SVE O GEJ BRAKOVIMA: Za i protiv legalizacije homoseksualnih zajednica! (FOTO)

U susret najavljenoj Paradi ponosa, krajnje objektivno, ne zauzimajući bilo čiju stranu, bavićemo se jednom od najkontraverznijih tema današnjice, ne samo u Srbiji, već generalno u svetu, i to u formi pitanja i odgovora, sa ciljem da vam pružimo uvid u osnovu materije i eventualno rasvetlimo nedoumice koje imate.

Šta je istopolni brak? Istopolni brak je bračna zajednica između dva muškarca ili dve žene koji je priznat od strane države. Politički pokret za njegovo ozakonjivanje počeo je ranih devedesetih godina i brzo je dospeo u žižu interesovanja, zbog čega su ga mnoge države već legalizovale. Broj mladih u svetu koji ovo podržava je u stalnom porastu. Međutim, i dalje postoji veći broj onih koji misli suprotno.

Gde je legalan? U Americi, 20 saveznih država i distrikt Kolumbija su legalizovali ovu vrstu zajednice, dok još tri države priznaju građanske i vanbračne zajednice. Pored toga, još 17 država na svetu je legalizovalo istopolne brakove; Holandija je bila prva, a posle nje su sledili Kanada, Brazil, Urugvaj, Argentina, Južna Afrika, Novi Zeland, Engleska, Vels, Portugalija, Španija, Francuska, Belgija, Luksemburg, Danska, Švedska i Norveška.

Koji su argumenti za istopolne brakove? Za pobornike, ovo je pitanje društvene i ekonomske jednakosti; oni veruju da će, ako država prizna njihovu zajednicu, biti jedan korak bliži punom legitimitetu u očima društva i zakona. Postoje međutim i vidne koristi od ovih brakova, za pojedince koji se u njima nalaze: moći će zajedno da plaćaju porez, zajedno koriste razne vladine programe, ili donose bitne odluke o životu i smrti umirućeg partnera. Postoje studije koje kažu i da će se to odraziti na njihovo mentalno i telesno zdravlje, ali i na zdravlje dece koja sa njima odrastaju.

Koji su argumenti protiv? Oponenti tvrde da će država ohrabriti rađanje dece ako bude insistirala na tome da samo muškarac i žena mogu da budu u braku, dok će u suprotnom sebe lišiti moćnog oružja za društveno preživljavanje. Takođe, protivnici smatraju da je deci bolje sa roditeljima različitog pola jer muškarca i ženu vide kao komplementarne ličnosti ne samo u seksualnom smislu već i u roditeljskom. Postoje i drugi argumenti, religijski (da bog ne odobrava niti ovakvu aktivnost niti zajednicu, te da je njena legalizacija kršenje svetosti braka) i čisto biološki (da to nije normalno).

Koje su koristi od njih? Obično se navodi njih devet: Prvo, zajedničko plaćanje poreza. Drugo, nasleđivanje imovine u slučaju smrti jednog partnera. Treće, donošenje bitnih medicinskih odluka. Četvrto, poslodavci često daju porodične benefite samo venčanim parovima. Peto, u slučaju smrti partner može da se postara za sahranu. Šesto, brak garantuje podelu imovine i starateljstvo nad detetom u slučaju razvoda. Sedmo, bračni drugovi mogu da podnose zahtev za porodične popuste na zdravstveno osiguranje, u zemljama u kojima je to moguće. Osmo, vlada ne može da natera venčani par da iznosi poverljive informacije o kojima se pričalo tokom braka. Deveto, bračni partneri imaju pravo posete u pritvorima, zatvorima, bolnicama i drugim mestima koja su rezervisana samo za članove porodice.

Koja je razlika između braka, građanske i vanbračne zajednice? Brak je tradicionalna zakonska monogamna zajednica. Građanska i vanbračna zajednica su slične braku ali pružaju tek neke njegove benefite, uglavnom male.

Kako se stav javnosti menja po ovom pitanju? O ovome možemo da pričamo samo što se tiče Amerike. Između 1996. godine i 2014, Galup je otkrio da se podrška gej brakovima duplirala, sa 27 odsto na 55 odsto, najviše među mladima, mada stabilno kod svih starosnih grupa. Situacija je verovatno slična u većini zemalja u kojima je istopolni brak u potpunosti legalizovan.

Da li se institucija braka menjala u prošlosti? Jeste. Istorijski i arheološki podaci pokazuju da je koncept braka varirao od civilizacije do civilizacije. Za početak, nisu sve bile monogamne (jedan muškarac i jedna žena), a mnoge su i danas poligamne (islamska kultura u kojoj jedan muškarac može da ima i do četiri žene). Sve do skora, brak nije bio romantična veza muškarca i žene koji se vole, već ekonomski ugovor dogovoren na roditeljskom nivou sa ciljem proliferacije i podizanja uticaja obe porodice, kako na mikro nivou (selo, recimo) tako i na geopolitičkom nivou. Pored toga, mnoge države tokom dvadesetog veka i ranijih perioda nisu dozvoljavale ni međurasne brakove, što je sada napušteno. Nikada međutim nijedna civilizacija nije dozvoljavala gej brakove, iako su u mnogima istopolne veze bile uobičajena pojava.

Kako istopolni brakovi utiču na decu takvih parova? Neka istraživanja pokazuju da će legalizacija gej brakova doneti mnoštvo benefita deci rušeći barijere koje sada postoje. Argument u prilog tome kaže da na dete mnogo više utiče finansijska stabilnost i zdravi odnos između njega i roditelja, nego seksualna orijentacija roditelja. Postoji studija koja kaže da su deca koja odrastaju u istopolnim zajednicama u globalu srećnija od druge. Mnogi se sa ovim ne slažu, i ovakva istraživanja smatraju za plaćena; oponenti gej brakova veruju da će ovo uticati na seksualnu orijentaciju deteta koje je u pitanju, što je kršenje njegovih ljudskih prava, a mnogi se boje i da će deca biti seksualno iskorištavana od svojih usvojitelja ili istopolnih partnera svojih bioloških roditelja.

Kakav je njegov uticaj na društvo? Teško je govoriti o tome s obzirom da se radi o novom fenomenu. Takođe, sve zavisi od ugla posmatrača: šta je uticaj, a potom, ako postoji, šta je pozitivno a šta negativno.

(S. P.)