NARODNA VEROVANJA: Ako sediš za stolom na ćošku, nikada se nećeš...

Nerazumno verovanje da su zbivanja u budućnosti uzrokovana određenim radnjama, bez logičnog uzročno-posledičnog odnosa između činjenja tih radnji i događaja u budućnosti, definicija je sujeverja.

Preporučujemo

Naša kultura, hvala bogu, obiluje bogatim običajima, ali nažalost i praznovericama, koje su vremenom postale dominantna obeležja društva u kojem živimo.

Da priča bude bolja, ono čega nismo svesni, a veoma je važno jeste i da rađanjem u ovakvoj atmosferi, pojedinac prihvata sujeverje poput jezika, što se vremenom reflektuje i na njegov život. Serijal o raznoraznim sujeverjima i verovanjima otpočinjemo onim prema kojem se devojke i mladići koji sede za stolom na ćošku neće udati, odnosno oženiti.

Praznoverica, saznajemo, potiče iz 18. veka i vezana je baš za ovo podneblje.

- Nekada su u Srbiji stolovi za kojima se okupljala porodica bili isključivo okrugli, te su se u tom smislu i zvali "sinijama". Oni su simbolisali porodično zajedništvo, harmoniju i povezanost - objašnjavaju kustosi Etnografskog muzeja i nastavljaju - U 18. veku, pod uticajem evropskih dvorova u Srbiju "stižu" ćoškasti stolovi, na koje se, međutim, kako je ovo verovanje pokazalo nije blagonaklono gledalo. Naime, na ćošak se gleda kao na "trn", "bodež", koji razdire dotadašnje jedinstvo i harmoniju oličeno kroz ovalne stolove. Otud je došlo i verovanje da se oni koji sede za tim ćoškovima neće udati odnosno oženiti.

Ovo sujeverje u početku je važilo isključivo za muškarce, s obzirom na to da žene u početku uopšte nisu ni sedele za stolovima tokom ručka, već su obično stajale i služile druge. Onoga trenutka kada su i one "sele za stolove", praznoverica je počela da važi i za njih.

(Katarina Vuković)