Da li Putin sprema udar na Baltik? NATO strahuje od opasnog scenarija!

Džon Retklif, direktor CIA posetio je ove nedelje u Moskvu kako bi upozorio Vladimira Putina da ne napada nijednu članicu NATO-a, što, prema novijim obaveštajnim izveštajima, sve više privlači pažnju ruskog predsednika.

Dok je Moskva zaglavljena u ratu u Ukrajini, Rusija je pojačala svoje hibridne napade na Zapad.

Preporučujemo

Samo ovog leta, Kremlj je osumnjičen za eksplozije u fabrikama naoružanja u Italiji i Bugarskoj, pokušaj atentata na nemačkog rukovodioca u industriji naoružanja, kao i pokušaj napada dronom na ukrajinski teretni avion na aerodromu u Lajpcigu, koji je propao samo zato što detonator nije funkcionisao.

Američki avion C-17 Globemaster, za koji se veruje da je prevozio Džona Retklifa, fotografisan je u utorak na aerodromu u blizini Rige u Letoniji.

Međutim, iznenadna poseta Retklifa - prva poseta direktora CIA Moskvi od 2021. godine, kada je njegov prethodnik Vilijam Berns otputovao u Moskvu da upozori na invaziju na Ukrajinu, ukazuje na ozbiljnu zabrinutost zbog mogućeg mnogo ozbiljnijeg testiranja odbrane NATO-a.

U julu je britanski The Telegraph objavio da su Sjedinjene Američke Države upozorile Poljsku na mogući upad ruskih snaga, koji bi mogao da se dogodi već u narednim mesecima.

Jedan izvor upoznat sa Retklifovim putovanjem rekao je za Politico da je cilj posete prvenstveno bio da se Moskva upozori na "bilo kakvu akciju protiv baltičkih država".

Letonija, Litvanija i Estonija predstavljaju potencijalno privlačne mete, jer su nekada bile deo Sovjetskog Saveza, a danas simbolizuju širenje zapadne demokratije nakon završetka Hladnog rata.

Geografski, one predstavljaju najizloženiji bok NATO alijanse - graniče se sa Rusijom i dovoljno su male da ne omogućavaju "odbranu u dubini", odnosno povlačenje vojske na bezbedniju udaljenost pre pokretanja protivnapada.

Baltičke države usvojile su sopstvenu verziju britanskog slogana iz Drugog svetskog rata "ostanite mirni i nastavite dalje", kao odgovor na nova upozorenja o mogućem ruskom napadu.

"Moramo da ostanemo smireni, ali i oprezni", rekao je jedan baltički bezbednosni izvor upoznat sa odbranom i strateškim planiranjem na istočnom krilu NATO-a.

Kako bi Rusija mogla da napadne Estoniju

Rasprave o mogućem ruskom napadu često se fokusiraju na Narvu, mali estonski grad sa većinskim rusofonim stanovništvom.

Poslednjih meseci na Telegramu su se pojavili nalozi koji pozivaju na stvaranje "Narvanske Narodne Republike" - nezavisne tvorevine za rusku manjinu u Estoniji. Terminologija podseća na onu koju je Moskva ranije koristila za stvaranje svojih proksi snaga u istočnoj Ukrajini.

Kako bi dodatno podigla tenzije, Moskva bi mogla da izvede napad pod lažnom zastavom, u kojem bi estonske bezbednosne snage bile optužene za ubistvo ili ranjavanje stanovnika ruskog porekla.

Foto: Marko Mumm / AFP / Profimedia

Kremlj bi zatim mogao da primeni taktiku sličnu onoj iz 2014. godine, tokom aneksije Krima, kada su takozvani "mali zeleni ljudi", navodno stanovnici Krima koji su uzeli oružje kako bi zaštitili rusko stanovništvo a kasnije priznati kao pripadnici ruskih snaga, zauzeli ključne položaje.

Ti vojnici dobili su nadimak zbog zelenih uniformi bez oznaka, čime je trebalo prikriti njihovu povezanost sa Kremljom.

Upad u baltičke zemlje ne bi morao da bude velika vojna operacija poput one kojom je zauzet Krim, smatra Džastin Bronk, viši istraživač britanskog Kraljevskog instituta za ujedinjene službe (RUSI).

Moskva bi, prema njegovim rečima, potencijalno mogla da zauzme "prilično mali deo teritorije na granici", tek toliko da testira spremnost NATO-a da aktivira Član 5, koji obavezuje članice alijanse da pomognu državi koja je napadnuta.

Umesto da zauzme celu Narvu, Rusija bi, na primer, mogla da cilja most, aerodromsku pistu ili električnu podstanicu.

Manji broj prikrivenih snaga mogao bi da bude podržan artiljerijom, protivvazdušnom odbranom i opremom za elektronsko ratovanje raspoređenom sa ruske strane granice.

Moskva bi zatim mogla da ojača svoje proksi snage slanjem pomoći, nadajući se da će iskoristiti bilo kakvo oklevanje unutar NATO-a i učvrstiti kontrolu nad zauzetim područjem.

"Ako NATO ne bi aktivirao Član 5, to bi bio ogroman udarac kredibilitetu alijanse i potencijalno fatalan po nju", rekao je Bronk.

Mnogo toga zavisilo bi od spremnosti SAD da se odlučno uključe u oružani odgovor, što evropski zvaničnici očekuju da je Retklif jasno stavio do znanja svojim sagovornicima u Kremlju.

Samo Vašington trenutno poseduje precizne udarne sposobnosti potrebne za uništavanje ruskih sistema protivvazdušne odbrane. Bez njih bi Moskva mogla lako da obori NATO avione poslate da zaustave upad ruskih snaga.

"Nekoliko evropskih država ulaže velike napore da razvije ili nabavi sopstvene kapacitete u ovoj oblasti, ali za sada je to ubedljivo domen u kojem dominiraju Amerikanci", rekao je Bronk.

Velika Britanija u Estoniji ima borbenu grupu sa oko 900 vojnika, u okviru NATO-ovog programa pojačanog isturenog prisustva.

Međutim, ona možda ne bi imala dovoljno "moći ili ljudstva" da odbije ograničeni ruski upad bez američke podrške, dodao je Bronk.

Estonija bi mogla da odgovori "brzo i snažno"

Talin bi mogao da odluči da odmah odgovori na svaki upad, bez čekanja odobrenja NATO-a.

Estonska vlada je značajno ulagala u artiljeriju, uključujući američke sisteme HIMARS, kao i dronove. Kao i ostale baltičke zemlje, Estonija izdvaja pet odsto BDP-a za svoje oružane snage.

"Mislim da bi njihov odgovor bio brz i snažan. Reagovali bi na osnovu sopstvene nacionalne bezbednosti. Ne bi čekali da NATO da zeleno svetlo", rekao je bivši visoki oficir britanske vojske sa iskustvom u Estoniji.

Foto: Shutterstock

Druga mogućnost je da Moskva odluči da preko granice pošalje dronove.

Prošlog meseca, tri evropska komesara iz baltičkih zemalja potpisala su pismo Ursuli fon der Lajen, predsednici Evropske komisije, u kojem su upozorili na rastuću opasnost od ruskih upada iz vazduha.

"Potrebna je vidljiva i pravovremena akcija", navodi se u pismu, uz poziv na ulaganje 115 milijardi dolara u poboljšanje bezbednosti pograničnih država.

Sve tri zemlje nemaju dovoljno sistema protivvazdušne odbrane da bi efikasno odbile rojeve ruskih dronova.

"Mogli biste prilično lako da pogodite neke veoma značajne ciljeve. Šta bi NATO uradio?" rekao je bivši oficir.

"Hajde da okrenemo situaciju", dodaje.  "Umesto ruskih dronova tipa Šahed koji lete preko granice, šta ako pošalju zarobljeni ukrajinski dron? Možete samo da podignete ruke i kažete: 'Nije naš.'"

Ranije ove godine, vlada Letonije se raspala usred nezadovoljstva javnosti zbog neuspeha da obori dva ukrajinska drona koji su, kako se veruje, skrenuli sa putanje usled ruskog elektronskog ometanja. Moskva bi mogla dodatno da iskoristi takve slabosti.

Direktan napad "malo verovatan"

Većina analitičara smatra da su ekstremniji oblici ruskog upada, poput otvorenog vojnog napada na baltičke zemlje, malo verovatni.

Stratezi NATO-a decenijama strahuju od mogućeg napada na Suvalki koridor, pojas teritorije dug oko 65 kilometara koji povezuje baltičke zemlje sa ostatkom NATO-a, dok se sa njegove jedne strane nalazi ruska enklava Kaljiningrad, a sa druge saveznik Moskve Belorusija.

Foto: ECFR

Napad iz oba pravca mogao bi potencijalno da onemogući NATO-u da kopnenim putem pošalje pojačanja svojim saveznicima na Baltiku.

Nemačka vojska rasporedila je novu oklopnu formaciju u Litvaniji, 45. oklopnu brigadu, kako bi odvratila eventualni napad.

"Bio bih pomalo iznenađen kada bi Rusija pokrenula upad tamo.To je klasičan stari ruski plan za slučaj pokušaja zauzimanja celog Baltika. Takav rat bi, po definiciji, bio veliki. Zemlje započinju ratove zato što misle da će oni biti brzi i laki ili zato što veruju da mogu nešto da urade, a da neće uslediti vojni odgovor. Često se prevare. Ne verujem da bi Rusija napala Suvalki koridor, jer bi to garantovalo potpuni rat sa NATO-om. Iskreno, Rusija bi taj rat izgubila, osim ako uspešno ne upotrebi nuklearno oružje, a to je sulud rizik, jer ako pogreše, i oni će poginuti", rekao je Bronk.

(Telegraf.rs)