NARODNA VEROVANJA NA VIDOVDAN: Evo šta treba, a šta danas NIKAKO ne bi valjalo da radite!

Srpska pravoslava crkva i vernici danas slave Vidovdan, jedan od najznačajnih praznika srpskog naroda.

Preporučujemo

Vidovdan je posebno zanimljiv zato što se prepliću istorijske činjenice sa naraodnim običajima i verovanjima oličenim u razvoju kosovskog mita uporedo sa paganskim kultovima starog slovenskog božanstva Vida.

28. JUN KAO SUDBINA: Da li bog Svetovid već hiljadu godina pokušava nešto da kaže Srbima?! (FOTO) (VIDEO)

Za one koji ne znaju, Vid je smatran vrhovnim božanstvom - “Bogom nad bogovima” a svi drugi bogovi tek polubogovima.

SPOMENIK Knezu Lazaru u Kosovskoj Mitrovici na VIDOVDAN!

Među Srbima i svim Slovenima verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra praznikom za oči, odnosno praznikom koji “otvara oči”.

Brojni običaji su vezani za današnji dan, a mi ćemo nabrojati samo neke.

Vidovdan važi i kao dan proricanja i gatanja, najčešće uz pomoć trave vid, poznate u narodu i kao vidac, vidić, vidovka, vidovčica. Tako devojke često prizivaju vrhovno božanstvo – svetog Vida.

U nekim krajevima Šumadije vidovčica, trava sićušnog prelepog svetlocrvenog cveta, brana je zorom, pre sunca, a u drugim krajevima s večeri. Obično to rade devojke -  udavače i potapaju je u vodu, pa se ujutru cela porodica umiva radi očnog vida, da ih preko godine ne bi bolele oči.

Na Vidovdan se, prema knjigama i verovanjima ne radi u polju – da kukuruz zametne klipove, ni u vinogradu – da se grožđe ne sasuši i otpadne. 

Tog dana treba probati i  zrelo voće.

Foto: Telegraf

Veruje se i da na Vidovdan valja započeti ručne radove – pletenje i vezenje.

U Šumadiji i još nekim krajevima bio je običaj i da se na Vidovdan iznose stvari iz kuće da se “provetre radi moljaca”. Iznošene su i tapije i obligacije da bi se razgledale i provetrile. Iznošene su i kese s novcem – da se vidi i izbroji.

DUŠAN KOVAČEVIĆ OTKRIO VELIKU TAJNU PATRIJARHA PAVLA: A tek kada čujete koja je uloga Bate Stojkovića u ovoj priči! (VIDEO)

Na Homoljskim planinama se verovalo da godina može omanuti ako na Vidovdan nema oblaka, u Gruži da “ptica kukavica koja počinje na Mladence da kuka za kosovskom pogibijom, prestaje da kuka od Vidovdana”, a u Šumadiji da na “Vidov dan, u gluvo doba noći, sve vode na Kosovu poteku crvene kao krv”, a krvlju kosovskih junaka obojeni su i kosovski božuri.

Tako je u okolini Vlasenice bio običaj da devojke, ubravši vidove trave, naliju vode u lonac koji su kupile bez pogađanja, uzmu malo soli, hleba, detelinu sa četiri lista i jednu tkaninu koju prebace preko lonca i pred spavanje prozbore: “Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen, dovedi ga na san”.

(Telegraf.rs)