"Radost otkrivanja" među policama u komšiluku: Upoznajte beogradske bibliotekare, oni uvek imaju lepu reč

Postoji mesto u vašem kraju u kome vlada prijatna tišina, gde vas čeka neko ko bi mogao da vam bude i prijatelj, komšija, pedagog, psiholog, uteha u teškim danima, inspiracija ili motivacija, neko ko je spreman da vam kaže "Dobar dan, kako ste" i da vam širom otvori vrata nekog drugog sveta, sveta literature i njenih junaka.

Beograd ima tu sreću da se tradicija javnih biblioteka neguje, pa je baš u svakom većem delu grada moguće videti police sa knjigama iza prozora. Osim centralne, u Knez Mihailovoj ulici, na preko 60 adresa smeštene su opštinske biblioteke i njihovi ogranci.

Nisu to neke stare, zaboravljene prostorije, police sa knjigama po ko zna koliko puta koričenim, ižvrljanim i izlizanim, kao što bi možda pomislio... Taj bi se iznenadio kada bi samo jednom susreo svog bibliotekara.

Na policama su mnogi naslovi za koje biste u knižari morali da odvojite onoliko novca koliko biste za celu godinu platili članarinu. Nova izdanja, dobro poznati klasici, dečja literatura i stripovi, čudesan svet fantastike, istorijske i autobiografske knjige, stručna literatura...

Ali, dok se u knjižarama prodaju naslovi, u biblioteci se istražuje, priča nam Vladan Nikolić, koji nas je ugostio u biblioteci "Borislav Radović" na Umci. To je, kaže, "radost otkrivanja".

Evo jednog potpuno slučajnog primera - Zen Grej. Dugo je čekao da mu se ime spomene u čukaričkoj biblioteci, a onda se jedan korisnik oduševio kada je saznao da može i da ga pozajmi. Taj je čovek tačno znao šta traži, a od priče o Greju Vladan nas je odveo i do istorije SAD.

Nećete baš uvek naći tačno ono što tražite, ne čeka baš svakoga njegov Zen Grej, ali iskusni bibliotekar "prošetaće" vas kroz žanrr na policama... Zato je to biblioteka, a ne knjižara, podvlači naš sagovornik, iskusni bibliotekar koji će iz rukava izvući žicu koja će vas pogoditi.

Epska fantastika, na primer, baš je čitana. Zašto onda ne biste upoznali i Dejana Stojiljkovića, koji je svoje zaplete smestio u istoriju Niša ili Pirota.

Svaki objekat svet je za sebe - bibliotekari ga oblikuju svojim duhom, baš kao i čitaoci. Na Voždovcu nas je u biblioteci "Filip Višnjić" u Ulici vojvode Stepe dočekala Gala Odanović, mlada i čila bibliotekarka u. može se reći, razigranom prostoru, prepunom poruka, stikera i ukrasa.

Prostor kao stvoren za, na primer, "Stihoterapiju", književne večeri koje okupljaju mlade pisce i pesnike u ovoj biblioteci.

Bibliotekar je taj koji će vam dati preporuku, koji će vas upoznati i s kim ćete moći da razmenite koju reč više nego na bilo kom drugom mestu gde se pruža neka javna usluga. Ali, i čitaoci međusobno razgovaraju.

"Oni često i međusobno razmene knjige, potpuno nepoznati ljudi, oni vide šta je neko vratio, čuju šta je pohvalio. Ja, naravno, znam šta ko misli o pročitanim delima, jer mi prenesu utiske, pa procenim i sama ko šta voli", priča nam Gala.

Treća biblioteka koju smo obišli je "Vuk Karadžić" na Novom Beogradu.

Ako i nismo toliko razmišljali o tome, tamošnja sagovornica Smilja Todorčević nas je definitivno uverila - u svetu knjige i te "radosti otkrivanja", granice ne postoje. Sem radnog vremena.

"U modernom svetu otuđenost ljudi je sve izraženija, tako da ljudi formiraju neki svoj mikrosvet u kome cirkulišu u okviru prostora u kom žive i rade i tu je izbor bibliotekara kao izbor lekara i apotekara. Bibliotekar nije samo osoba koja prekoputa daje traženu knjigu, on je istovremeno i psihoterapeut i savetodavac i prijatelj u nevolji. Lepa reč i humanistički pristup koji imamo prema našim čitaocima ih uvek vraća u biblioteku", ispričala nam je Smilja.

Najverniji čitaoci su mališani, oni se učlanjuju u biblioteku još dok uče da čitaju. Tada otkrivaju i da su knjige u biblioteci samo za pozajmljivanje i da tu poklona nema. U stvari, poklon je velik - ono što će obogatiti njihov duh.

"Najosetljivija grupa dece, učenika, koji ne dolaze u biblioteku je srednjoškolski uzrast. To je jedna situacija koja nije prisutna samo kod nas ovde, ni u Beogradu ni u Srbiji, to je jednostavno možda i planetarni fenomen koji je prouzrokovan i tehnološkim zavisnostima", ispričao nam je Vladan Nikolić.

Šta se čita?

Klasici - uvek. Međutim, ljude zanimaju i novi naslovi, naročito oni koji su popularni i na dobrom glasu, makar to bila i reklama.

Ali, da se vratimo na onu priču našeg sagovornika Vladana. Biblioteka, iako relativno brzo nabavlja i nove naslove, ipak, nije knjižara.

"Pre bih govorio o oblasitma koje se više čitaju. Zastupljene su književnosti iz engleskog govornog područja, najviše beletrističke forme, zabavna literatura, pustolovno-melodramski, ljubavni sadržaji ili oni sa elementima trilera, detektivskih radnji, mistike, horora, to je ono što ljude zanima kao neka vrsta čitalalne relaksacije.

Postoji i druga vrsta oblasti koja je jako dobra za provociranje kvaliteta čitanja, a to su biografije, dosta ljudi voli istorijske sadržaje iz naše prošlosti", priča Vladan.

Posebno se čitaju nagrađena dela, otkriva nam Smilja iz novobeogradske biblioteke - nagrada "Beogradski pobednik", koju dodeljuje Grad Beograd i Biblioteka grada Beograda, kao i Ninova nagrada, garant su za to da će novitet proći kroz mnoge ruke žedne čitalačke publike.

"Dakle, to su autori Svetislav Basara, Miodrag Majić, Milena Marković, Goran Petrović..." kazala nam je.

I Gala s Voždovca nam je otkrila mnoga imena traženih autora.

Deca vole Nikoletu Novak, Jasminku Petrović, Uroša Petrovića, Dejana Aleksića, Gradimira Stojkovića. Stariji već spomenutog Gorana Petrovića i Miodraga Majića. Traži se i Rumena Bužarovska, Elena Ferante. Popularan je i Irvin Jalom, a Agata Kristi uvek je aktuelna.

Nobelovu nagradu za književnost ove godine dobio je norveški autor Jun Fose.

I to bibliotekarima neće biti čudno. I pre ovog proglašenja skandinavski autori su već osvojili čitalačku publiku.

"Ju Nezbe, svi njegovi romane, dakle, to su trileri, pop literatura, trakođe, tu je i Frederik Bakman sa svojim izdanjima, a norveški, odnodno skandinavski autori su zastupljeni i u literaturi za decu. Na primer, priče o mačku Findusu i deki Petskonu Svena Nurdkvista", otkriva nam Smilja.

Svaka od obih biblioteka ima svoju priču i svoju tradiciju.

Mreža novobeogradskih biblioteka je, tako, poznata po manifestaciji "Čitalačka značka".

"Na tu manifestaciju smo posebno ponosni. Ove godine je održana po 57. put, to je manifestacija koja spaja javne biblioteke,19 novobeogradskih osnovnih škola i njihovih učitelja i nastavnika, kao i školskih biblioteka. Cilj je promovisanje knjigde, a akcija traje tokom cele godine. Na osnovu literature koja je unapred zadata, deca izrađuju čitalačke dnevnike", priča naša sagovornica s Novog Beograda.

Biblioteka na Umci otvorena je prošle godine posle čak 18 godina pauze. Bila je ranije u staroj, već neuslovnoj zgradi, a danas je u iznajmljenim prostorijamaprostrane i lepe privatne kuće. Čitaoci i bibliotekari uživaju i u dvorišnoj baštici.

Ova biblioteka je jedna od retkih koja nosi ime jedne lokalne legende. Ovaj pesnik, esejista i prevodilac voleo je da provodi vreme u malom naselju Rucka kraj Umke i biblioteka koja nosi njegovo ime danas ima i legat Borislava Radovića.

Voždovačka biblioteka poznata je po već spomenutoj "Stihoterapiji".

"To su književne večeri, koje ovde organizujemo kolega Marko Đorđević i ja. Počeli smo u aprilu ove godine i cilj nam je da privučemo mlađu publiku u biblioteke, pošto su to mlađi autori na knjževnoj sceni kojima je izašla prva ili druga zbirka", priča nam Gala.

Aplikacija BISIS

Katalozi i članske kartice su elektronske, a preko jednostavne aplikacije, kojom su obuhvaćene sve biblioteke u Srbiji, možete, ako ste član neke od njih, da rezervišete knjigu, proverite u kojoj biblioteci je dostupna, produžiti trajanje pozajmice, dobiti preporuke za čitanje i sve informacije o radu biblioteke.

U galeriji pogledajte kako izgleda aplikacija za člana Biblioteke grada Beograda.

(Telegraf.rs)