KAKVI SMO TO LJUDI? Dok se samoubice bacaju s mostova, narod navija da se ubiju?!

Sugrađani izgleda smatraju da osobe koje na nekom javnom mestu, poput mostova, prete da će se ubiti, zapravo samo traže pažnju i da im "nije ništa"

Komentari

  • bato

    16. mart 2015 | 09:40

    Niko ne zna sta je kome u glavi,mozda sa razlogom covjek to uradi ali nema opravdanja za to.SVI su danas u problrmu materijalnom. I JA NEMAM STA DORUCKOVATI JUTROS pa necu otici na most i zgradu. Treba covjeku pomoci da prebrodi PROBLEM A NE NAVIJATI ZA SKOK. Ko je tu bolestan pitam se!!

  • Doktor

    16. mart 2015 | 07:47

    Svi mi imamo problema pa da idu svi da skaču sa mosta to bila rapsodija,idi leči se ako ti nije dobro a ne tu javno prete samoubistvom i to....

    • 16. mart 2015 | 16:40

      Шта!!!!!

      @Doktor

      Слажем се са Вама докторе! Ко одлучи да се убије,неће седети два сата на мосту и блокирати саобраћај.

  • Blrs

    16. mart 2015 | 07:44

    Ma ako je neko odlucio da se gigne, nema tu pomoci :)

  • Auh

    16. mart 2015 | 00:12

    Ma u pravu su ljudi, popeo se na most i blokirao svima normalno funkcionisanje. Ako hoces da se ubijes skoci negde gde neces nikom da smetas i nanosis traume

  • Nikola

    15. mart 2015 | 20:05

    EVO ZASTO SE LJUDI UBIJAJU> BEDA < !!!

    • 16. mart 2015 | 02:57

      Dok

      @Nikola

      Zato sto zive u maloj drzavi. Da je juga ziva radilo bi se a ovako jad i beda. Ps isto je i u croatiji i bih nista nisu bolji. U sustini latili ste se oruzija i sad izvolte dolazi na naplatu vasa nezavisnost.

  • M

    15. mart 2015 | 19:39

    Kako kakvi? BOLESNI...

  • Zuze

    15. mart 2015 | 19:30

    I ja smatram da onaj ko je odlučio da sebi oduzme život učiniće to negde bez publiciteta a ovi što to "pokušavaju "na javnim mestima više hoće da privuku pažnju na sebe i svoje probleme slično kao štrajkom glađu. Mislim da svako raspolaže odlučuje i odgovara za svoj život, masa to vrlo dobro zna i zato tako i reaguje. Verovatno ima među njima i izbezumljenih očajnika koji očekuju neko čudo iako i sami znaju da od toga nema ništa.

  • Slox

    15. mart 2015 | 19:16

    Oni koji navijaju treba krivicno goniti,jer time samo podsticu coveka da izvrsi samoubistvo.

    • 15. mart 2015 | 19:33

      Proka

      @Slox

      I ti bi navijao da svaki drugi dan zatvaraju most zbog poremecenih ljudi

    • 15. mart 2015 | 21:08

      Mare

      @Slox

      Cekaj, cekaj...pa ja sad tebi ovde napisem da ides da se ubijes i mene treba da krivicno gone, nema logike

    • 16. mart 2015 | 00:59

      Hkrdtmn

      @Slox

      A na sta ti podstices?

  • Iva

    15. mart 2015 | 18:06

    Tvrdim da ove sto podsticu treba posebno pregledati oni su najgori.Oni vade nozeve' palice I bez pardona ubiju ili tesko povrede...

    • 15. mart 2015 | 21:14

      Mare

      @Iva

      Vecina tih ljudi kaze to u fazonu "pa skoci vise" i ne koristeci mozak, ali takav je narod kad nije njihov zivot u pitanju, jednostavno im nije stalo do drugih

  • DARKO 100%

    15. mart 2015 | 18:06

      Морамо, најпре, поћи од потврђене чињенице да је број самоубистава у свету последњих деценија, особито после другог светског рата, у сталном порасту. Упадљиво је да је број мушких самоубица већи од женских - на пример, у Јапану тај однос је 2:1, док је у скандинавским земљама 4:1. Узели смо као пример земље у којима је већ деценијама проценат самоубистава врло висок, али ни остале земље, особито Мађарска, Чехословачка, Аустрија и Швајцарска, не заостају много за овим. Оно што је ново и што постаје све упадљивије у последње време је све већи број самоубистава или покушаја самоубиства код деце и адолесцената. Најпре ћемо покушати да објаснимо овај последњи податак. Запажено је да код дечака решеност на овај кобни чин преовлађује пре пубертета, док код девојака после његовог почетка. Код девојака се узима као један од чинилаца поремећај у раду ендокриних жлезда, који ствара предиспозицију за конфликте, на које се онда реагује на патолошки начин: појачаном тврдоглавошћу, депресијом, неуротичним повлачењем од света и томе слично. Наравно, ипак је један од најважнијих узрока несигурност коју данашња деца све више и јаче осећају у својој породичној средини. Неповерење које брачни другови показују један према другом, њихова емоционална нестабилност и често непланирано рађање деце, која су, дакле, делимично нежељени уљези у једном дому који се ионако љуља, мучна борба за постизање материјалних средстава за живот, што троши и временом исцрпљује емотивну резерву супружника - били би само неки од честих чинилаца који стварају нескладност у породици, у којој се онда дете не осећа довољно заштићено нити вољено. Сматра се да су поремећени односи у породици у 80% свих случајева покушаја самоубиства деце испод 15 година, директно одговорни за потпун неуспех деце да се укључе у живот. Наравно, постоје и многи други разлози за самоубиство деце, а нарочито одраслих, и то према земљама, односно општој друштвеној клими, обрасцима понашања и религиозних схватањима у њима. Тако, на пример, у Јапану и неким другим азијским земљама - у којима, осим када се поставља питање части, угледа породице, или када се самоубиство схвати као акт револта, као у случају неких будистичких калуђера - религиозна убеђеност у наставак живота после смрти, као и сусрет са другим, умрлим рођацима и пријатељима, потпомаже одлуку на овај последњи чин. Не треба, исто тако, ни у коме случају потценити знатан број случајева болесних и старих особа које, осећајући се све више усамљене, напуштене и изоловане, што врло често одговара стварном стању, прекраћују себи даље муке дубоко убеђене да су изабрале најправилнији пут. Свакако нам се намеће питање, тако често расправљано и различито процењивано, јесу ли самоубице нормални људи и да ли они тако тешко нападају сами на себе при потпуно бистрој свести. Апсолутног одговора на ово питање нема. Не само зато што се о животу самоубица, особито о њиховим последњим месецима или недељама зна врло мало или ништа, између осталог и због опште презаузетости људи самим собом и неког таласа опште равнодушности и незаинтересованости за судбину других људи већ и због помереног психолошко-психијатријског критеријума о нормалним и абнормалним реакцијама данашњих људи. При свему томе сигурно је да је знатан проценат самоубица, међу душевно поремећеним људима, који су латентно или манифестно патили од неке душевне болести, најчешће депресије. Минути или сати који су претходили самом чину самоубиства - бар на основу, понекад, остављених бележака или директних исказа оних који су били спречени, или којима није успело у оваквом покушају - недвосмислено говоре о извесном стању сужене, дакле поремећене свести, у коме је преовлађивало абнормално афективно стање усмерено на самодеструкцију. Јасно је да то не важи за све самоубице. Продубљена психолошка, нарочито психоаналитичка истраживања проблема самоубиства бацила су нову светлост на овај проблем и поставила неколико занимљивих хипотеза. Још је Диркхајмово саопштење скренуло на себе пажњу - о реципрочном односу и учесталости деликта убиства и самоубиства, на пример, на Сицилији и у северној Италији, или на Корзици и у северној Француској. Он је, наиме, у основи обеју акција, убиства и самоубиства, видео исте агресивне импулсе, који су само бирали свој правац према покрајинама и јавном мишљењу које је, у цивилизованијим крајевима, на пример, оштро осуђивало сваки акт насиља према ближњем. Занимљиво је тим поводом и Зилборгово саопштење да се ритуал харакири самоубиства у Јапану често изводи на прагу куће оне особе за коју се сматрало да је увредила самоубицу. Тако је полако никла врло смела хипотеза - да су самоубице латентне убице (први литерарни пример за ову хипотезу налазимо у Софокловом Ајаксу). Улазећи још дубље у психу оваквих људи, психоаналитичари су открили да су они били лишени љубави особа у које су управо полагали највише наде и то или стварно лишени, или су само у то веровали. Лишавање љубави, најчешће, проузрокује, нарочито код осетљивих особа, јаке агресивне тежње, које, ако се због прејаког осећања кривице и моралног васпитања не смеју испољити према дотичној особи, остају несвесне и окрећу се према самом себи. Код деце је такав механизам настанка аутодеструкције још упадљивији и прихватљивији, јер ако осетљиво дете доживи такво осећање да је лишено љубави родитеља, не остаје му ништа друго него да претпостави да је оно само томе узрок, из чега даље произлази потреба за самокажњавањем. Сада је тренутак да се каже нешто и о такозваним еквивалентима самоубиства, или заменама за самоубиство. Сматра се, наиме, да на велики број самоповреда, затим хроничног уништавања здравља прекомерним пушењем, узимањем дрога, нарочито алкохола, коцкањем, као и известан број телесног осакаћења насталог због неуспелог покушаја самоубиства - несвесне су потребе таквих особа за самокажњавањем, односно самоуништењем. Уместо, дакле, што би ту своју несвесну потребу задовољили једним јединим актом потпуне самодеструкције (мада Масерман мисли да човек никад не жели тотално самоуништење, већ нирвану!), они постижу компромис између жеље за животом, у којој се често крије и потре? за кажњавањем и плашењем других и задовољења од делимичног, али продуженог кажњавања самих себе. Интересантно је, најзад, и Менингерово тврђење да самоубиство изражава истовремено жељу за умирањем, жељу за убијањем и жељу да се буде убијен. Има још доста тога што се овде не може до краја изнети. Овде убрајамо поред најчешћих средстава којима се самоубице данас служе у извршавању свога чина, и неке неспоменуте социолошке и културне чиниоце, проценат самоубиства у земљама са високим и ниским стандардом (у којима, опет, преовлађује већи број убистава) и, нарочито, покушаје самоубиства, којима се данас посвећују засебне студије. У оваквим покушајима, наиме, најчешће се види очајан апел самоубице својој околини како би на тај начин добио заштиту и бригу, којих је био стварно или умишљено лишен. Ни у коме случају се више не сматра да су сви покушаји самоубиства лажни и да су хистеричне природе. На крају треба свакако споменути и све веће напоре друштва, нарочито у земљама са високим процентом самоубистава, у превентивној заштити и моћи која се у најразличитијим видовима пружа унесрећенима. У ту сврху, нарочито у Америци, а и код нас, постоје установе са хитном, апел-службом, које су свакако до сада успевале да у много случајева спрече извршење оног последњег корака. Суочени смо са још једном савременом мором за коју је друштво највише одговорно, јер наука данас негира наследност тежње ка самоубиству, па је друштво највише и позвано да овој мори стане успешно на пут.  

    • 15. mart 2015 | 19:11

      Zuze

      @DARKO 100%

      Ovo kao doktorat

    • 15. mart 2015 | 20:40

      Dzoni

      @DARKO 100%

      Ja ne mogu da verujem da si ti napisao ovoliki text. Nisam citao,jer ne verujem da si ovoliko napisao.

    • 15. mart 2015 | 21:45

      XXL

      @DARKO 100%

      Ja sam hteo dva puta da se ubijem. Davno zbog ljubavi i skoro zbog bolesti. Ali to nisam nikome rekao sem psihologu u bolnici i dobio sam pomoć oba puta. Nije to zezanje nego teška životna situacija. Nedaj bože nikom pa ni meni ni mojima.

    • 15. mart 2015 | 23:27

      !

      @DARKO 100%

      Copy past malo

    • 16. mart 2015 | 00:13

      Pub

      @DARKO 100%

      Ok

    • 16. mart 2015 | 02:40

      Браде

      @DARKO 100%

      Ja sam hteo da se ubijem kad samo video da tvoj komentar nema kraja...

  • Goran

    15. mart 2015 | 18:02

    Dobro, necemo javno podsticati coveka na samoubistvo. To je nenormalno. Moje misljenje je da onaj ko zaista zeli da se ubije to ce uraditi daleko od svih. Ako to bas zelis da uradis na javnom mestu, nije slucajno. Dobrim delom zelis da skrenes paznju na sebe. Meni to deluje pomalo sebicno jer danas svi imaju probleme pa i ovi sto ga podsticu na samoubistvo. Treba mu pomoci. Ali treba pomoci i svim ljudima. Posebno onima sto ga podsticu na samoubistvo.

  • Senna

    15. mart 2015 | 18:00

    Jaooo lažni moralisti, svuda vas ima. Za početak, taj da je zaista hteo da se ubije ne bi pravio cirkus nego bi otišao na neki most i skočio u tišini kao i svi oni koji su to zaista i rešili. Jeste li čuli nekad da je neki od tih samoubica u pokušaju, koji je stajao satima na ivici, pričajući kako će da se ubije dok se narod okupljao oko njega na kraju stvarno i skočio? Ja nisam.

    • 15. mart 2015 | 18:13

      hmmm

      @Senna

      Ovaj je samo ucenjivao zenu da mu se vrati, nije ni nameravao da se ubije

    • 15. mart 2015 | 18:37

      €@$

      @Senna

      U pravu si,zele da skrenu paznju porodice i drustva. Iz nemoci to cine ali nece u smrt...

    • 15. mart 2015 | 23:36

      Zoran

      @Senna

      Proguglaj malo,pa ces naci...ali ne naravno da neces,ti imas facebook!

  • Hkrdtmn

    15. mart 2015 | 17:47

    A ti sto se popnu na most ili negdje drugo, misle da samo oni imaju tolike probleme i da samo oni pate itd. Jeste narod malo prolupao, ali realno gledano, svi mi imamo neke probleme zbog kojih bi mozda i trebali da skocimo, ali to vecina ne radi vec pokusava da izadje iz problema. A taj sto se popeo na most i hoce da skoci u savu ili neku drugu rijeku, taj ce da prezivi. Onako uvjek dole ceka recna policija i odmah ga izvade. Tako da razumijem ove sto povikuju. Ako je dotle doslo da skoci.

  • Dani

    15. mart 2015 | 17:45

    Ja mislim da taj Covek ima nekih psihickih problema...Nemislim da je uradio to da primi neku paznju.Danas je sramota da se ide do psihologa oni su normalni doktori kao svi drugi posto jos je u glavama ako se ide da si lud.Tu samo mogu Psihologi pomoci

    • 15. mart 2015 | 18:42

      Goran

      @Dani

      Verovatno ima psihicki problem. Mislis li da nije svestan da se nalazi javnom mestu i da, u skladu s tim, skrece paznju na sebe?

    • 15. mart 2015 | 18:46

      Maki

      @Dani

      Psiholog je osoba koja se bavi proučavanjem ljudske psihe (duše), a psihijatar je lekar koji je leči. "Iraq, Iran, what's the difference?"

  • Free

    15. mart 2015 | 17:44

    Нажалост био сам сведок тога,за те људе могу само да кажем да су сељачка стока....а уједно да им поставим питање како би се осећали и понашали да је место тог' несрећног човека њихов ближњи....

  • Блазнавац

    15. mart 2015 | 17:42

    Ово је време нељуди...

  • Živojin Botović

    15. mart 2015 | 17:39

    Kakvi ljudi, najgori, zato nas za 50 godina neće ni biti...

  • Xs

    15. mart 2015 | 17:36

    Strašno je kada ti ljudi ne idu kod lekara ili neće da piju lekove! Pošto sam te nemile scene gledala u porodici verujem da to rade ljudi koji hoće da vam nametnu osećaj krivice. Oni smatraju da su sasvim okej i ne vide razlog što bi pili lekove. To su velike traume za porodicu!

  • Zoran

    15. mart 2015 | 17:29

    To nisu ljudi,to su Beogra-dja-ni.Samozivi stanovnici,samozvane metropole,seljackoga duha i enormne kolicine nevaspitanja.Pre par godna covek je pretio da ce se ubiti u Valjevu,niko nije ni pomislio,a kamoli uzviknuo da se ubije,vec su ga svi ubedjivali da to ne uradi.Da je ovo normalna drzava i da imamo normalan zakon,taj "gospodin" sto je to uzviknuo,bio bi osudjen na drustveno koristan rad uz lepu novcanu kaznu,kao sto je to slucaj u uredjenim zemljama.Ali ovo je Srbija braco,i ljudima je vaznije popiti kafu u Knez MIhajlovoj,od 190 dinara,a to sto imaju u dzepu 200 je manje bitno,nego ljudski zivot...Tom "gospodinu" zelim da mu se najblizi nadje na tom mostu,cisto da vidim sta ce tada uzvikivati i reci!

    • 15. mart 2015 | 17:38

      Da

      @Zoran

      Taj koji je mu vikao da skoci trebao bi da bude kaznjen za podstrekivanje na samoubistvo.

    • 15. mart 2015 | 17:40

      123

      @Zoran

      A u kojim to zemljama bi ih osudili molim te?! Sta ti misliš da su ostale zemlje bolje i uredjenije po tom pitanju ?! Idi malo prošetaj pa vidi kakvo je stanje npr u Parizu!

    • 15. mart 2015 | 17:44

      Anastasija

      @Zoran

      Ne mozes ljude deliti na beogradjane i nebeogradjane. Upravo ljudi koji dolaze iz sela u Bg su najgori jer kad osoba koja je krenula od 0 dobije nesto odmah se iskvari (cast izuzecima) dok neko ko je rodjen u dobrim uslovima ukoliko on dobije jos bolje uslove uglavnom osteje isti. Seljak moze pobeci iz sela, ali selo iz seljaka nikad.

    • 15. mart 2015 | 17:55

      niki@☻gmail.com

      @Zoran

      Zasto pljujete po Beogradanima? Ako ima naroda koji enma osecanja to je ovde u Novom Sadu ! Ovaj narod je operisan od bilo kakave emocije o niset u pravu jer za razliku od ovoh u NS BEOGRADANI imaju i dusu i sve

    • 15. mart 2015 | 17:56

      krivi stojko

      @Zoran

      Iz provincije. Svako ima pravo na svoje misljenje i na izrazavanje istog. Ako neko smatra da taj neko treba da skoci zasto ga kaznjavati sto iznosi svoje misljenje... Nego, aj' ti lepo nazad u svoju njivu i ne da brigas nase (beogradske) brige...

    • 15. mart 2015 | 19:36

      vlada

      @Zoran

      U Beogradu ima više "vas" Valjevaca, Vranjanaca, Piroćanaca i ostalih nego samih Beograđana. Zato i jeste Bg postao jedno veliko selo...Došli ste ovamo, oborili cenu rada, spremni ste da radite za 20000 dinara. Ovaj gospodin je trebao pre svega da poseti lekara i potraži stručnu pomoć, a ne da preti samoubistvom...Zamislite kada bi svako od nas ko ima neki problem, pretio samoubistvom sa mosta?! Problemi su rešivi, izuzev nekih zdravstvenih, samo treba volje i truda da se izađe iz istih

  • Mala

    15. mart 2015 | 17:26

    To samo mogu bolesni ljudi i monstrumi, koji bi hladnokrvno i sami ubili nekog.

  • gegula

    15. mart 2015 | 17:24

    JEDAN OD NACINA DA SE SAMOUBICA ODVRATI OD NAMERE, JE BAS TAJ DA MU SE SUGERISE DA URADI TO STA JE NAIMIO TO NAS NAROD ZNA

  • Pera Kojot #1

    15. mart 2015 | 17:18

    Kakav je narod! Narod je odlepio od teskoca zivljenja pa ga tudji veci problem raduje , jer svaki pojedinac kaze "dobro je " ima I gorih od mene! E, takav je narod postao!

  • draleRS

    15. mart 2015 | 17:10

    pa nije ih narod gore popeo,sam se je to uradio,treba li to svi da rade ?

    • 15. mart 2015 | 17:37

      Brutus

      @draleRS

      pa dobro h pravu si, ali nemoj Slavu da slaviš i da s predstavljaš pravoslavcem ili hrišćaninom, jer to nisi. Čovek jesi, ali samo biološki, duše nemaš ič!

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA