Osam godina od pogroma Srba na Kosmetu (FOTO / VIDEO)

Na današnji dan navršava se osam godina od početka nasilja na Kosovu i Metohiji, kada su se na meti Albanaca našli Srbi, njihova imovina, spomenici kulture i svetinje Srpske pravoslavne crkve, a iz domova je proterano više od 4.000 ljudi.

U talasu albanskog nasilja, koje je počelo 17. marta 2004. godine, ubijeno je 19 osoba, osam Srba i 11 Albanaca, dok se dvoje Srba još vode kao nestali. Za samo dva dana povređene su 954 osobe, među njima 143 srpske nacionalnosti i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu od napada. Uništena su i 72 vozila UN. Proterano je 4.012 Srba, etnički očišćeno šest gradova i devet sela, a porušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća i 10 društvenih objekata - škola, domova zdravlja, pošte.

Posebna meta Albanaca bili su duhovno nasleđe i graditeljska baština srpskog naroda, pa je srušeno, zapaljeno ili teško oštećeno 35 verskih objekata, među kojima 18 spomenika kulture. Do temelja su srušeni i manastir Devič kod Srbice i konaci manastira Svetih Arhangela kod Prizrena; u Prizrenu su izgorele i crkve Bogorodice Ljeviške iz 14. i Svetog Đorđa iz 16. veka, na čijem je svodu ispisana preteća poruka: "Smrt Srbima".

Uništena je Prizrenska bogoslovija, episkopsko sedište u Prizrenu, oskrnavljena su srpska groblja, pri čemu nisu pošteđene ni grobnice Svetog Joanikija Devičkog u manastiru Devič kod Srbice i cara Dušana u manastiru Svetog Arhangela u Prizrenu.

U crkvama je nestalo ili je oštećeno više od 10.000 vrednih fresaka, ikona, putira, odeždi i drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih koje svedoče o vekovnom postojanju Srba na KiM.

Osam godina kasnije, lideri Srba upozoravaju na to da još nije ostvaren napredak u kvalitetu života i opstanka Srba na Kosovu, kao i da mnogi nealbanci žive u getu, svakodnevno se plašeći za svoj život i život svoje porodice. Međutim, njihova mišljenja o odnosu države prema preostalim Srbima su različita. Jedni tvrde da su preostali Srbi izdani, drugi ne dele takvo mišljenje.

Potpredsednik Zajednice srpskih opština i naselja Marko Jakšić ocenjuje za Telegraf.rs da se pre osam godina dogodilo organizovano etničko čišćenje Srba s prostora centralnog Kosova, dok je sada aktuelna izdaja preostalog stanoviništva na tom području.

- Ljudi su ubijani i proterivani sa svojih vekovnih ognjišta. To im je uspelo, pa je mnogo naših sunarodnika preseljeno na sever pokrajine. Posmatrani potpuno pasivno od strane međunarodne zajednice, nisu zaustavljeni u svom krvavom piru. Mnoge kuće su srušene, manastiri spaljeni. Narod je zaboravljen od države, a pre mesec dana je žrtvovan i od strane Vlade Srbije zarad članstva u Evropskoj uniji.  To je nacionalna izdaja, a krajnji cilj je postavljanje granice između severa Kosova i ostatka pokrajine - kaže Jakšić.

On sumnja da nasilje kakvo je viđeno 2004. godine može da se ponovi, jer je sada potpuno drugačija situacija.

- Sada je stanovništvo homogenije i oni bi morali da krenu na sever, što bi značilo početak otvorenog rata, a to njima sada ne odgovara, jer su proglasili nezavisnost. Zapadne zemlje sada na njih gledaju kao na nezavisnu državu- napominje Jakšić.

Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ne isljkučuje novo pokretanje nasilja od strane Albanaca, ali napominje da su se sada mnoge stvari promenile, pa bi međunarodna zajednica drugačije gledala na nove sukobe, paljenje porodičnih kuća i manastira.

- Teren je pre osam godina za početak nasilja bio dobro i široko pripremljen. Ljudi su ubijani, proterivani, kuće i manastiri paljeni, a niko za to nije odgovarao. Pohapšeni su neki, ali to je "sitna boranija". Niko od organizatora zločina nije priveden, niti je odgovarao za ubistva i paljenja. I te osobe, koje su osuđene po raznim osnovama, kažnjene su smešnim osudama. Veoma mali broj objekata koji je uništen je obnovljen, a i interesovanje za popravak je drastično opalo od strane međunarodne zajednice. O tome se gotovo više i ne priča. Država je pomogla koliko je mogla, ali ne treba zaboraviti da sada izvršnu vlast na ovom prostoru ima međunarodna zajednica, tako da se radilo koliko se moglo, a sigurno je moralo više - ističe Ivanović.

On smatra da narod na Kosovu veoma teško živi, a da je prisustvo međunarodne zajednice i dalje neophodno, jer Srbi i Albanci još nisu spremni da međusobno komuniciraju.

Pogledajte podsećanje na dane koji su obeležili "krvavi mart" 2004. godine:

(I. Mitkovski)