≫
Dečak zabio šestar vršnjaku u glavu: "Deca nam 5 godina trpe teror, sutra će nekom iskopati oko"
≫
Problemi sa nasilnim đakom u školi na Zvezvdari traju već pet godina, žale se roditelji
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Danilo 49
Inace, taj se nesto salio, hteo je nesto drugo, a ovaj se izmakao i ubo ga je u glavu.
Danilo 49
Moj drug poznaje tog sto ima dijabetes.
Kasper
Očigledno je da je dete sa dijabetesom diskriminisano u tom odeljenju i da prosvetni radnici nisu dovoljno uradili na inkluziji od prvog razreda. Treba da se proveri stručnost učiteljice koja je vodila to odeljenje od prvog do četvrtog razreda jer problem datira od ranije. Evidentno je da ga je dečak ubo posle rasprave koja je tome prethodila a o kojoj nema ni reči jer je to bio povod. Za dečaka koji ima dijabetes i koji mora da prima injekcije insulina od 5-8 puta dnevno jedan ubod ne znači ništa. U toku godine njemu ubodu telo oko 5000 puta jer se u toku dana vrši i merenje šećera ubodom prsta i do 10 puta. RFZO nije obezbedio senzore za merenje šećera i dovoljan broj insulinskih pumpi za decu sa dijabetesom što bi im olakšalo život i učinilo ga sigurnijim pod izgovorom da nemaju novca za tu namenu. U Grčkoj školske medicinske sestre vode računa o deci sa dijabetesom mere im šećer i daju korekcije, proračunavaju količinu ugljenih hidrata pred obrok i daju doze insulina a kod nas su prepuštena sama sebi najčešće jer niko nije obavezan da o njima vodi računa ili roditelji dežuraju u školi ukoliko nisu zaposleni. Deca sa dijabetesom su diskriminisana zato nastaju ovakve reakcije a i životno su ugrožena jer ih hipoglikemija - pad šećera može odvesti u komu ili smrt.