• 0

VLADIMIR MARIĆ: Poštovanje intelektualne svojine i autorskih prava vode Srbiju u Evropu! Piraterija mora da se pobedi

Direktor Zavoda za intelektualnu svojinu ekskluzivno za Telegraf govori o pirateriji, pregovorima sa EU o pravima intelektualne svojine i autorskim pravima, novom zakonu, ali i otkriva koliko je i zašto važna kreativna industrija za srpsku privredu

  • 0

Koliko je piraterija štetna po ekonomiju bilo koje zemlje najbolje govori podatak koje je izneo v.d. direktora Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić, a prema kome smanjenje stope piraterije za samo jedan odsto, dovodi do otvaranja 1.200 novih radnih mesta. Koliko je piraterija opasna govori i podatak da učešće svih kreativnih industrija (muzika, film, i sl.) u stvaranju bruto društvenog proizvoda Republike Srbije je ča 4.61 odsto, kao i da kreativne industrije stvaraju više bruto društvenog proizvoda nego rudarstvo ili usluge smeštaja i ishrane u Srbiji.

Nažalost, svega 36,4 odsto ljudi kaže da je za njih apsolutno neprihvatljivo da kupuju piratski softver, dok samo 7,8 odsto kaže da je za njih to prihvatljivo. Najmanji problem ljudi imaju sa kupovinom piratske muzike i filmova, samo 30,8 odsto tvrdi da je za njih apsolutno neprihvatljivo da kupuju takvu muziku, dok 9,8 odsto kaže da je za njih to prihvatljivo, pokazuje Studija organizacije za intelektualnu svojinu.

- Odnos ljudi prema pirateriji i krivotvorenju nije ujednačen, već zavisi u velikoj meri od toga o kojim proizvodima ili uslugama se radi. Građani tradicionalno imaju najveći otpor prema krivotvorenim lekovima i medicinskim sredstvima. Čak 84 odsto njih kaže da im je apsolutno neprihvatljivo da kupuju krivotvorene lekove i medicinska sredstva. Slično je i sa hranom – 80 odsto ljudi tvrdi da je za njih neprihvatljivo da kupuju takvu hranu, dok 8,5 odsto ljudi tvrdi da je za njih to prihvatljivo - otkriva Vladimir Marić, v.d. direktora Zavoda za intelektualnu svojinu.

JEDAN OD GLAVNIH USLOVA ZA ULAZAK SRBIJE U EU: Poštovanje autorskih i srodnih prava!

Koji su glavni uzroci toga što građani kupuju takvu robu?

- Ima više razloga, a najčešću su: 35 odsto građana kaže da to čini zato što ne može da priušti originalne proizvode; 21 odsto kaže da to čini zato što misli da su originalni proizvodi precenjeni; 21 odsto kaže da to čini greškom, jer ne zna da se radi o krivotvorenim proizvodima. Ima i drugih objašnjenja, ali ova su najvažnija. I to su podaci iz studije Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.

Foto: Flickr/bounder

Foto: Flickr/bounder

Koliko su prava intelektualne svojine važna za srpsku privredu?

- Značaj intelektualne svojine ogleda se pre svega u činjenici da njenom doslednom i odlučnom zaštitom stvaramo bolje uslove za jačanje naše ekonomije. Pored toga, zaštita intelektualne svojine u skladu sa evropskim standardima uslov je i za naše pristupanje Evropskoj uniji. Njoj je posvećeno poglavlje 7. Studija pod nazivom "Doprinos delatnosti zasnovanih na autorskom pravu privredi Srbije" pokazuje da u Srbiji, kao i u svim drugim zemljama, postoje čitavi privredni sektori koji počivaju na iskorišćavanju autorskih dela i predmeta srodnih prava. Ukupno učešće svih kreativnih industrija u stvaranju bruto društvenog proizvoda Republike Srbije je 4.61 odsto. Kreativne industrije stvaraju više bruto društvenog proizvoda nego rudarstvo ili usluge smeštaja i ishrane, i približno jednako kao finansijske delatnosti, osiguranje ili snabdevanje električnom energijom. U ukupnoj zaposlenosti u Republici Srbiji, kreativne industrije učestvuju sa 4 odsto. Ukupno, u kreativnim industrijama u Republici Srbiji radi 90,503 radnika. Daleko najveći broj, 25.584 radnika, zaposlen je u štampi i izdavačkim delatnostima, a na drugom mestu su proizvodnja softvera i baza podataka, gde radi 5.868 zaposlenih radnika.

BEZ NJEGA BI NAŠA ISTORIJA BILA SASVIM DRUGAČIJA: Ne možete da pretpostavite koji je PRVI SRPSKI PATENT! (FOTO)

Foto: AP/Tanjug

Foto: AP/Tanjug

UNIJA DISKOGRAFA: Direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu radi - NEZAKONITO!

Koliko se izmenila svest ljudi da su autorska i srodna prava svetinja isto koliko i svaka druga privatna svojina i da se bez poštovanja tih prava neće moći u EU?

- Ako u ekonomiji važi pravilo da na svetu nema besplatnog ručka, onda to mora da važi i za intelektualnu svojinu. Ne smemo da tolerišemo nedozvoljeno umnožavanje knjiga, muzike, filmova, softvera ili baza podataka. IT industrija, svaka pa i ova u Srbiji, počiva na zaštiti intelektualne svojine. Spomenuću da je u jednoj međunarodnoj studiji navedeno da ključni evropski igrači u oblasti kreativnih industrija moraju da se, kako je rečeno, "uhvate ruku pod ruku sa kreativnim industrijama u usponu koje dolaze iz drugih delova Evrope, i to sa narastajućom industrijom video igara u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, televizijom i muzikom u Turskoj i filmskom umetnošću u Rusiji". Ponekad ni sami nismo svesni potencijala koji imamo. I to je jedan od razloga da Srbija napravi delotvorne kampanje podizanja svesti javnosti o značaju intelektualne svojine. Naši privrednici takođe treba da budu upoznati sa osnovnim zahtevima zaštite intelektualne svojine. Duboko verujem da nije moguće izgraditi jedan kvalitetan i moderan sistem prava intelektualne svojine bez saradnje privatnog i javnog sektora.

Foto: Telegraf

Foto: Telegraf

Šta tim povodom radi Zavod za intelektualnu svojinu?

- Zavod za intelektualnu svojinu, pored drugih zadataka iz svoje nadležnosti, obavlja i aktivnosti edukacije i informisanja naših građana, privrede i stručne javnosti o značaju intelektualne svojine.
Zavod, primera radi, pruža uslugu dijagnostike intelektualne svojine domaćim privrednim subjektima. Usluga je namenjena malim i velikim privrednim subjektima koji žele da štite neka od prava intelektualne svojine. Njima se takođe daju i preporuke za upravljanje tim pravima u poslovanju, dakle, kako najbolje da iskoriste priznati patent, žig, industrijski dizajn i tako dalje.  Pored ove usluge Zavod je vrlo aktivan i u poslovima obuke u ovoj oblasti.
Preko 2.500 stranaka godišnje se obrati Zavodu za različite konsultacije u pogledu zaštite prava intelektualne svojine a postoji i poseban termin “Otvorena vrata“ koji se održava svakog trećeg četvrtka u mesecu za one koji žele da čuju detaljnije informacije o pojedinim pravima.

Foto: Telegraf

Foto: Telegraf

Kako stojimo sa pregovorima sa Evropskom unijom kada su u pitanju prava intelektualne svojine?

Vlada Republike Srbije daje veliki značaj ovom pitanju. U pripremi je set novih zakona iz ove oblasti koji će dovesti do potpunog usaglašavanja našeg zakonodavstva sa evropskim, spremna je nova strategija razvoja intelektualne svojine, dobili smo poziv i za pisanje pregovaračke Pozicije za poglavlje 7 – intelektualna svojina, Evropska komisija je u svom izveštaju navela da je Srbija spremna za otvaranje ovog poglavlja. Od velikog značaja je i sprovođenje prava intelektualne svojine. Srbija već ima izgrađene institucije koje se, pored ostalih poslova, bave i sprovođenjem prava intelektualne svojine. Tu su: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Javno tužilaštvo, sudovi, Ministarstvo finansija, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja. Intelektualna svojina je veoma dinamična oblast koja mora da nađe odgovor na izazove kao što su internet i digitalne tehnologije. Iz tog razloga, već godinama se radi na obuci naših službenika, jačanju tehničkih kapaciteta naših državnih organa i posebno na unapređenju njihove saradnje i koordinacije. Optimista sam i verujem da ćemo vrlo brzo otvoriti ovo poglavlje.

(S.Vasić)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Ne želim da budem informisan
Ok