Vreme čitanja: oko 2 min.
Dragoslav je završio fakultet, bio je direktor, a sada je beskućnik: Kad izgubite sve, niko vas ne vidi
Vreme čitanja: oko 2 min.
Na pitanje šta je strašnije, kada je gladan ili kada mu je hladno, kaže da ne bi mogao da oceni šta je strašnije * Ne znam šta bih mogao reći, a ne zaplakati
Da niko ne može da zna šta nosi sutra i gde će nas život odvesti, na koje puteve i stranputice, pokazuje i priča Dragomira Drulovića, čoveka koji je završio Ekonomski fakultet i radio 25 godina u struci, bio i direktor lanca prodavnica, a sada je beskućnik.
U dokumentarnom serijalu "Priče bez krova" koji je urađen u saradnji Crvenog krsta Beograda i Sekretarijatom za socijalnu zaštitu Beograda, Dragomir je ispričao svoju priču.
Preporučujemo
Oboren biciklista na uglu Cara Dušana i Višnjićeve: Hitno prevezen u Urgentni centar
Autom pokosio dete (10): Nesreća u Ulici Ivana Ribara
"Imam poštovanje, bez obzira što sam beskućnik", kaže dok priča i navodi poimence zaposlene u prihvatnim centrima za beskućnike.
"Kada gubite sve, niko vas više ne vidi", kaže Dragomir.
Svaki odgovor na pitanje počinje sa "poštovani mladi prijatelju". Kaže da mu je najstrašnije bilo da spava ispod mosta, ali samo "dok se nije adaptirao".
"Kada sam se adaptirao, onda već bila druga priča", kaže.
"Ja se retko žalim. Svi imaju neki problem i samo fali Dragomir da dođe i poremeti to. Ja jesam na dnu, na marginama, kako već, ali ne znači da treba nekoga sputavati i opterećivati time ",, kaže dok prepliće prste obe ruke.
Na pitanje šta je strašnije, kada je gladan ili kada mu je hladno, kaže da ne bi mogao da oceni šta je strašnije.
"Ne znam šta bih mogao reći, a ne zaplakati".
U Privremenom dnevnom centru u Lominoj ulici 17, beskućnici na nekoliko sati mogu da se sklone sa ulice, pojedu suvi obrok i popiju topli napitak. S druge strane, u toku večeri od 20 časova beskućnicima je na raspolaganju i Privremeno prenoćište na Autokomandi, na adresi dr Milutina Ivkovića broj 2 A sve do 8 časova.
Na osnovu statistike za februar 2024. godine u Privremenom prenoćištu Crvenog krsta Beograd evidentirana su 64 korisnika, kojima je pružena usluga noćenja 1.180 puta, dok je u Privremenom dnevnom centru za isti period evidentirano 159 korisnika kojima je usluga pružena 1.365 puta. U Privremenom prenoćištu za beskućnike u toku februara 2024. godine noćila su 52 muškarca i 12 žena.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Uhapšena jedna osoba zbog pretnji upućenih direktoru škole u Severnoj Mitrovici
Pola države pod vodom: Nezapamćene poplave u Keniji, više od 30 nastradalih
Bila je beskućnik, a sada osvaja Oskare i uživa u milionima: Poznatoj glumici ni majka nije želela da pomogne
Oglasio se Zoran koji je od uspešnog biznismena završio na ulici: Za neuspeh krivi sebe, sad želi samo jedno
Video: Privremeno prenoćište za beskućnike na Autokomandi, kapacitet je 20 mesta
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
ZAPALIO SE AUTOBUS SA PRVAČIĆIMA Deca pošla na ekskurziju iz Tuzle kad je plamen buknuo, policija hitno reagovala
EGZODUS BEOGRAĐANA S POSLA U TOKU! Na autoputu se mili 11 kilometara, ogromne gužve na sve strane, a popodne će tek da bude haos (FOTO)
Dejan sasuo 7 METAKA U MARIA, a onda ga još jednim OVERIO U GLAVU! Šok detalji zločina kod Čačka: Ubica i dalje u bekstvu (FOTO)
@kako zašto
Vaša znatiželja ne može da nahrani ovog čoveka i ostale beskućnike kojih je otprilike oko dvestadvadesettri registrovanih u Beogradu, (zbrajajući 64 plus 159) kako je navedenonu ovom tekstu. Ali mogla bi da pomogne Srbska Pravoslavna Crkva, na primer kao i država, svakako. Greh je okretati glavu od ovakvih ljudi kojima ceo život “stane u par zavežljaja ili cegera” koje stalno vuku sa sobom. Država ima evidenciju i “zna”, kako i zašto su ovi nesretnici završili na ulici, a crkva i vlastela u njoj bi trebala da pronadje put i način da im se pomogne. Ako ni zbog čega drugog onda, Boga radi ili se Boga sete samo onda, kada treba da im se plati (trebe, krštenja, venčanja, sahrane …)!? Nahraniti siromaha i prosca, isto je što i nahraniti Gospoda Boga ali ko zna da li to mogu da čuju vladike u luksuznim automobilima koji su dobro izolovani kao i studio televizijski a nebrojano puta brži, od vapaja siromaha i prosjaka! Doduše patrijarh ruča jednom godišnje sa njima a preostalih 364 dana u godini, prepušteni su zimi, snegu, mrazu, kiši, vetru, gradu i obesnim huliganima koji već imaju iskustva u ubijanju ovih nesretnika, samo zato što su im se našli na maršruti njihovog, bolesnog puta. “Čovek, kako to gordo zvuči”!!!
Podelite komentar
kako zašto
šta je razlog da je tu gde jeste
Podelite komentar