OVO JE SRPSKI PILOT koji je nestao u jezeru DUBOKOM 120 METARA (FOTO)

Ronilački odred Žandarmerije i rendžeri Nacionalnog parka "Tara" juče su pretražili jezero Zaovine u potrazi za pilotom Nebojšom Ilićem (33), koji je u sredu ronio sa još dva druga, ali nije uspeo da izroni. Nažalost, njegovo telo još nije pronađeno.

Preporučujemo

Ilić je zaronio sa Nemanjom Nikitovićem (42) i Aleksandrom Jovanovićem (31).

Oni su želeli da obore rekord u zaronu od 89 metara. Sumnja se da su sva trojica prijatelja zapala u "narkotično delovanje azota", stanje slično alkoholnom pijanstvu, ali su njih dvojica uspeli da izrone.

- Druga dvojica ronilaca sačekali su nekoliko minuta, ali kako su videli da nema Ilića, stariji, Nemanja Nikitović, rešio je da ponovo zaroni i potraži ga.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Pošto ni on nije uspeo da ga pronađe, pozvali su policiju i obojica su saslušani povodom ove tragedije.

Oni su ispričali da su i ali dogovor da zarone sva trojica i da u jezeru budu zajedno na dubini od 75 metara. U jednom trenutku su se razdvojili i od tada više nisu videli Nebojšu. I sami su rekli da veruju da je otišao još dublje, ali se ne zna koliko i zbog čega. Želeli su da zajedno uživaju u rekreativnom ronjenju jer su i sami znali da je jezero Zaovina najdublje u Srbiji, sa oko 120 metara dubine - objašnjava sagovornik blizak istrazi.

Prema nezvaničnim saznjanjima, trojica drugova su želeli da obore rekord u zaronu od 89 metara, ali su nakon 60 metara dubine upali u narkozu.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Nemanja i Aleksandar su u poslednjem momentu uspeli da isplivaju na površinu.

- Koliko znam, momci nisu članovi nijednog kluba, ali su svi prošli obuku za ronjenje i dobili sertifikat. Oni su i ranijih godina ronili na sličnim ili istim terenima, ali, eto, sada se dogodila tragedija.

Pretpostavlja se da su sebi postavili pretežak zadatak koji nisu uspeli da ostvare jer na dubinama većim od 40 metara se ne roni na kiseonik, već na kombinaciju gasa. Mešavine se uglavnom prave od kiseonika, helijuma i azota, a u nekim slučajevima koriste se vodonik, odnosno helijum i kiseonik ili argon i kiseonik. Takođe, pri većim dubinama je problem i vidljivost i dezorijentacija. Dovoljno je da ukoliko ronite na kiseonik voda uđe u masku ili vas riba udari u glavu i eto problema - kaže prijatelj ronilaca.

Printskrin: YouTube/NOVA PBS

- Ronjenje na velikim dubinama sa kiseonikom vam je kao da neki automobil vozite 300 kilometara na sat u naseljenom mestu. Kada se na to doda umor od prethodnog ronjenja i nemogućnost da se telo dovoljno dekompresuje, ovo je nažalost epilog - objašnjava isti sagovornik.

Od sada pratite Telegraf i preko Vajbera!

(Telegraf.rs / Izvor: Alo!)