Analiza kobnog sudara motoriste Nikole: Ko je kriv i da li je jedan znak mogao da spreči tragediju?

Foto ilustracija: Telegraf/Facebook/Nikola Krauč Radulović

Nakon što je objavljen jezivi snimak nesreće kod Velike Plane, u kojoj motorista velikom brzinom udara u automobil koji mu se našao na putu, ne stišavaju se polemike oko toga ko je kriv u ovoj situaciji.

Da li je, kako tvrdi otac, automobil koji je izuzetno sporo prešao preko raskrsnice iz sporednog pravca ubio njegovog sina Nikolu Radulovića koji je imao pravo prvenstva prolaza ili je Nikola, ipak, morao da uoči prepreku na vreme i izbegne sudar? Da li je vozač automobila mogao da vidi motociklistu?

Preporučujemo

Preglednost na putu gde se dogodio kobni sudar / Foto: Privatna arhiva

Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja kaže da nije lako analizirati celokupnu situaciju samo na osnovu jednog video snimka.

- U sudarima koji se dogode u raskrnici na kojoj ne postoje ili ne rade semafori ne postoji tzv. automatska krivica vozača koji je dolazio sa sporednog puta. U svakom konkretnom krivičnom slučaju utvrđuju se činjenice poput brzine vozila pre sudara, brzine vozila u momentu sudara, međusobna udaljenost vozila u momentu započinjanja uključivanja na glavni put i sl. - objasnio je Okanović.

On je istakao da postoji načelo uzajamnog poverenja u saobraćaju.

Damir Okanović, Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

- Ukoliko se utvrdi da je vozilo koje se kretalo glavnim putem išlo znatno brže nego što je to dozvoljeno, onda krivac može biti vozač tog vozila, a vozač koji je dolazio sa sporednog puta može biti oslobođen krivice. Radi se o tome da vozač koji se propisno ponaša, ima pravo da propisno ponašanje očekuje od ostalih vozača, i ima pravo da se pozove na načelo uzajamnog poverenja u saobraćaju. Ukoliko vozač koji dolazi sa sporednog puta vidi u daljini vozilo na glavnom putu, on s obzirom na daljinu vozila i brzinu vozila koje se kreće glavnim putem procenjuje da li ima dovoljno vremena da se uključi na glavni put - objašnjava Okanović.

Problem je kada je procena te brzine nemoguća iz nekog objektivnog razloga.

- Međutim, ukoliko vozač koji dolazi sa sporednog puta ne može zbog objektivnih razloga da proceni brzinu kretanja vozila koje se kreće glavnim putem, on ima pravo da pretpostavi da se vozilo na glavnom putu kreće u granicama dozvoljene brzine odnosno brzinom kojom se ostala vozila najčešće kreću tom saobraćajnicom. Ista je situacija i kada vozilo na glavnom putu ne može da se vidi na relativno velikoj daljini zbog preglednosti raskrnice, i tada vozač sa sporednog puta ima pravo da pretpostavi da ako neko vozilo nailazi, ono neće naići brzinom koja je znatno brža od dozvoljene - kazao je Okanović.

U tom slučaju, ako se nezgoda dogodi, a da je pritom brzina vozila na glavnom putu bila nedozvoljena, vozač koji se uključuje iz sporednog pravca mogao bi biti oslobođen krivice.

- U takvim situacijama, dakle, kada je vozač sa sporednog puta prinuđen da pretpostavlja brzinu nailazećeg vozila, on nije kriv аko pretpostavi da se vozilo na glavnom putu kretalo dozvoljenom brzinom, a to vozilo se zapravo kretalo znatno brže, pa zato dođe do sudara. Napominjem da sve ovo važi samo kada vozač nema mogućnosti da proceni brzinu kretanja vozila na glavnom putu zbog objektivnih razloga - dodao je Okanović.

Foto: Pixabay.com / Stop znak ima osam stranica

Ipak, za konkretan slučaj u Velikoj Plani, potrebna su podrobna veštačenja i analize. Pre svega, važno je utvrditi kakva je bila preglednost raskrsnice i, konačno, kojom se brzinom zaista kretao vozač motora. Zanimljivo je da se jedno od naloženih veštačenja odnosi upravo na tehničku ispravnost motocikla.

U svakom slučaju, ističe Okanović, vozač iz sporednog pravca kada se uveri da je put čist, očekuje da će, ako se u međuvremenu neko i pojavi na glavnom pravcu, moći na vreme da reaguje. Tačnije, ono što je njegova dužnost, jeste da proceni da li ima vremena da izvši željenu radnju. A ta procena zavisi i od toga kolika je maksimalna dozvoljena brzina na glavnom pravcu. U naselju, ona je obično 30, 40 ili 50 kilometara na sat.

- Kada se pojavi vozilo koje se kreće mnogo brže od propisane brzine, onda vozač iz sporedne ulice shvati da na raspolaganju nema onoliko vremena da prođe kroz raskrsnicu koliko je procenio. Samo jedna sekunda je dovoljna da dođe do sudara - objasnio je naš sagovornik.

Udes u Strahinjića Bana, Foto:; Telegraf.rs

Ubrzo nakon što smo izvestili o ovom sudaru i objavili video snimak, u Ulici Strahinjića bana dogodila slična nezgoda. Devojka za volanom stala je na znak stop, krenula preko raskrsnice i kada je zašla na drugu polovinu puta iz glavnog pravca naleteo je BMV. usledio je sudar, a potom i čitav karambol kada je jedan automobil završio u bašti kafića. Suvozač iz automobila je tvrdio da je njegov vozač imao pravo prvenstva prolaza i da se udes ne bi dogodio da devojka nije naišla iz sporednog pravca.

Snimak nesreće na raskrsnici kod Velike Plane:

(Mateja Beljan)