SKOPSKI HEROJ: Bojan pomaže najmlađim pacijentima sa najtežom dijagnozom iz najopravdanijeg mogućeg razloga! (FOTO)

Kao dečak bio je pacijent na odeljenju za onkologiju Dečije klinike u Skoplju, a devet godina kasnije, kada je pobedio rak, kao student Fakulteta za informatiku, Bojan Ristovski pomaže malim pacijentima i njihovim roditeljima da se suoče sa najtežom dijagnozom koju čovek može da čuje u životu.

Preporučujemo

Stare stvari za novu nadu mališana obolelih od raka!

Rak pluća, rak dojke, sve imamo. Svaka kuća ima nekoga ko boluje, ovo nas lagano ubija: Potresni izveštaj iz komšiluka

Bojan danas ima 21 godinu, a kao jedanaestogodišnji dečak, na letovanju sa roditeljima, slučajno je primetio kvržicu na desnom butu. Bojan je imao ne-Hočkinov limfom, oblik kancera. Operisan je, a sledila je i hemoterapija. Lečenje ga je prikovalo devet meseci za bolnički krevet.

- Tada nisam znao koliko sam bolestan. Tek pre nekoliko godina sam otkrio kakva je to bolest. Čini mi se da je objašnjenje na Guglu mnogo strašnije od onoga čega se ja sećam. Sada, kada gledam roditelje dece obolele od raka, shvatam koliko je bilo teško i mojim roditeljima - poverio se Bojan Ristovski portalu Telegraf.mk.

Foto: Telegraf.mk

Terapiju je podnosio kao svi mali pacijenti - nekad dobro, nekad loše. Povraćao je, opadala mu je kosa, a imao je i druge posledice – dijabetes, kamen u bubregu... I u najtežim danima on je imao snage da priča, a po tome ga i pamte sestre sa odeljenja.

Taj vedar duh zadržao je i danas, a roditeljima dece obolele od raka preporučuje da se bore i da nikada ne gube nadu.

Foto: Telegraf.mk

- Kada čuju dijagnozu, roditelji odmah padaju u očaj, misle samo na najgore. Nema potrebe za depresiju, niti pitanje "zašto se baš meni ovo desilo". Mora da se suočimo sa bolešću i da sakupimo snage da prođemo kroz nju. Da, ishod je neizvesan, ali treba biti pozitivan i imati nade. To je moj recept, kaže Bojan, koji malim pacijentima koji se leće na Klinici za dečije bolesti i njihovim roditeljima pomaže da se suoče sa najtežom dijagnozom.

- Deci treba objasniti da ih okolina može izbegavati, ili da možda njihovi vršnjacili ili nastavnici neće imati razumevanja za njih. To će im pasti veoma teško, ali strpljenje je ključno u takvim trenucima. Vremenom, sve dolazi na svoje mesto, savetuje Bojan, koji je i sam to iskusio.

Foto: Telegraf.mk

On kaže da je psihološka podrška nakon ozdravljenja veoma važna za decu i njihove roditelje. Sa žaljenjem konstatuje da u Makedoniji, za razliku od Srbije, Hrvatske i BiH, nema organizovanih aktivnosti za kreiranje javne svesti za potrebe ovih porodica. Upravo poseta kampovima, gde se druže deca lečena od raka, mnogo su pomogli Bojanu da se potpuno socijalizuje.

- Za ovo što sam danas postoje tri ključna momenta. Zahvaljujući sestri Žaklini, učestvovao sam na kampu u Zlatiboru. Družio sam se sa mladim ljudima koji su preživeli isto što i ja. To mi je dalo podstrek da na život gledam sa svetlije strane.

Foto: Telegraf.mk

- Drugi momenat je bila konvencija na kojoj smo se okupili mi mladi iz celog Balkana uzrasta od 16 do 30 godina. Pričali smo o posledicama bolesti. Zatim sam upoznao rumunsko udruženje koje ima Fondaciju "Youth Cancer Europe". Tamo sam sreo ljude koji su mi promenili život. Mislim, kada bi se i kod nas srušila barijera straha i srama, i u Makedoniji bi se okupljali mladi ljudi koji su preživeli rak i koji se pitaju kako dalje. Vraćanje u normalu može biti teško, ali ja mogu da kažem da je moj život počeo nakon bolesti i napravio me čovekom kakav sam danas - kaže Bojan Ristovski.

Foto: Telegraf.mk

Na hematoonkološkom odelenju Klinike za dečje bolesti u Skoplju godišnje se leči između 30 i 40 mališana. Među njima ima i novorođenčadi, a najčešći oblici tumora kod dece su leukemija, limfocitoza, neuroblastomi i tumori centralnog nervnog sistema.

(D.J.)