Smrad se širi zgradom, panika u ulazu, usamljeni starac umro je u stanu! Drage komšije, pa gde ste vi do sada?
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Komšinica
Imala sam komšiju koji je živeo sam godinama, deca daleko. Dao mi je ključ, za svaki slučaj. Pomagala mu kad je bio bolestan i javljala deci kako je stvarno. Kad ga ne vidim jedan dan, zovem i pitam kako je. Kad je bilo ozbiljno pozvala sam decu i rekla da odmah dodju a do tada sam sa svojima pomagala. Stigli su što pre su mogli I posle nekoliko dana smo ga ispratili. Ja sam stalno u kontaktu sa svojom decom i unucima i ako se ne bih javila došli bi odmah. Svak, pa i mlađi ako živi sam, mora da ima nekog sa kim je stalno u kontaktu jer se nekad iznenada nešto desi.