Za ovu školu u Beogradu potrebno je čak 450 POENA: Ovo su najtraženija odeljenja, a konkurencija je opasna

Popunjavanje liste želja mnogim roditeljima u prestonici zadaje veće glavobolje od samog završnog ispita, a glavni razlog za to je osetan skok bodovnih pragova u gotovo svim obrazovnim profilima.

Za upis u najbolje beogradske škole učenici ove godine moraju dobro da se preznoje, a prvo i najvažnije pravilo glasi da želje moraju biti u potpunom skladu sa realnošću i ostvarenim uspehom.

Preporučujemo

Apsolutni rekorderi po broju potrebnih bodova tradicionalno ostaju beogradske gimnazije, koje popunjavaju isključivo vukovci i odlični đaci.

Treća beogradska gimnazija godinama ne spušta visoke kriterijume, pa je tako za društveno-jezički smer potrebno između 91 i 92 boda, dok prirodno-matematički zahteva minimalno 95 bodova.

Ipak, najveći šok donosi dvojezično odeljenje za srpsko-francuski jezik, gde je za upis bilo potrebno neverovatnih 105 poena, dok je za srpsko-italijanski smer prag iznosio 95 bodova.

Gotovo identična situacija je u Četrnaestoj i Desetoj gimnaziji "Mihajlo Pupin", gde đaci moraju da sakupe između 93 i 95 bodova za oba smera. Visoke standarde drži i novobeogradska Deveta gimnazija "Mihailo Petrović Alas" sa granicom preko 93 boda.

U Prvoj i Petoj beogradskoj gimnaziji društveno-jezički smerovi traže oko 90, a prirodni 92 boda, dok Šesta beogradska stabilno drži prag od 90 poena. Jedina škola gde se na opštim smerovima može proći sa nijansu manje od 90 bodova jeste Zemunska gimnazija.

Ništa lakša trka ne vodi se ni u srednjim stručnim školama, od kojih neke po traženosti lagano pariraju najelitnijim gimnazijama, te u njima nema mesta za učenike sa slabijim uspehom.

Vazduhoplovna akademija važi za apsolutni hit, slobodnih mesta nema, a najtraženiji smer "Tehničar vazdušnog saobraćaja" zahteva oko 95 bodova.

Elektrotehnička škola "Nikola Tesla" sva mesta popuni već u prvom krugu, a za popularnog tehničara za administriranje računarskih mreža potrebno je 86 bodova.

Farmaceutsko-fizioterapeutska škola drži visok nivo sa 87 bodova za farmaceutski i 85 za fizioterapeutski smer. Zubotehničku školu upisuju oni sa minimum 86 bodova, dok Medicinska škola traži skoro 82 boda za laboratorijskog i farmaceutskog tehničara.

U ekonomskim školama takođe vlada velika gužva, pa Prva ekonomska traži tačno 85 bodova za ekonomskog tehničara, dok zemunska škola "Nada Dimić" zahteva bod više. Isti prag od 85 bodova drži i Grafičko-medijska škola za smerove multimedije i digitalne grafike, dok Arhitektonska tehnička škola crtu podvlači na 83 poena.

Posebna kategorija su specijalizovane škole i odeljenja za nadarene učenike, gde se bodovi broje potpuno drugačije zbog posebnih prijemnih ispita koje ovi genijalci polažu.

Nemilosrdna trka vodi se za IT odeljenja, pa je u Prvoj beogradskoj gimnaziji za upis trebalo ostvariti neverovatnih 300 bodova, u Trećoj preko 280, dok je u Šestoj i Zemunskoj prag iznosio 243, odnosno 206 poena.

Svršeni osmaci koji žele u Filološku gimnaziju moraju imati između 200 i 300 bodova, s tim što je najteže upisati norveški jezik gde je poslednji na listi imao čak 316 poena. Za scensku i audio-vizuelnu umetnost u ovoj školi potrebno je oko 240, a za engleski jezik oko 185 bodova.

Matematička gimnazija, koja okuplja najtalentovanije mlade matematičare, traži najmanje 240 bodova za upis, dok je u Sportskoj gimnaziji granica godinama zakucana na minimum 92 boda.

Prave rekorde ipak obaraju umetničke škole. Tako Škola za dizajn obrazuje buduće tehničare dizajna, grafike i enterijera uz ogroman uslov od oko 450 bodova, dok se Tehnička škola "Drvo art" takođe visoko kotira, pa budući likovni tehničari moraju sakupiti čak 400 poena.

U Prvoj gimnaziji iznenadilo je i specijalizovano odeljenje za biologiju i hemiju, koje je upisivano sa 204 boda, iako se godinu dana ranije tražilo čak 258 poena.

(Telegraf.rs)