KO JE PRVI DOŠAO NA BALKAN - SRBI ILI ALBANCI? Evo odgovora koji će vas šokirati!

Poslednjih nekoliko godina u žiži javnosti se nalazi udžbenik za istoriju za šesti razred osnovne škole, autora Radeta Mihaljčića, u kojem piše da su Albanci starosedeoci Balkanskog poluostrva i da su na njega došli znatno ranije od Slovena.

Preporučujemo

Da bude jasnije, ovde je reč o Ilirima, plemenima različitog stepena civilizacije koja su naseljavala prostor zapadnog Balkana, od kojih su kasnije nastali Albanci, koji su tako nazvani od među narodima i državama zapadne Evrope.

U knjizi, u lekciji "Južni Sloveni i starosedeoci" između ostalog piše:

"Međutim, starosedeoci koji su živeli zajedno i čija su naselja grupisana u veće skupine nisu slovenizirani. Običaje, jezik i druga narodna obeležja sačuvali su Albanci. Deo doseljenih Slovena primio je jezik i običaje Albanaca i stopio se s njima."

Urednik za istoriju Zavoda za udžbenike Nebojša Jovanović ovako objašnjava dilemu kojom se bavimo.

Sloveni u Evropi u 7. i 8. veku Foto: Wikipedia/Spiridon Ion Cepleanu

- U javnosti se sve češće govori, u pozitivnom ili negativnom značenju, o pojmu revizije istorije. Jedni se plaše i osuđuju bilo koji pokušaj revizije, dok drugi uviđaju neophodnost da se o nekim stvarima konačno otvorenije, tačnije i poštenije progovori. Treći uskaču s namerom da zloupotrebe situaciju i da "celu istoriju okrenu naglavačke" - kaže za Telegraf.rs Jovanović, osvrćući se na udžbeničku istoriju, a ne na naučnu na koju postoje pokušaji udara raznim pseudoistorijama i tezama da su Srbi "najstariji narod", da su maltene Adam i Eva bili Srbi i govorili srpski, te da su od srpskog naroda i srpskog jezika nastali svi ostali narodi i jezici koji danas postoje,  i dodaje:

- Mi smo narod koji se hvali svojom slavnom istorijom i o tome se čuju otvorene i vrlo žučne rasprave na ulici, u kafani, na okupljanjima i svetkovinama. Ali na njima skoro da jedino ćute istoričari, jer njih niko ništa ne pita i njihove knjige niko ne čita. Mnogo puta sam bio svedok takvih situacija i mnogo puta sam shvatio da je osnovna i jedina literatura najglasnijih "tumača istorije" nekadašnji udžbenik za nastavni predmet iz koga su sami imali ocenu - dva -kaže Jovanović, pa nastavlja:

- Kad takvi ljudi pogledaju udžbenik svog deteta, oni zaista "steknu utisak da su neke lekcije promenjene". Međutim, takav utisak steknu i oni koji su imali peticu iz istorije. Neke lekcije zaista jesu promenjene. Recimo, danas u udžbenicima za istoriju piše mnogo detaljnije o Prvom svetskom ratu nego ranije, kad je ceo Prvi svetski rat bio opisan samo u jednoj lekciji.

Rade Mihaljčić, autor udžbenika istorija za šesti razred Foto: Wikipedia/D.jecmenica

S druge strane, o Drugom svetskom ratu je pisano u minimum deset lekcija. Tako je na bilo i u drugim poljima javne delatnosti, u umetnostima, naročito u filmskoj. Nedavno je jedan mladi istoričar doktorirao upravo na toj temi i dokazao da je u periodu od 1945. do 1991. godine snimljeno ukupno 684 "partizanska filma", dok je o Prvom svetskom ratu samo jedan - "Marš na Drinu" i to 1964. Ipak, ljudi su gledali te filmove i mislili da sve što je prikazano u njima, da se "doslovce" tako i odigralo u stvarnom životu.

No, da se vratimo mi na Albance. Srbi su, kada su došli na Balkansko poluostrvo, zatekli Ilire. To pleme se nešto kasnije razdvojilo, napravilo se nekoliko plemena, i jedno od njih je narod zapadne Evrope nazvao Albancima. Ime su stekli u 20. veku, iako oni sami sebe nazivaju Šćiperima (odakle je i potekao naziv kod Srba - Šiptari).

Treba napomenuti da se Albanci dugo u istoriji (za razliku od ostalih Ilira koji su imali svoje države, vlada, čak i kraljeve - kraljica Teuta, s prestonicom u Risnu itd.), nisu nisu predstavljali državotvoran narod, i u tom su se pogledu emancipovali tek u 20. veku.

Foto: zavod.co.rs

NOVI UDŽBENIK JE U ŠTAMPI

Kako bi ljudima što jasnija bila istorija, Zavod za udžbenike i Ministarstvo prosvete je donelo odluku da se unesu neke izmene u udžbenik.

- Na osnovu zvaničnog dopisa Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja od 7.8.2014. godine, rešenjem broj 650-02-65/3/2014-06, Zavodu za udžbenike je dostavljeno stručno mišljenje Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja koje se odnosi na udžbenik Istorija za šesti razred osnovne škole, autora prof. dr Rada Mihaljčića. U skladu sa navedenim mišljenjem, izdavač i autor su usvojili primedbe i u "novom izdanju ovog udžbenika, koji poseduje mnoge kvalitete, preformulisali naziv Makedonski Sloveni (str. 47 i 53) i Makedonska država (str. 48) i relativizovali tvrdnju o Albancima kao starosedeocima Balkanskog poluostrva (str. 42) - istakao je Nebojša Jovanović.

Na kraju, možemo doći do samo jednog zaključka. Pisanje istorije trebalo bi prepustiti ISTORIČARIMA. Mi smo tu da je učimo i volimo. Treba je znati i čitati ispravno, a ne onako kako mi želimo, jer niko ne bi dozvolio da deca u Srbiji uče neku "iskrivljenu" istoriju, koja poništava sve ono što smo, kako drugi kažu, mi učinili ranije. Zapamtite, jedna zapisana reč može se protumačiti na hiljadu načina. Bitna je suština.

Inače, prof. dr Rade Mihaljčić je na početku svoje karijere drugo radio u osnovnoj školi, a kao autor udžbenika, danas rado ističe svoje veliko iskustvo iz neposrednog rada sa učenicima. Danas radi kao redovni profesor sa studentima Filozofskog fakluteta BU i Filozofskog fakulteta u Banjaluci. Važi za jednog od najboljih autora udžbenika za period Srednjeg veka, ne samo u Srbiji već i u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, a dobio je i najveća priznanja koja se mogu dodeliti jednom istoričaru.

(M. Bojić)