• 3

Giljermo je SVETSKA ZVEZDA, pisac i doktor matematike! I zna nešto o SRBIMA što mi ne znamo! (FOTO) (VIDEO)

U ekskluzivnom intervjuu za Telegraf najpoznatiji savremeni argentinski pisac Giljermo Martines otkriva šta mu se nije svidelo u holivudskom filmu, koji je rađen po njegovoj knjizi, zašto bi se vratio u doba ruske revolucije i kako mu izgledaju Srbi "sa strane"

  • 3

Giljerma Martinesa najpopularnijeg savremenog argentinskog pisca i doktora matematike srećemo ispred Instituta Servantes u Knez Mihailovoj dok fanovima strpljivo ispisuje autograme. Dok nam jedna od Beograđanki iz reda ushićeno objašnjava kako je nekoliko meseci čekala trenutak kada će upoznati književnika po čijem je delu rađen njen omiljeni holivudski film "Oksfordski zločini" sa Elajdžom Vudom, Giljermo nam pokazuje da je trenutak da se sklonimo u stranu.

(EKSKLUZIVNO) U SOBI SA AMERIČKOM TV ZVEZDOM KOJA PRIČA SA MRTVIMA: Evo šta mi je rekao DUH Majkla Džeksona! (VIDEO)

- Nisam imao prilike da se dublje upoznam sa gradskim životom u Beogradu, jer su me dočekali kišni dani. Imao sam, međutim, priliku da večeram pored reke, unutar jednog kompleksa restorana, u prijatnoj atmosferi, uz muziku, ples, rakije od svih vrsta voća i mogao sam da primetim prelepe žene - počinje sa nama sasvim spontano priču Giljermo nastavljajući u istom dahu:

Da li radije čitate domaće ili strane pisce?

Glasajte

Zamišljao sam kako li izgleda proleće u tim barovima i kafićima na ulicama. Primetio sam da Srbi imaju vrlo slobodan smisao za humor, ironičan, sakrastičan… često vrlo oštar, kao i naš, argentinski, pa sam se po tom pitanju osećao kao kod kuće. Bio sam impresionioran pojedinim građevinama na kojima se i dalje vide tragovi bombardovanja. Filološki fakultet mi se mnogo dopao, ostavio mi je utisak snažne i aktivne institucije. Oduševio sam se Novim Sadom, njegovim starim ulicama, misterioznim mirom, modernim fakultetom i obližnjim vinarijama. Tamo sam se upoznao sa ljudima koji su pre dvadeset godina bili moji prvi čitaoci. Inače, prvi prevod mog prvog romana u Evropi je objavljen upravo u Novom Sadu. Reč je o romanu "Povest o Rodereru", te ne čudi što je za mene to bilo veoma emotivno iskustvo. Želim da se zahvalim i Institutu Servantes na pomoći...

Foto: Privatna arhiva / Institut Servantes

Foto: Privatna arhiva / Institut Servantes

Pri pogledu na Giljerma okruženog mladim ljudima, skoro samo nameće se pitanje ideala, angažovanja, borbe - nekada i danas... Pogotovo činjenice da je Martines u godinama okupljenih mladića i devojaka bio ljuti levičar, koji se nije libio da uleti u prve redove na protestima protiv Pinočeove diktature...

(EKSKLUZIVNO) Bili smo u fabrici KRALJA TORTI u Njujorku, u kojoj nastaju čuvene BADIJEVE poslastice (VIDEO) (FOTO)

- Učestvovao sam u nekim potencijalno opasnim aktivnostima: reorganizacija studentskih centara tokom diktature, organizovanje studentskih skupova, slično kao sa revolucijom u Nikaragvi… Jednom prilikom sam otišao u Čile, tokom Pinočeove diktature, da bih učestvovao u uličnim protestima, koji su sistematski gušeni, i gađali su nas vodenim topovima i jurila nas je policija na konjima. Potom, čak i tokom demokratskog uređenja u Argentini, učestvovao sam u uličnim skupovima prosvetnih radnika i studenata, koji su nasilno suzbijani gasom, gumenim mecima... ali tada sam učestvovao samo kao jedan od nastavnika.

Foto: es.wikipedia.org

Foto: es.wikipedia.org

Danas među mladima, čini se, nema nekadašnje zagriženosti za pravdu... Opravdano buntovništvo je, skoro pa - iskorenjeno?

- Velika razlika (osim malobrojnih izuzetaka) je u tome što mladi danas više ne razmišljaju o društvenoj revoluciji, niti im se takve ideje provlače kroz misli kao poželjne. Na taj način bave se manjim pitanjima i na kraju svode politiku na pitanje morala ili psihologije (da li je nešto časno, pogrešno, da li se predsednica pristojno ponaša ili ne, da li će moći da kupe dolare da putuju u inostranstvo). Još uvek postoji mogućnost da se škole mobilišu, ali društveni protesti su dezorijentisani kada je u pitanju prava moć u pozadini.

Foto: Telegraf

Foto: Telegraf

Kao dete migranata verovatno imate poseban stav prema migrantskim dešavanjima u Evropi?

- Roditelji moje majke došli su u Argentinu iz Rusije, bežeći od pogroma s početka XX veka. Ali, Argentinu je zapljusnulo više talasa imigranata različitih nacionalnosti, pogotovo Španaca, ali i Poljaka, Sirijaca, Libijaca, Jevreja različitog porekla, Jermena, Koreanaca, Kineza, kao i iz susednih zemalja Latinske Amerike. Postoje udruženja, škole i bolnice mnogih zajednica. Naša država je uvek vodila politiku raširenih ruku prema migrantima, kako kaže i sam ustav: "Za sve one koji žele da žive na argentinskoj teritoriji". Mislim da je ova j visoki stepen pomešanosti, koji je omogućio našem društvu da funkcioniše u relativnoj harmoniji (govorim o kulturnom aspektu) bio javna škola. Možda je ovo ključno kada se razmišlja o imigrantima koji stižu u Evropu. Druga generacija je već prilagođena kada je reč o jeziku, ponašanju i običajima. I, istovremeno, deca podučavaju roditelje...

Foto: Flickr/Ana Paula Hirama, Profimedia/Fancy

Foto: Flickr/Ana Paula Hirama, Profimedia/Fancy

Inače, malo je poznato da imate ruske krvi...

- Moja baka, sa mamine strane, stigla je u Argentinu kada je imala samo pet godina i na samom kraju svog života, kada se smrt već približavala, počela je da mrmlja reči na ruskom iz njenog najranijeg detinjstva. Niko nije ni znao da ih se seća. Ja sam tu priču iskoristio u jednoj priči u mom poslednjem romanu koji se upravo prevodi na srpski. Priča se zove "Los reinos de la posición horizontal" ("Kraljice horizontalne pozicije") koja takođe govori i o mom dedi, koji je prodavao dušeke u mom rodnom gradu.

Foto: Tanjug/AP

Foto: Tanjug/AP

Kažete praktično da je Argentina prošla ono kroz šta Evropa sada prolazi... To znači da možete da "predvidite" šta će nam se ovde dešavati?

- Teško je prenositi rešenja iz jednog perioda u drugi, ali ja bih uvek podsticao obrazovanje, uzajamno poštovanja i zajednički život u miru.

Po vašem romanu "Neprimetni zločini" napravljen je holivudski film "Oksfordski zločini"... Spomenuli ste da ste bili nezadovoljni nekim delovima?

- Zapravo, rekao sam da mi se dopao film, ali da sam zažalio (kao što to biva piscima čija se dela prenose na veliko platno), što su pojedine scene iz romana izostavljene. Na primer: figura jednog argentinskog izuzetnog čarobnjaka Renea Lavanda, koji izvodi trikove levom rukom, budući da nema desnu ruku. Ali, ekranizacija romana, usled našeg vremena, uvek nosi sa sobom određeno pojednostavljenje i nedostake (koji se nadoknađuju pojačanom dramatizacijom kroz video i muziku, nešto što književnost ne poseduje).

Foto: AP/Tanjug

Foto: AP/Tanjug

Pretpostavljam da je glumac Elajdža Vud bio dobar izbor?

- Mnogo mi se dopao. Prva opcija je bio Gael Garsija Bernal, koji bi igrao kao Argentinac, ali kada je on odustao Elajdža Vud mi se činio kao odličan izbor za međunarodno predstavljanje filma.

Šta vam je više pomoglo u pisanju komplikovanih pametnih zapleta - to što imate doktorat iz oblasti matematičke logike ili iskustvo koje vam je preneo otac, koji je takođe bio pisac?

- Ne verujem da je matematika uticala na moje književno stvaralaštvo, osim što mi je dala teme, okvir i ličnosti za moj najpoznatiji roman "Neprimetni zločini". Ja sam već završio jednu knjigu priča pre nego što sam započeo studije. Uvek sam na matematiku i književnost gledao kao na paralelne profesije, koje ne moraju da se dodiruju. Na moje književne početke je uticao pre svega moj otac koji je bio posvećen književnosti. I moja majka, profesorka književnosti…

Foto: AP/Tanjug

Foto: AP/Tanjug

Ne znam zašto stičem utisak da ste od onih pisaca kojima je žao što nisu izmislili Šerloka Holmsa ili Poaroa?

- Bez sumnje, najžalije mi je što nisam izmislio - Drakulu. Roman Brema Stokera mi se čini izvanrednim na više nivoa i njegov lik nastavlja život i van romana da bi doživljavao različite reinkarnacije van papira… Takođe mi se dopada lik u kog je utkao i deo samog sebe Kazanova u "Istoriji mog života". Verujem da je pretekao i Žana Žaka Rusoa u nameri da nam kaže sve o sebi (i ono dobro i ono što se ne priznaje svima).

A kako stoji stvar sa teorijama? Znam da se fascinirani teorijom relativiteta i kosmologijom…

- Nikada sebe nisam smatrao naučnikom već osobom koja je uspela da se zaljubi u interesantne matematičke ideje. Voleo bih da sam stvorio dobru definiciju o verovatnoći, kriterijum koji bi omogućio razlikovanje slučajnosti i određenosti o čemu su promišljali matematičari Andrej Kolmogorov i Šatin. I takođe bih voleo da sam (tome sam i posvetio dosta vremena razmišljajući) stvorio kriterijum koji identifikuje i razvaja vodu između teorija koje se mogu dokazati anksiomama i teorija koje su u suštini nekompletne (jedno nerešeno pitanje nakon Gedelove teoreme).

Foto: Privatna arhiva / Institut Servantes

Foto: Privatna arhiva / Institut Servantes

Zamislite da imate vremensku mašinu. U koju epohu biste otišli i koga biste voleli da upoznate?

- Verujem da bih se vratio u neki uzbudljiv period revolucija, možda u dane koji su prethodili ruskoj revoluciji (odlično oslikani u filmu "Reds" koji je snimljen po romanu "Deset dana koji su potresli svet") ili na početke kubanske revolucije. Takođe, voleo bih sa sam živeo u periodu dece cveća 60-ih godina prošlog veka. A kada su u pitanju istorijske ličnosti voleo bih da upoznam mog omiljenog pisca Henrija Džejmsa ili kratak susret sa Kurtom Godelom (matematičar). Njega bih pitao par stvari.

Foto: flickr/The USO

Foto: flickr/The USO

Da li vam smeta kada vas pojedini kritičari nazivaju argentinskim Stivenom Kingom?

- Nisam to čuo od strane argentinske kritike, ali ne bi mi nužno smetalo. Stiven King ima odlične ideje i stvara odličnu atmosferu u svojim romanima. Dovoljno je spomenuti romane kao što su "Mizeri", "Keri" ili "Rita Hayworth" i "Shawshank Redemption". Jedan deo kritičara, intelektualno lenj, automatski odbacuje sve što se dopada velikom broju ljudi. Ja sam pristalica stare ideje da romane prvo treba otvoriti i pročitati, pa ih tek onda osuditi.

(Katarina Vuković)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Pero

    Ovakvih ljudi je sve manje. Svaka cast na prici

  • Dag

    Zasto je narod - inertan?... (Jednostavno:"Kad si gladan - nisi svoj" . A stepen gladi, nije jos toliki, da bi se - pokrenuo.)...

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima