(INTERVJU) SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ, direktorka Klinike "Dr Laza Lazarević": Imamo sve više mladih pacijenata
- Od početka godine nismo imali više prijema i intervencija u odnosu na prošlu, ali je, nažalost, bilo više incidentnih ponašanja naših pacijenata u kućama, u porodicama, na mestima okupljanja
"Sin ubio oca!", "Ljubavnica ubila čoveka", "Pacijent ubio medicinsku sestru", "Dečak preklao druga zbog duga od 25o evra"... Ovim i sličnim vestima nam je počela 2016. godina, u kojoj još nije zabeležen dan da se u Srbiji nije dogodila neka tragedija poput ovih.
Preporučujemo
MIGRANTI SE NEĆE VRAĆATI U SRBIJU! Evo šta je Vulin poručio EU
Adaptirana ŠKOLA ZA 60 ROMSKE DECE u Rumi
Zašto ljudi "pucaju", i zašto su mentalni naboj i nemogućnost kontrole sopstvenih impulsa kod ljudi veći nego ranije, kao i zašto boli duša razgovaramo sa prof. dr Slavicom Đukić Dejanović, direktorkom Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".
Na samom početku, ona ističe da klimatske promene, odnosno nagle promene vremena, prelazile one iz minusa u plus ili obratno i te kako utiču na osobe koje imaju mentalnih problema. Napominje i da od početka godine njihova klinika nije imala toliko prijema koliko su njihovi pacijenti "napolju" počinili krivičnih dela. Naglašava i da je među njihovim pacijentima, nažalost, sve više mladih, a najviše je onih koji su pred kraj druge, treće i u četvrtoj deceniji života.
Otkako je počela 2016. godina svakodnevno se susrećemo sa lošim vestima - ubistva, samoubistva, porodično nasilje... Da li su i nagle promene vremena podstakle takvo ponašanje?
- Klimatske promene više nego nepovoljno utiču na osobe koje su senzibilne, koje su na mentalnom planu preosetljive. U takvim situacijama, agresivna osoba je agresivnija, topla toplija, kod one koja ima nesanicu stepen te nesanice je veći. Osoba koja ima problem agitacije, motorne uznemirenosti, više šeta, treba joj više prostora, tesno joj je u svojoj koži. Sve te tegobe koje, inače, osećamo i kao zdravi ljudi povremeno, kod naših pacijenata su izraženije, što, sigurno, utiče na veći stepen netrpeljivosti među ljudima i na pojačane oblike agresivnog ponašanja. Svaki čovek raspolaže jednom količinom agresije. Ona može da se okrene ka njemu kada je osoba sklona razmišljanju da ne vredi živeti pa može doći do suicida ili ubistva. I jedno i drugo jeste skopčano i sa vremenskim faktorima. Ne treba zanemariti i činjenicu da se tokom određenih perioda, poput proslava, nešto više konzumiraju alkohol i razne psihoaktivne supstance koje, takođe, potenciraju sva ova ponašanja.
KASAPIO OCA DOK GA JE ON MOLIO ZA ŽIVOT: Preti mu 40 godina robije (FOTO)
Da li je prelaz iz hladnog u toplo problematičniji ili obratno?
- I jedno i drugo. Nagle promene temperature nepovoljno utiču jer je potrebno da se kompletan organizam adaptira. Zato su, uvek, počeci godišnjih doba problematični. Jer, u vreme kada je trebalo da bude hladno i organizam bio adaptiran na nisku temperaturu, otoplilo je a to veoma nepovoljno utiče. Nemamo, zasad, urađenih klasičnih kvalitetnih studija da to i dokažemo, ali iskustvo govori da to jeste tako. Početak dana je, na primer, period kada pacijenti više dižu ruku na sebe nego u podne ili tokom dana... To su bolesti koje imaju sezonski i dnevni karakter.
Da li ste zbog toga od početka godine zabeležili više prijema i intervencija u odnosu na isti period prošle godine?
- Iako smo i ove, kao i svake godine oko praznika, pojačali naše ekipe, mi nismo imali više prijema i intervencija, ali je, nažalost, bilo više incidentnih ponašanja naših pacijenata u kućama, u porodicama, na mestima okupljanja, koji su se završili tragično. Ponašanje naših pacijenata, koji su bolesni i štetni i po sebe i po okolinu, su najdrastičnija, ne kada su oni kod nas, nego u široj društvenoj zajednici - u porodici, na ulici , u školi, ugostiteljski objekti ... To su incidenti naših korisnika koji, obično, u to vreme ne koriste lekove, a konzumiraju alkohol i druge susptance.
Da li su ovakve tragične situacije sve učestalije ili mi mediji tome više posvećuju pažnju?
- Ima i jednog i drugog.
Šta je uzrok takvog ponašanja i zašto sve više mentalno oboleva naša nacija - nemaština, nezaposlenost, borba za egzistenciju...?
- Da, ali tri faktora utiču na to. Naime, izvestan broj ljudi se rodi da bude senzibilan, da bude mentalno osetljiv. Zatim, na mentalno oboljevanje utiču i gubitak posla, loša atmosfera u porodici, teške telesne bolesti same ili njoj bliskih osoba... Dakle, ličnost, sredina i genetska predispozicija, to su tri faktora koja se kombinuju.
Koliko ljudi u Srbiji boli duša?
- Najviše ljudi pati od depresije. Od pet osoba ženskog pola, jedna je u svom životu imala depresiju, a jedan od deset muškaraca. Kada su u pitanju bolesti zavisnosti i alkoholizam, one se neuporedivo češće javljaju kod muškaraca nego kod žena. Znači, mi na pet do 10 osoba imamo jednu koja ima ozbiljan problem emocionalnog funkcionisanja.
Da li je osoba koja kaže da je u depresiji zaista u depresiji ili samo želi da skrene pažnju na sebe?
- Najčešće neko ko kaže da je u depresiji, nije. Neko ko je u depresiji, uopšte ne razgovara, ne eksponira se i ne potencira je bolestan. Obolelima od depresije, obično, "klještima" izvlačimo reči da nam kažu ime i prezime. Eventualno još dodaju da su bezvoljni i da im nije ni do čega. Depresija nije kad smo tužni dva, tri ili pet dana. Onaj ko je najmanje dve nedelje tužan, bezvoljan, ima nedostatak interesovanja, razmišlja da ne vredi živeti, loše spava, ima loš apetit, on je depresivan.
Kako da prepoznamo osobu koja može da počini samoubistvo ili ubistvo?
- Zdravstveni, ali ne samo zdravstveni sistem, već i društvo mora da razvije mrežu rada u zajednici, tamo gde te osobe žive i borave. Nije dovoljno da zdravstvena služba i psihijatar doma zdravlja imaju u kartonu napisano da je on ozbiljno mentalno oboleo i da može ponovo upasti u ozbiljnu krizu. Potrebno je da članovi porodice, komšije, socijalni radnici, lokalni policajci pa i duhovnici koji tu žive, znaju da se radi o osobi, koja ako koristi lekove i redovno odlazi na terapijske kontrole, neće biti opasna po okolinu. Ozbiljno obolele osobe kada izgube kontrolu nad svojim ponašanjem, nisu svesne ni šta rade, ni šta proističe iz tog ponašanja, niti mogu sebe da kontrolišu. To je jako teško ali kada se prepozna najčešće je kasno. Treba učiniti sve da se spreči da se razvije ozbiljna mentalna bolest, koja u početku nije tako snažna. Bolest se kroz vreme razvija. Znači, rano i na vreme treba dijagnostikovati bolest. Pacijenta, kad izađe iz bolnice, treba pratiti, i ako se oceni da mu se ponovo pogoršava stanje, odmah ga treba odvesti u instituciju našeg tipa da se ponovo leči bolnički.
Ako imate ovih 7 osobina, onda ste hronično NESREĆNA osoba!
Ko osim porodice i izabranog lekara treba da prati takvu osobu?
- Komšije, takođe. Ne treba bežati od takve osobe. Treba da imaju normalan kontakt sa njom kako bi primetili ako se nešto promeni i signalizirati porodici, lekaru ili hitnoj pomoći. Lokalni policajac ne treba da pokazuje značku već drugarski da komunicira sa njim i navede ga na odlazak po terapiju, a ako treba i zajedno proštetati do ustanove. Jer, hronično mentalne bolesti iziskuju da ti ljudi žive u zajednici a da ne budu opasni po zajednicu, a to znači da se pogoršanje mora na vreme prevenirati odnosno prepoznati.
Koliko godina ima vaš najmlađi pacijent?
- Naši najmlađi pacijenti imaju 14 godina, jer mi kao institucija ne primamo mlađe, ali ima bolesnika i od četiri-pet godina sa ozbiljnim mentalnim problemima. Oni se leče u drugim institucijama. Naši najmlađi pacijenti imaju od 14 do 18 godina, i leče se na Odeljenju za adolescente, a najveći broj naših pacijenata je na kraju druge i početku treće decenije.
Da li to znači da ima sve više mladih?
- Da. Mi, nažalost, imamo najviše mladih ljudi prve psihoze, prva mentalna ozbiljna rastrojstva najčešće završavaju kod nas jer radimo 365 dana u godini 24 sata dnevno. Sve što je problematično sa aspekta mentalnog funkcionisanja a sa tendencijom da ugrozi sopstvene ili tuđe živote završava kod nas. I, nažalost, ogroman broj naših pacijenata je i u trećoj i četvrtoj deceniji. Zapravo, imamo jako malo starih osoba. Imamo i jako obrazovanih osoba. Struktura je otprilike onakva kakva je struktura našeg stanovništva. Mentalna bolest ne bira, svako od nas može u jednom momentu imati ozbiljnu mentalnu krizu, koja se zova psihoza. Svakom se može dogoditi da živi u svom nekom svetu, čuje nepostojeće glasove, veruje u nepostojana proganjanja, nebitno koje je životne dobi i stepena obrazovanja.
Da li je i dalje sramota otići i potražiti pomoć psihijatra?
- Na moju veliku radost, smanjuje se broj onih koji misle da je to sramota.
Postoji li i šta je lek za dušu?
- Potreba da budemo sa nekim bliski, da stavimo glavu na rame te osobe i kad smo srećni i kad smo tužni.
(Lj. Račić)
Povezane vesti
Guverner Teksasa pomilovao osuđenog za ubistvo na protestu BLM
Majka sinu poslala poruku da je večera gotova, nekoliko minuta kasnije ubio je nju, oca i sestru
Kandidat za gradonačelnika ubijen u pucnjavi na predizbornom skupu
"I tebe ću da ubijem, završićeš kao majka": Ubica Albanac pretio i svojoj ćerkici
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
DRAMA U KRAGUJEVCU Dve devojčice nestale, pa pronađene posle višesatne agonije, majka tvrdi: "Iscepana im je odeća, bile su 20 kilometara van grada"
OGLASIO SE MUP Uhapšen muškarac zbog pretnje ugrožavanja sigurnosti predsednika Vučića
RASPLET DRAME U KRAGUJEVCU Evo šta se dogodilo devojčicama koje su jutros NESTALE: Majka otkrila sve detalje
Velislav
Ova žena treba da je prošlost, da joj se ne samo ukinu nego i naplate retroaktivno sve beneficije koje je ikada imala, a ona još i direktorka. Ona blage veze sa poslom nema.
Podelite komentar
Micko
Nemastina,nezaposlenost jedna prica kad si dete druga kad odrastas raspesuju se snovi mladi ljudi nemaju posao nikakvu prspektivu muce se a gledaju kako nepismeni napreduju nemanje pravde ni u sudstvu. Gospodjo strucnjace to su problemi koje muce ljude a ne vreme. Molim vas nelupajte!
Podelite komentar
Milko
Mozda nemaju da plate infostan. A da, vi ne znate sta je to, vi ste dr prof. Izvin'te.
Podelite komentar