NARODNA VEROVANJA NA PREOBRAŽENJE: Evo šta danas NIKAKO NE SMETE da radite!

Preobraženje Gospodnje, ikona Teofana Grka iz 1408. godine. Foto: Wikimedia Commons/belygorod.ru

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave jedan od osam velikih Hristovih praznika - Preobraženje.

Preporučujemo

HRIŠĆANI SLAVE PREOBRAŽENJE: Evo šta danas ne smete nikako da radite!

Treće godine svoje propovedi na zemlji Gospod Isus je govorio svojim učenicima o stradanju koje ga čeka, ali i o slavi koja će uslediti posle razapinjanja. Pre stradanja hteo je da im delimično pokaže svoju božansku slavu.

Krenuo je sa Petrom, Jakovom i Jovanom na goru Tavor gde se pred  njima preobrazio.

"I zasija se lice njegovo kao sunce, a haljine njegove postadoše bijele kao svjetlost". Pojavili su se pored njega Mojsej i Ilija, veliki starozavetni proroci i kada su to videli učenici, počeli su da se dive. Petar je tad rekao: "Gospode, dobro nam je ovdje biti; ako hoćeš da načinimo ovdje tri sjenice (kolibe): Tebi jednu, i Mojseju jednu, i jednu Iliji".

Dok je Petar još govorio, udaljili su se Mojsej i Ilija, a sjajni oblak okružio je Gospoda i učenike, a došao je glas iz oblaka: "Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji; njega slušajte". Kad su čuli ovaj glas učenici su pali na zemlju i zbog straha se nisu micali sve dok im Gospod nije prišao i rekao da ustanu i da se ne boje.

Foto: Tanjug/Oksana Toskić

DANAS JE PREOBRAŽENJE, i ovu JEDNU STVAR nikako ne smete da radite!

Zašto je Gospod vodio samo trojicu učenika na Tavor, a ne sve? Jer Juda, koji će ga izdati,  nije bio dostojan da vidi božansku slavu Učitelja, a Gospod nije hteo da njega samog ostavi pod gorom, da ne bi time izdajnik pravdao svoje izdajstvo.

Zašto se preobrazio na gori, a ne u dolini? Da bi nas naučio dvema vrlinama: trudoljublju i bogomisliju. Penjanje na visinu zahteva trud, a visina predstavlja visinu naših misli, tj. bogomislije.

Zašto se preobrazio noću? Noć je podesnija za molitvu i bogomislije nego dan i jer noć krije tamom svu zemaljsku krasotu, a otkriva krasotu zvezdanog neba.

Zašto su se pojavili Mojsej i Ilija? Da se razbije jevrejska zabluda da je Hristos neki od proroka. Mojsej i Ilija se javljaju kao Njegove sluge.

Dotle je Gospod mnogo puta pokazao učenicima svoju božansku moć, a na Tavoru im je pokazao Svoju božansku prirodu. To viđenje Njegovog Božanstva i slušanje nebeskog svedočanstva o Njemu kao Sinu Božjem trebalo je da posluži učenicima da veruju u Njegovu krajnju pobedu.

Za Preobraženje se vezuju i mnogobrojna narodna verovanja i običaji.

NARODNA VEROVANJA: Ovo NIKAKO ne valja da radite - PETKOM!

Prema rasprostranjenom verovanju, na Preobraženje ne valja preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti - pospan.

Smatra se da nije dobro plakati na Preobražanje, jer će taj plač preći u naviku.

Isto tako ne valja da ljudi ceo dan provedu u kafani - da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.

Preobraženje pada u gospojinskom postu koji su, uglavnom, žene postile, ali tog dana je običaj da niko, bez izuzetka ne mrsi.

U nekim krajevima u Srbiji na Preobraženje se beru lešnici i preko cele godine čuvaju za lek, kad nekoga zaboli uvo. Verovalo se da će, kada se bolesniku daju takvi lešnici da ih pojede, on ozdraviti.

Foto: Tanjug/Oksana Toskić

Bio je običaj da devojke i žene tog dana odrade od svakog ženskog posla pomalo, kako bi cele naredne godine bile vredne.

U nekim delovima Srbije su na Preobraženje žene deci vezivale crvenim koncem paricu oko vrata ili na kapu kačile desnu šapu od krtice - da ih čuvaju od uroka.

U narodu se obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina.

Svi SLAVIMO PREOBRAŽENJE, ali mnogi ne znaju SKRIVENU PORUKU ovog velikog hrišćanskog praznika!

Na Preobraženje se preobražava i list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda se "preobražava", tačnije postaje hladnija, pa nije za kupanje.

U pravoslavnim hramovima se na Preobraženje iznosi i blagosilja novi rod grožđa, koje se prema pravoslavnom srpskom običaju, prvi put jede na ovaj praznik.

(Telegraf.rs)