Pet brojki koje pokazuju zašto je beogradskom taksi tržištu potrebna reforma

Beogradsko taksi tržište karakterišu relativno visoke cene, ograničena ponuda i niska efikasnost vozača, dok građani taksi koriste ređe i ocenjuju ga lošije nego korisnici u pojedinim velikim svetskim gradovima, pokazuje nova studija Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Studija "Transformacija tržišta taksi usluga u Beogradu – ekonomska perspektiva" poredi beogradski taksi sistem sa više od deset međunarodnih tržišta, a zasniva se na tržišnim podacima i 30 detaljnih intervjua sa taksi vozačima.

Preporučujemo

Pet ključnih pokazatelja ilustruje razlike koje su istraživači identifikovali:

1. Cene: 1,5 do dva puta više

Kada se uzmu u obzir prosečne neto zarade, taksi prevoz građane Beograda košta između 1,5 i dva puta više nego stanovnike uporedivih evropskih prestonica, među kojima su Berlin, Madrid i Prag.

2. Potražnja: 0,95 vožnji po stanovniku

U Beogradu se mesečno u proseku ostvari svega 0,95 taksi vožnji po stanovniku urbanog područja. Poređenja radi, taj broj iznosi 3,12 u Singapuru, 2,63 u Njujorku i 2,61 u Torontu.

3. Zadovoljstvo korisnika: 3,19 od 5

Prosečna ocena taksi usluga u Beogradu iznosi 3,19 od 5, u poređenju sa 4,4 u Tokiju, 4,3 u Atini i 4,2 u Singapuru.

4. Ponuda: 4,2 dozvole na 1.000 stanovnika

Beograd ima 4,2 aktivne taksi dozvole na 1.000 stanovnika urbanog područja. U uporedivim evropskim gradovima taj broj dostiže i 11,6.

5. Efikasnost vozača: 42 odsto

Efikasnost taksi vozača u Beogradu procenjuje se na oko 42 odsto, u poređenju sa približno 60 odsto na razvijenim taksi tržištima. To znači da beogradski taksisti veći deo radnog vremena provode bez putnika.

Kako bi se ovi izazovi prevazišli, istraživači predlažu niz mera, među kojima su ravnopravno funkcionisanje tehnološki naprednih taksi agregatora i tradicionalnih taksi službi, veća fleksibilnost u formiranju cena vožnji naručenih putem aplikacija, uključujući dinamičko formiranje cena, kao i postepeno povećavanje ponude taksi vozila do nivoa uporedivog sa međunarodnim standardima.

Prema studiji, ove promene mogle bi da doprinesu boljem usklađivanju ponude i potražnje, povećaju dostupnost taksi usluga i smanje efektivnu cenu vožnje za putnike, uz istovremeno povećanje efikasnosti vozača i očuvanje visoke profitabilnosti za profesionalne taksiste.

U scenariju koji predlaže studija, broj taksi vožnji mogao bi da poraste sa 1,3 miliona na 3,9 miliona mesečno. Godišnja vrednost tržišta mogla bi da dostigne približno 31,4 milijarde dinara, dok bi dodatni javni prihodi mogli da premaše 34 miliona evra godišnje.

(Telegraf.rs)