Stari sistem, nova realnost: Zašto taksi prevoz koči moderan Beograd?

U svetlu predstojeće međunarodne izložbe EXPO 2027 u Beogradu, Srbija nastavlja sa maksimalnom modernizacijom urbanih i digitalnih servisa, uključujući rešenja u oblasti urbane mobilnosti i taksi platformi. Premijer Srbije, Đuro Macut, najavio je tim povodom da je Srbija spremna da podrži sve inovativne inicijative koje doprinose modernizaciji usluga i unapređenju kvaliteta života građana.

Jedna od usluga kojoj je neophodno unapređenje jeste taksi prevoz, posebno na ulicama Beograda. Iako predstavlja ključnu uslugu za građane, poslovne ljude i turiste, trenutni sistem funkcioniše uz brojna ograničenja koja utiču na dostupnost, cenu, predvidivost, pa i kvalitet usluge. Analiza postojećeg stanja pokazuje da broj taksi vozila u Beogradu nije usklađen sa potrebama putnika – ponuda automobila je manja od realne potražnje.

Preporučujemo

Ovakvo stanje u velikoj meri je posledica činjenice da je broj taksi licenci u gradu administrativno ograničen i da ne odgovara stvarnim potrebama tržišta, odnosno realnoj potražnji za uslugom taksi prevoza. Dodatno, ne postoji sistematsko praćenje aktivnog korišćenja izdatih licenci, zbog čega značajan deo licenciranih vozila nije redovno prisutan u saobraćaju. Kao rezultat toga, stvarna ponuda dostupnih taksi vozila još je manja od formalno dozvoljene, što dodatno produbljuje jaz između ponude i potražnje, naročito u periodima povećanog opterećenja..

Neophodna modernizacija taksi usluga

Iz perspektive korisnika, nepouzdanost servisa dodatno je podstaknuta nedostatkom modernih alata za naručivanje. Mnogi vozači ne koriste aplikacije za poziv vozila, pa je teško predvideti kada će taksi stići. Mnogobrojna udruženja i servisi i dalje se oslanjaju na procenu vozača ili zaposlenih u Call Center-u. Sve ovo dovodi do osećaja nepredvidivosti – u svakom trenutku može se desiti da dugo ne naiđe nijedan taksi, da korisnik bude poslat u kolonu da čeka ili da bude prinuđen da se obrati neformalnim rešenjima.

Posebni izazovi pojavljuju se u vreme najveće potražnje i u nepovoljnim vremenskim uslovima. Tokom jutarnjih ili večernjih špiceva, kad je najveći broj ljudi na ulicama, gotovo da nema slobodnih taksija. Dodatno, kišovito ili snežno vreme dodatno usporavaju saobraćaj, a putnicima je teže da dobiju vozilo. E&Y studija, urađena tokom 2025. godine u Istanbulu, ukazuje na to da su upravo visoka potražnja i loši vremenski uslovi glavni izazovi za pouzdanost taksi usluge. Zbog toga, jedna od razmatranih ideja je dinamičko određivanje cena koje bi pratilo saobraćaj i vremenske prilike. Dinamičko formiranje cena predstavlja mehanizam za podsticanje dostupnosti vozača u periodima pojačane potražnje. Sama potreba za takvom merom govori u prilog tome koliko su sada špicevi i kiša problematični za ulične taksije. U praksi to znači da korisnik često nije siguran da će u kritičnom trenutku moći da nađe slobodan taksi, što otežava planiranje bilo kog puta (naročito za hitne i službene polaske i dolaske).

Foto: Shutterstock

Cena taksija

Taksi usluga u Beogradu i dalje se doživljava kao rešenje u nuždi ili luksuz, a ne kao praktičan alat za svakodnevno kretanje gradom. To nije posledica same usluge, već načina na koji je sistem postavljen.

Savremeni gradovi sve više tretiraju taksi kao produžetak javnog prevoza – fleksibilniji, brži i prilagodljiviji oblik mobilnosti. Dinamičko formiranje cena, uz jasna pravila i potpunu transparentnost, omogućavaju da se vozila pojave onda kada su najpotrebnija. Veća potražnja i složeniji uslovi vožnje stvaraju podsticaje za veći broj aktivnih vozača, dok korisnici unapred znaju šta mogu da očekuju.

Takav pristup ne mora da znači skuplju vožnju za sve, naprotiv! Veća konkurencija i veći obim tržišta dugoročno obaraju prosečne cene i čine uslugu dostupnijom većem broju građana.

Šta dobijaju vozači

Jedan od najčešćih strahova u vezi sa promenama na taksi tržištu jeste pad prihoda vozača. Međutim, iskustva iz drugih velikih gradova pokazuju da pametno uređen sistem može doneti upravo suprotno. Iako prosečne cene vožnji padaju, efikasnost taksi vozača raste, pa njihova ukupna zarada ostaje na istom nivou, dok putnici dobijaju pouzdanu uslugu bez obzira na spoljne faktore.

Modeli koji kombinuju stabilan prihod u okviru aktivnog rada, mogućnost rada u periodima veće potražnje i više tarifnih kategorija, stvaraju veću sigurnost za vozače. Dodatno, fleksibilniji okvir omogućava uključivanje novih vozača, od onih koji žele puno radno vreme, do onih koji taksi vide kao dodatni izvor prihoda. Time se tržište širi, ali se i smanjuje pritisak na postojeće vozače u najopterećenijim periodima.

Kako se Beograd priprema da bude domaćin međunarodnog događaja EXPO 2027, ovi izazovi postaju još aktuelniji. Povećan broj turista i učesnika bi svakako podigao potražnju za taksi uslugom, te bi svaki problemi u sistemu bile vidljiviji i imali veći odjek. Funkcionisanjem kvalitetnijeg sistema, korisnici – bilo da su Beograđani ili gosti grada – mogli bi da imaju pouzdaniji prevoz bez dugih zastoja. U suprotnom, praznici, sajmovi i druga dešavanja mogli bi dodatno opteretiti trenutni sistem i dodatno pogoršati situaciju za putnike. U tom kontekstu, rešavanje postojećih problema značajno bi unapredilo mobilnost i korisničko iskustvo u Beogradu, fokusom na kraće čekanje, dostupnija vozila i pouzdaniju uslugu.

(Telegraf.rs/PO)