Koliko je realno da dobijemo novog Novaka Đokovića?

Odmah da se razumemo, uspeh i visine koje je dosegao Novak Đoković su u svetskim okvirima nešto što se desilo sada i verovatno nikada više. Koliko je onda sebično tražiti da naša Srbija, sa manje od sedam miliona stanovnika, produkuje još jednu tenisku ikonu? Sebično jeste, ali uvek moramo da se nadamo. I Novak je radio i učio, znojio se i krvario za ono što je postigao. Potrebno je baš dosta elemenata da se sklopi da bi se nešto tako veliko dogodilo.

Današnji teniski podijum je prilično surov za mlade tenisere. Dovoljne su statistike da se pogledaju i sve postaje krajnje jasno.

Na Australijan Openu smo videli jedan gejzir novih imena u završnici turnira, splet okolnosti je mnoge ljubitelje i laike upoznao sa nekim novim momentima u belom sportu.

Ipak, ATP lista govori drugačije. U ovom sportu razvoj do top klase traje dugo, onaj mentalni deo priče mora dosta da sazre kako bi ga i fizički ispratio.

Uz samu mladu individuu potreban je neko ko će ga usmeravati, ko će mu reći u kojom dinamikom mora da uplivava u neku fazu razvoja.

Poznati srpski teniski trener Dragan Ilić za Telegraf je naveo da bi sam igrač napredovao, bolje bi bilo da radi sa svojim vršnjacima.

- Bolje je preko kluba, da se razvija dete sa svojom generacijom, da realno vidi svoj nivo, da ga prikaže i ako prikaže svoj talenat. Ako igrate 10 sati dnevno, drugi 3-4 sata, može doći do prerarane utreniranosti. Onda od 13, 14 godina imate dete koje je naviklo da pobeđuje, jedan poraz ga tera na neprimereno ponašanje, da baca reket, odmah i roditelj menaj trenera... To nije dobro - kazao je Ilić za Telegraf.

Jednostavno, postoje koraci kroz koje su prolazili i naši najveći teniseri. To ukazuje na povezanost i tačnost Ilićevih tvrdnji.

- Bitno je da dete ima klupsku člansku kartu, da nešto nauči. Kada se vidi da je savladalo, može dalje ka turnirima. Ima dece koje uče na turnirima. Ne možete ništa vešački, Novak (Đoković), Jelena (Janković) i Ana (Ivanović), oni su iza sebe imali škole. U Partizanu 1000 đaka, Zvezdi 600-700 đaka, onda se na testiranju pokazivali znanje - navodi Ilić.

Pravi pravac stasavanja je po stručnjacima najbolji kroz škole, te je bitno da se usavršavanje dogodi bez preskakanja koraka u razvoju.

Ilić kaže da ne idemo namenski da napravimo novog Đokovića, da će on sam izaći ukoliko sve pravilno bude radilo.

- Kako? Da u Partizanu, recimo, ponovo bude 500 ljudi na upisu, da ne gledamo kada će biti neki Novak Đoković. On će selekcijom izaći. Moramo da napravimo osnov - naglasio je Ilić.

Tenis je, kako naš iskusni teniski trener tvrdi, sport za čitav život, zato je potrebno strpljenje i rad.

Iz izvučenih statistika, Srbija poseduje samo dva tenisera ispod 20 godina u prvih 1000 na ATP listi - Hamada Međedovića i Stefana Popovića.

Novak je svoj prvi Grend slem osvojio sa 20 godina kada je prvi put trijumfovao na Australijan Openu.

Do tog momenta, već je imao titule na Mastersima u Kanadi i Majamiju, te je pokupio trofeje Meca, Amersforta, Adelejda, Eštorila i Beča.

Ponovo, pričamo o vanserijskom igraču koji se u ovom momentu bori da postane najbolji teniser svih vremena,  pa nije merodavan za razvoj niti jednog mladog konkurenta. Jednostavno, dešava se, ali je daleko od repera za stasavanje.

Ipak, ostali mogu biti merodavni.

Koliko je teško za jednog igrača ispod 20 godina da se dočepa teniskog vrha i da sklopi sve kockice tako rano, govori ATP lista.

U ovom momentu, samo ih je dvojica u Top 100.

Sve ukupno, šest u Top 200.

Ta dvojica koja su uspela da se domognu samog krema, zaista i jesu krem.

Karlos Alkaraz je osvojio Grend slem, a Holger Rune Masters.

Za ostale, oni koji nisu baš podrobno upućeni u tenis, teško da će raspoznati imena Luka van Eša, Artura Filsa, Luke Nardija i Junčeng Šanga koji čine ostatak mlade šestorke u gornjem delu ATP ranga.

Iskusnije kolege su nemilosrdne, a put se mora naći. Ono što se uvek ima u vidu je da je tenis individualni sport, samom sebi vedriš i samom sebi oblačiš.

Alkaraz i Rune su ti koji su ti vanserijski koji imaju fiziku, a imaju i mentalnu hemiju da se nađu u vrhu. Sada im iskustva ne manjka.

Ako nisu na nivou Novaka, šampionskog kova za ovaj sport zasigurno jesu.

E, sada, šta bi moglo da hrabri Srbiju?

Ako bi se uzela lista tenisera do 20 godina, Hamad Međedović bi bio sedmi teniser sveta.

U julu prošle godine je uzeo titulu na Čelendžeru u Ludenšeidu, ima i tri ITF titule, ali se njegov proboj u jačem rangu takmičenja sada već očekuje.

Da li je to nestrpljivost ili je potreban proces da se to i dogodi?

Od starta ove godine, Hamad je krenuo isključivo da igra Čelendžere, da se ne spušta više na ITF turnire.

Drugo kolo Oeiraša, zatim ispadanja u drugom izdanju Oeiraša i Tenerifeu na samom startu.

Izgleda, da ćemo morati da budemo strpljivi.

Nastupio je Međedović u dvoboju sa Norveškom za popunu grupe Svetske lige Dejvis kupa i izvojevao pobedu u super taj-bejku protiv Viktora Đurasovića.

Činilo se da može i ranije da završi taj meč, ali je na kraju i opravdao dosta bolju poziciju na ATP listi od iskusnijeg suparnika.

Zasigurno, vide se koraci i pomaci ka boljem, Hamad je prvi pik koji bi mogao da u nekom skorašnjem vremenu bude adut Srbije u tenisu.

Pomenuti Stefan Popović, za sada, nije uspevao da dođe do Čelendžera.

Ima nekoliko polufinala ITF turnira i jedno finale u Sarajevu gde je bio poražen od mladog Bora Artnaka koji pokušava da se progura pod slovenačkom zastavom.

Nekoliko još imena se u juniorima pominje što se tiče Srbije, još uvek su u procesu "brušenja" i čućemo ih kada za to dođe vreme.

Kod devojaka je to malo drugačije.

Mladih dama do 20 godina je duplo više među Top 200 nego momaka.

Najpoznatija od njih je Amerikanka Koko Gof koja je i šesta teniserka sveta, a tu su i dve Čehinje, dve Linde - Noskova i Fruhvirtova.

Verovatno najveće otkrovene svetskog tenisa je sestra Linde Fruhvirtove, 15-godišnja Brenda Fruhvirtova kojoj se predviđa karijera jedna od onih poput Novaka, Nadala, Federera, Serene, Šarapove...

Gde je tu Srbija?

Tu smo predstavljali od jedva punoletne Lole Radivojević čije ime se sve više čuje. 

Uz nju, tu je još mlađa Mia Ristić, ali i Tijana Sretenović kojoj još nije ni 18 godina.

Sve tri su vidljive na VTA listi - Radivojević (284.), Ristić (413.) i Sretenović (799).

Da li možda možemo u budućnosti do nekog "ženskog Novaka"?

Ili makar do Ane Ivanović?

Ono što je jasno je da je sistem bitan i da iz njega moramo da proizvedemo nove adute na teniskim terenima.

Dok pratimo kako Đoković ide ka večnosti i istoriji, ka nepobitnoj činjenici da je najbolji svih vremena, bitno je misliti i o budućnosti.

(Telegraf.rs)