Bez muke se pesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova!

Reče jednom naš Jovan Dučić da je velika nesreća kada čovek ne zna šta hoće, a da je prava katastrofa kad ne zna šta može. Postalo je izlišno pričati o mogućnostima Novaka Đokovića koji zna i šta hoće i šta može. U moru verovanja i neverice, mora konstantno da plovi sa svojim mislima i ličnim uverenjem da sve može. I... Evo ga. Ponovo je u polufinalu Vimbldona.

Kada dođete do momenta da je vaša veličanstvenost sasvim uobičajna, onda ste standardizovali svoju veličinu. Pošaljete poruku svetu da je sasvim normalno da sa 39 godina igrate pet sati i 14 minuta na najvećoj mogućoj sceni protiv, na papiru, jednog od najvećih favorita za osvajanje turnira.

Preporučujemo

Ne znam koji uopšte podatak može biti impozantniji i koji je bitno istaći u ovom zatišju pred najveću buru.

Da li to što je baš u ovim danima postao čovek sa najviše pobeda na Vimbldonu ili to što je na ovom istom turniru već skoro celu deceniju najmanje u polufinalu?

U poslednjih osam godina saldo kaže - jednom se nije igralo, četiri puta je bio šampion i dva puta finalista. Evo, sada ima priliku da ovaj podatak pretvori u "poslednjih osam godina najmanje borba za trofej Vimbldona".

Ko zna koliko ga je oštetio ovaj maraton sa Feliksom Ože Alijasimom, ali kada sam Novak kaže da zbog ovakvih momenata još uvek i igra tenis, neka ih onda bude što više.

Pritisak koji trenutno mora da ima jeste da na svakom koraku i poenu pravi istoriju i neke nove rekorde. Svi kad vide mnogo, traže još više. Još, još, još...

Da li bi Novak zaista mogao da preslika recept sa Australijan Opena?

Pa... Da i ne.

Razlika je ogromna u samom putu do polufinala.

Tamo je Đoković prvo dobio slobodno u osmini finala zbog povlačenja Jakuba Menšika, a onda mu je Lorenco Museti predao posle samo dva seta igre. Bio je odmoran. Mnogo odmorniji nego sada.

Protiv Sinera nema strpljivo. Samo dinamično. Svako taktiziranje je u startu pogrešno. Neverovatno dinamičan igrač koji čak i defanzivne momente pretvara u napade. Svaka pomisao mu je ofanziva i kontraofanziva.

U ovoj vimbldonskoj kampanji su svi pokušali da rizikuju. Nema druge. Što dublje i što jače loptice uz nepredvidljive promene ritma. Što manje ritma i što više agresije, kako god to zvučalo.

Tako ga je Đoković i pobedio u Melburnu. Jednom u nikada se dešava da Novakove knjige uputstava za nekog nemaju neku strategiju guranja ka litici. Srbin je kao sumanut gađao uglove, spasavao brejk lopte i u velikom ritmu obigravao oko protivnika kojeg bi kaznio svaki put kad malo spusti gard.

Teško je to. Siner spusti gard dva do tri puta na meču, ako se radi o nekom ko zaista i može da ga ugrozi. Ako se to ne iskoristi, vrata se zatvaraju.

Toliko toga mora da se gleda. Toliko toga mora da se poklopi. A, čini se da Siner drži taj ključ za titulu. Alkaraza nema. Svako je pobediv nakon Janika.

Kao i uvek, reći ću ono što kažem uvek, a to je - Novak više ništa ne mora.

Ako dobije, biće veličanstveno, biće za vek vekova, a izgubi...

Što bi najveći srpski pesnik rekao - Slavno mrite, kad mreti morate.

(Telegraf.rs)