Telegraf patrola, 2. dan: Ada Ciganlija vrvi od života, uhvaćeni i stariji u centru uprkos zabrani

Prvog dana od uvođenja policijskog časa u Srbiji i trećeg od proglašenja vanrednog stanja, na ulicama glavnog grada i dalje ima ljudi. Naši reporteri fotografisali su i stare.

Preporučujemo

Od zvaničnog saopštenja odluke o zabrani kretanja starijima od 65 godina prošlo je nešto manje od 24 časa. Možda i nedovoljno da bi stigla do svih ili da bi bila uzeta za ozbiljno. Po toj odluci i mlađi od toga u periodu od 20 časova večeras do 5č ujutro ne bi smeli biti van svojih domova.

Možda je u tome objašnjenje zbog čega ih je u popodnevnim časovima lako sresti na na otvorenom. Deca ne idu u vrtiće ni škole, omladina ne ide na fakultete, noćni život im je stavljen pod ključ, ali ih topli martovski dani mame napolje.

Na Adi Ciganliji se rekreiraju, kao i juče - voze rolere, bicikle, trče, sunčaju se, guraju kolica, provode vreme sa decom. Stariji, sa druge strane, opet nose kese: kupuju na pijaci, snabdevaju se ubrusima, tromo se kreću gradskim ulicama. Valjda ka kućama, tamo gde su im sadržaji tih kesa najpotrebniji i najbezbedniji za upotrebu, daleko od prljavih kvaka, ključeva, novčanika, drški korpi i kolica.

Činjenica je da su ulice praznije, da na terasama gradskih lokala ima više praznih stolica, nego gostiju na njima, da se i taj jedan starac češće sretne sam, nego u društvu. Na okretnicama autobusa nema putnika. Obale Ade Ciganlije takođe su prazne, ali se duž betonskih staza opet mogu videti šetači.

Hoće li nam dani pojačanog opreza, vanrednih mera i povišenog straha lakše proći u zatvorenom sa mišlju o tuđoj solidarnosti, te da će kolektivna žrtva bolje uroditi plodom ili će ti sumorni dani brže proći ukoliko sebi budemo davali oduška da bismo lakše podneli veliku promenu koju nismo tražili, kojoj se nismo radovali i koja je neizbežna?

(B. Petrović - b.petrovic@telegraf.rs)