AKO NE POBEDIŠ, NE DOLAZI MI KUĆI: Bolesne ambicije roditelja da im deca budu sportisti uništavaju porodice! (VIDEO)

U vreme moga dede igrali su fudbal sa krpenjačom iz zabave, i tada su zaista najbolji bili profi igrači iz ljubavi, jer para nije bilo...Danas je kao ,,zdravo,, baviti se sportom jer se sport masno plaća, tj sport je zdrav za one koji vode klub jer ga ,,zdravo naplaćuju,, u velikim ciframa...Iskreno ja sam ateista i ne bavim se sportom, jer crkva i sport koštaju...Biti ateista i šetati ulicom je besplatno...

Mnogo toga se u zadnjih 30 godina radi zbog roditelja i njihovih kompleksa, a decu niko ni ne pita šta zapravo hoće...

Barem 50 posto tih roditelja nema pojma o tom sportu,sem sto su gledali na televiziji. Sa takvim stavovima nabijaju deci neverovatan pritisak!

Najgore su bolesno ambiciozne majke. Tada devojcice obole od anoreksije koja je psihicka bolest. Majke razmislite ako zelite srecu

U danasnje vreme novac je presudan i u pojedinacnim i u ekipnim sportovima. Samo jedan od primera iz moje sredine: dete slabijeg imovinskoh statusa dolazi svakodnevno da trenira fudbal, po kisi, po vetru... ima kopacke koje mu je mukom majka kupila jer je samohrani rodtelj a podstanari su. Dete lokalnog bogatasa dolazi na trening kad mu je volja, bez zara, bez zelje .... Otac mu sponzorise klub. NA utakmici pogadjajte ko igra u prvoj postavi a ko sedi na klupi?

Poenta je da se deca usmere na sport,igranje folklora,sviranje muzickih instrumenata...zarad korisnog utrosenog vremena i odvajanja od "ulice"!Roditelji nisu ti koji ce postavljati detetu ciljeve,vec samo dete i deciji talenat!Nasi kromanjonci u deci vide " masinu za pravljenje novca",a ne dete koje sutra treba da postane covek!Ako dete roditelju ne uspe da donese novac preko sporta,donece ga uz pomoc kriminala i sl.

Ovo je toliko tačno. Moj sin trenira košarku i ono što ga obavezno pitam s vremena na vreme je da li uživa na terenu dok igra dok je na terenu. I dok god je odgovor da, tu smo za njega da ga vodimo i dovodimo sa treninga, šaljemo u kampove ili pripreme. Voli da se bori i pobeđuje. Kada izgube nervira se (kao i svi) ali i ozbiljno analizira šta je moglo bolje, a gde je kiksnuno. Što se nas roditelja tiče tu smo dok god želi time da se bavi, a ako jednog dana kaže ne, i to je u redu. Gledala sam i slušala roditelje koji detetu šalju rafale psovki sa tribina kada promaše prilikom ZAGREVANJA, prilično bolesno. Velika većina je ubeđena da su baš njihova deca Lebroni ili Džordani potpuno neverovatno zvuči kad ih slušate.

Moj sin ima sedam godina i trenira plivanje. Na zadnjem takmičenju je bio poslednji i bilo ga je baš briga isto kao i mene. Bitno je da trenira i da je zdrav! Mogu još da se pohvalim da nije bio bolestan od kad trenira.

Pametni roditelji znaju koliko su Im deca talentovana,pa ih tako I usmere!

Roditelji oladite malo.

Не може дијете бити врхунски спортиста, ако у себи нема тај спортски фанатизам и жељу за побједом. А то родитељи треба да виде, а не да форсирају дијете на силу. Пратио сам пар тениских турнира дјеце 10-14 година. Већина родитеља ту није нормална, колики притисак праве дјеци.

Sve dok ne osudite izlive ljubavi na terenu pred punom halom trenerskog maga,Duska Vujosevica,prema odraslom coveku,Bogdanu Bogdanovicu,ne ocekujte nikakvo poboljsanje kod roditelja! Sto je najludje,i Bogdan ga je branio,verovatno misleci da mu doticni davljenjem cini uslugu,praveci od njega boljeg coveka! Casovi ljubavi!

Najgore je kada bogati roditelji sponzorisu turnir gde im dete igra,pa ga proglase za najboljeg igraca turnira.