Oboleli od hronične mijeloidne leukemije i dalje se jedini u Evropi leče generičkim lekom ”anzovip”, za koji se priča da se proizvodi u Indiji, a pakuje u Srbiji. Roditelji obolele dece, pacijenti, pojedini lekari i dalje pokušavaju da vrate staru terapiju lekom ”glivek”, jer, kako kažu, generički medikament je neispitan, a efekti dugoročne upotrebe su nepoznati.

Prvi šok pacijenata bio je u julu prošle godine, kada je Republički fond za zdravstveno osiguranje uvrstio na C listu lek ”anzovip”. I dok je stručna komisija Fonda stajala iza leka ”glivek”, kojim se godinama leče ovi bolesnici, po raspisivanju tendera u septembru, tenderska komisija je odlučila da promeni lek i nabavi generički ”anzovip”. Glavni razlog bila je cena, pa umesto 2.000 evra za ”glivek”, na tenderu je pobedio ”anzovip”, koji košta 500 evra.

- Odmah po saznanju da je lek ”anzovip” registrovan u vreme rada tehničke vlade, poslali smo pismo RfZO i Ministarstvu zdravlja - kaže Miša Čugurović, predsednik UO Udruženja za pomoć u lečenju obolelih od hronične mijeloidne leukemije.

- Tek na intervenciju iz kabineta zamenika premijera, dobili smo odgovor da je lek registrovan za oko šest meseci, iako je uobičajeno da taj postupak kod nas traje godinu dana. Prvi zahtev za odobrenje cene Vladi je podnet dan ranije nego što je dobijena odluka o registraciji leka od Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije. Inače, uslov za dobijanje cene medikamenta jeste da je lek registrovan.

O tome gde se lek proizvodi niko ne želi da priča. Istina je da taj lek i dalje piju oboleli jedino u Srbiji. Sumnja se da se on pravi u Indiji, a u uređenom svetu lekovi iz Indije se tretiraju kao medikamenti sa sumnjivih tržišta, jer se ne vodi odgovarajuća dokumentacija o procesu proizvodnje.

Činjenica je i da pri registraciji i stavljanju leka na listu niko nije pitao hematologe šta misle o tome. U Srbiji se lekom ”anzovip” leči oko 220 obolelih. Njih sedmoro je prestalo da reaguje na njega.

Problem je stigao i do skupštinskog Odbora za zdravlje. Kako nam je rekao Dušan Milisavljević, predsednik Odbora, oni su doneli odluku da deci koja su započela terapiju ”glivekom” i koja dobro reaguju na nju, ne sme da se promeni terapija.

- Nigde u svetu ne menja se lek koji daje rezultate i kojim se leče deca više od pet ili šest godina - kaže Milisavljević.

On dodaje da je neko preuzeo veliki rizik, promenivši lek deci koja boluju od leukemije.

- Zapanjila nas je informacija da je tenderska komisija Fonda promenila odluku stručne komisije, koju sačinjavaju ugledni profesori iz oblasti hematologije. Nikad ne sme cena leka da utiče na to da li će neko nastaviti lečenje drugim medikamentom, samo zato što je jeftiniji ili skuplji. Dostavili smo Fondu zvaničan zahtev da vrati ”glivek”, ali smo dobili neadekvatan odgovor, u kojem nas ubeđuju da je ”anzovip” dobar. Nije mi jasno kako neko može da se igra sa ljudskim životima - objašnjava on.

Generičku paralelu leka ”glivik” prokomentarisala je i ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović.

- Posle šest meseci praćenja, može se reći da je terapija dala rezultate, ali je moglo biti i drugačije. Ubuduće ću se zalagati da se ovakve stvari ne ponavljaju, jer ne može tender da menja lek, već lekar i struka - rekla je ministarka.

Ministarstvu su, međutim, raspoloživi delimični podaci za 35 obolelih.

Pojedini roditelji, sada za terapiju svoje dece lekom ”glivek” izdvajaju 2.000 evra po kutiji leka, koji traje mesec dana do dva. Među njima je i Mira Petrović, lekar po struci, čije dete poslednjih devet godina uzima ovaj lek.

- Lek ”anzovip”, koji je kopija originala, po ubrzanim procedurama ušao je kao konkurencija. O njemu slabo znaju čak i naši hematolozi, a nije isti ni po sastavu u odnosu na originalni lek. Hronična mijeloidna leukemija je specifična bolest, koja daje pozitivne rezultate na terapiju ili ne. Ako ne reaguje, onda je to kraj - priča Petrovićeva.

AKTAVIS: LEK JE BEZBEDAN

Aktavisov imatinib je odobren u Srbiji uz potpuno poštovanje svih propisa.  Da nije tako ne bi mogao da bude registrovan od strane Agencije za lekove.

- Kriterijumi za registraciju leka u Srbiji identični su onima koji važe u Evropskoj uniji i slični onima koji važe u SAD. Lek je u Srbiji registrovan pre nego u Evropskoj uniji i SAD zato što ga proizvođač originalnog leka nije patentno zaštitio na srpskom tržištu. Po isteku patentne zaštite u drugim zemljama, biće takođe lansirane generičke paralele. Aktavis naglašava da se kompletna proizvodnja Anzovipa odvija u skladu sa najvišim svetskim standardima, da se u njegovoj proizvodnji koriste provereni i ispitani sastojci i da je to potvrdila Agencija za lekove - navodi se u saopštenju kompanije Aktavis.

(Telegraf.rs / Izvor: Novosti)