerale i natrijum.

Budući da je znojenje glavni mehanizam pomoću kojeg ljudsko telo reguliše temperaturu i sprečava pregrevanje tokom ekstremnih napora, blokiranje znojnih žlezda mastilom može da predstavlja ozbiljan problem.

Nemački stručnjaci sa Sportskog univerziteta u Kelnu idu korak dalje i tvrde da bi klubovi i savezi zapravo trebalo da razmisle o zabrani tetoviranja za profesionalne sportiste. Prema njihovim procenama, pigmenti iz mastila ne ostaju samo u koži, već delom prelaze u krvotok, što može uzrokovati pad performansi od 3 do 5 procenata i usporiti proces oporavka mišića nakon teških utakmica.

I dok asovi poput Zlatana Ibrahimovića prkose ovim teorijama i godinama igraju na vrhunskom nivou uprkos telu prekrivenom tetovažama, nauka poručuje da u uslovima ekstremnog napora – svaki procenat i svaka kap znoja mogu da odluče pobednika.

(Telegraf.rs)