Bukti rat muralima: Vandali precrtali Pekića, grobari Mišu Tumbasa, a Draža "osvanuo" pored Mladića

Pekiću, kakvo nas je to besnilo uhvatilo? Da li ćemo i mi, kao likovi tvog romana, poludeti što od besnila, što od ličnih demona koji kuljaju u nama?

Naime, u Beogradu se odvija pravi rat muralima. Dok jedni niču, drugi se istom brzinom skrnave. Zbog nečijeg očigledno "nelečenog besnila", ižvrljan je mural velikom Borislavu Pekiću u Cetinjskoj ulici u Beogradu i iskorišćen kao poligon za "prepucavanje". Ispod lika našeg čuvenog književnika ispisano je "smrt četnicima".

Od ovog nacionalističkog besnila verovatno ništa ne bi bilo da prethodno nije bilo pokušaja da se skine mural Ratku Mladiću. Nakon toga, pored ovog murala, osvanuli su i novi - četničkom komandantu Draži Mihailoviću i vojvodi Živojinu Mišiću.

U celom tom besnilu našao se Borislav Pekić, ni kriv ni dužan, i stradao pod rukom vandala. Jer, zašto bi Pekićev mural stajao neokrnjen, ako su i Mladićev hteli da uklone... Desničari su rešili da rat povedu preko murala, pa oni sad u Beogradu, umesto kao umetnička dela, služe kao oruđe u rukama nevaspitanih i neobrazovanih. A opet bismo mogli reći i besnih. Pa ako ne znaju, neka pročitaju "Besnilo" istog tog Pekića koga su tako olako precrtali.

Na kraju, ništa manje tužna, pronela se i vest o muralu čuvenom Miši Tumbasu koga su grobari prekrečili i oslikali vojvodu Živojina Mišića. Niko ne spori da vojvoda Mišić zaslužuje svoj mural. Zaslužuje mnogo više. Ali, nije se Miša morao obrisati preko noći, i to od ruke svojih grobara, samo da bi oni nastavili da vode svoj nacionalistički rat. 

To se desi kada se lični porivi stave iznad opšteg dobra. I kada je važnije da se jedan Srbenda danas lupi u prsa jer misli da je odbranio Srbiju time što je obrisao jednog Mišu Tumbasa ili oskrnavio Borislava Pekića. Ne, nisi je odbranio, obrukao si je. Ali si suviše besan da to shvatiš. Zato čitaj Pekića. Dok nije kasno.

(Telegraf.rs)