Snouden heroj mladih Amerikanaca

Generacije Amerikanaca koje su odrasle u digitalnom dobu manje podržavaju Vladin program internet nadzora, koji je prošle nedelje otkrio bivši radnik NSA Edvard Snouden, u odnosu na starije sugrađane.

Prema istraživanju lista "Ju-Es-Ej tudej" i Pju istraživačkog centra, ljudi starosti od 18 do 29 godina u 60 odsto slučajeva podržavaju Snoudena, dok kod starijih od 65 godina taj broj iznosi samo 36 odsto.

- Predstavnici mlađe generacije ne prihvataju da Vlada putem interneta prikuplja podatke o njima - kaže Piter Levin, direktor Centra za informacije i istraživanje Tafts Univerziteta.

Iako mladi često na Fejsbuku i Tviteru ostavljaju podatke o sebi, znajući da će te društvene mreže da ih podele sa advertajzing grupama, oni ne vide da je to isto sa onim što radi Nacionalna bezbednosna agencija (NSA).

- Mislim da ni velike korporacije to ne bi smele da rade, ali je to ipak drugačije od onoga što radi NSA. Oni idu dotle da slušaju naše telefonske razgovore - kaže Grejs Kuiroz (24), studentkinja iz Hjustona.

Mlađi ljudi, ipak, kažu da nisu iznenađeni Snoudenovim otkrićima, a kada se postavi pitanje da li on treba krivično da odgovara, 50 odsto kaže da ne treba, dok 44 odsto ispitanih smatra da treba.

- Ja ne bih išla tako daleko da ga nazovem herojem. On je, pretpostavljam, prekršio zakon, ali da li treba da snosi posledice, to ne znam. Možda. Ne znam šta da mislim o tome - navodi ova studentkinja.

Dvadesetosmogodišnji advokat iz Denvera Majkl Sager smatra da Snouden ipak treba da odgovara.

- Ako je želeo da javnost sazna za te programe, trebalo je da to saopšti na drugačiji način i verovatno da da manje informacija o tome kako funkcionišu - ocenjuje Sager.

Džonatan Rajs (22) iz Betesde u Merilendu kaže za "Ju-Es-Ej tudej" da ne podržava Vladine programe praćenja, kao ni skidanje podataka od advertajzing kompanija na Fejsbuku i Tviteru.

Piter Levin iz Centra za informacije i istraživanje ističe da mladi i pored toga što su svesni da informacije koje su "onlajn" ne mogu u potpunosti ostati privatne, ipak smatraju da oni imaju pravo da odluče u kojoj meri će drugi imati uvid u njih.

- Ljudi su se navikli da mogu da ih pronađu na internetu i da su vidljivi. Ali, s druge strane, ne žele da neki moćni ljudi koriste njihove informacije, bilo da je to Fejsbuk ili Vlada - zaključio je Levin.

(Telegraf.rs / Tanjug)