Uskoro će decenija od ubistva Jelene Marjanović: Zločin i dalje misterija, sve o slučaju u proteklih 10 godina

Prošla je skoro decenija od ubistva pevačice Jelene Marjanović. Presude za njeno ubistvo nema, a po drugi put se sudi njenom suprugu Zoranu Marjanoviću. Ovaj zločin, koji je zbog svoje brutalnosti, misterioznih okolnosti i kasnijih pravnih obrta postao jedan od najpraćenijih i najkontroverznijih slučajeva u novijoj srpskoj istoriji, i dalje ostaje bez konačnog odgovora. Dok javnost i porodica žrtve čekaju pravdu, senka sumnje i nerešena pitanja lebde nad nasipom u Crvenki, ponovljeno suđenje Jeleninom suprugu Zoranu Marjanoviću dodatno produbljuje neizvesnost.

Zoran Marjanović je nastanak prijavio 2. aprila nešto pre 20 sati, tvrdeći da je nestala dok je on bio sa njihovom tada petogodišnjom ćerkom. Usledila je opsežna potraga u kojoj su učestvovali policija, žandarmerija i građani. Potraga je tragično okončana sutradan, 3. aprila, kada je Jelenino pronađeno u kanalu punom vode, nedaleko od mesta gde je navodno poslednji put viđena. Najpre je pronađen Jelenin mobilni telefon, a potom i njeno telo.

Prema rečima njenog supruga, krenula je da trči, a on je odmah krenuo za njom. Nije mogao da je pronađe. Njeno telo sutradan je pronađeno u kanalu pored nasipa, a obdukcijom je utvrđeno da je smrt nastupila nakon nekoliko udaraca tupim predmetom u glavu, najverovatnije čekićem. Takođe, utvrđeno je da je Jelena ubijena između 16.30 i 17 sati.

Zoran Marjanović je, nakon pronalaska tela, dva puta poligrafski testiran i oba puta je test, kako je objavljeno u medijima, prošao. Ipak, kako je tada navođeno, Zoran Marjanović je, najverovatnije, bio pod sedativima, tako da nisu pouzdani rezultati poligrafa.

Poligrafsko testiranje nije dokaz na Sudu. Ipak, rađeno je u nadi da će da budu pronađeni dokazi na osnovu kojih može da bude identifikovan ubica. Zoran Marjanović bio je nedosledan u svojim odgovorima na pitanja inspektora, a njegove izjave da je u kritičnom periodu bio u automobilu, a da je potom peške išao nasipom, nisu se poklapale sa iskazima svedoka.

Marjanoviću je određeno zadržavanje do 48 sati, a od analize DNK tragova koji su pronađeni ispod noktiju pevačice, zavisilo je da li će mu biti određen pritvor. Sumnju je unosila i krv na rukama Marjanovića, kao i modrice.

- Zoran je bio mnogo besan dok je trajala potraga za Jelenom. Toliko se nervirao, da je iz besa svojim rukama udarao o automobil. Tako su nastale modrice, i ruke su mu zbog toga bile krvave - ispričala je pre deceniju Zoranova rođaka za Telegraf.

Zoran Marjanović, nakon 48 sati u policiji, nije sproveden na saslušanje u tužilaštvo, već je pušten kući.

Stravični rezultati obdukcije

Pevačica Jelena Marjanović nasmrt je pretučena drvenim predmetom, najverovatnije palicom, pokazala je obdukcija. Od siline udaraca nesrećnoj ženi je na nekoliko mesta napukla lobanja i došlo je do unutrašnjeg krvarenja.

U istragu su bili uključeni i inspektori iz visokotehnološkog kriminala, koji proveravaju Jelenin profil na Fejsbuku, jer njeni poznanici tvrde da je dobijala preteće poruke.

- Ona se smejala njima, a ni ja ih nisam ozbiljno shvatao. Ne znam ko je i zbog čega ubio Jelenu. Da sam znao, sam bih je zaštitio. Ja sam vernik, a vernici ne ubijaju - tvrdio jeJelenin suprug Zoran Marjanović policajcima, kojima je bilo čudno što sve vreme ni suzu nije pustio.

Način na koji je Jelena Marjanović ubijena ukazivao je, smatrali su stručnjaci, na zločin iz strasti, s obzirom na to da je u glavu udarena devet puta. Kako je mnogo kasnije otkrilo dopunsko veštačenje, pevačica zadobila više udaraca po celom telu, od kojih joj je pukla slezina i bubna opna.

Po prvim informacijama, pevačica je oteta i ubijena na nasipu. Zatim se pojavila verzija da je usmrćena sa jedne, a zatim bačena u kanal sa druge strane nasipa. Jedna od verzija je bila i da je oteta na nasipu, strpana u automobil u kom je ubijena izvan Borče, a zatim bačena u kanal. Spominjalo se i da je Jelena bila živa kada je bačena u kanal sa žabokrečinom, jer joj je tokom obdukcije nađena voda u plućima.

Sumnja na to ko bi mogao da bude ubica menjala se iz dana u dan. Svaki biciklista, čovek sa štapom, vozač plavog karavana postao je sumnjiv. Tokom istrage je saslušano više od 30 svedoka, a cela Zoranova porodica poligrafski je testirana.

U danima nakon ubistva meštani Crvenke govorili su da na konto izjava Zorana Marjanovića, inspektori traže čoveka sa štapom kog je navodno on video kada je odveo Jelenu na trčanje.

- Baš u ponedeljak, pre nego što ce biti pušten iz policije, inspektori su Zorana dovodili ovde ne bi li prepoznao tog čoveka. Sve koje je tada pogledao, a imali su štap, jer ovde više ljudi čuva stoku, rekao je da to nisu oni - ispričao je jedan od meštana koji nije želeo pred kamere iz straha od Rojkovih.

Naime, sedam dana nakon ubistva u BiH je uhapšen Nebojša Rojko, zbog sumnje da je povezan sa ubistvom.

Zoran Marjanović je, navodno, nakon ubistva bio uveren je da je njegovu suprugu ubio manijak koji je bio opsesivno zaljubljen u nju, a čak je sumnjo i da je ona prethodno oteta, odvedena na neko drugo mesto, usmrćena, a zatim naknadno vraćena na nasip.

Suprug postaje glavni osumnjičeni

Devet dana nakon ubistva, Zoran Marjanović postaje glavni osumnjičeni.

- Glavni razlog je činjenica da Zoran Marjanović dva puta nije prošao poligrafsko ispitivanje, iako su se u medijima pojavile drugačije informacije. On je oba puta pao na detektoru laži, a osim toga, iskaz koji je u nekoliko navrata davao, prepun je rupa i nelogičnosti. Naime, u iskazu je naveo neke neverovatne detalje koji se tiču drugih osoba, sećao se čoveka sa štapom, nepogrešivo opisivao i taj štap i još bezbroj drugih detalja, ali se uopšte nije sećao ključnih stvari koje se tiču poslednjeg susreta sa Jelenom, kao ni alibija. Svi mediji u Srbiji objavili su da je Zoran Marjanović prošao poligrafska ispitivanja, tj da je prvi put prošao, ali da je ponovljeno zbog davanja iskaza pod sedativima, pa da je onda prošao i drugi put. To prosto nije tačno - oba puta je pao na poligrafu. Takođe, jedna od sumnjivih stvari je i činjenica da je Zoranov telefon baš u periodu izvršenja zločina bio isključen, pa su pokušaji praćenja kretanja preko baznih stanica bili onemogućeni, što ukazuje da postoji sumnja da je gašenje telefona urađeno s predumišljajem i da je unapred bilo isplanirano - rekao je pre deceniju Telegrafov izvor iz istrage.

On, ipak, nije odbacio ni mogućnost da je u jezivom ubistvu učestvovalo više ljudi.

- Sumnja se da je u pitanju zločin iz strasti i da je postojao jedan izvršilac, ali postoji i opravdana sumnja da u pripremi i pomaganju prikrivanja zločina učestvovalo više lica, da li kao saučesnici, ili kao pomagači. Ipak, glavni osumnjičeni u ovom trenutku je Zoran Marjanović i trenutno se radi na pribavljanju čvrstih dokaza koji bi sve ove sumnje pretočili u optužnicu i hapšenje - rekao je izvor Telegrafa.

- Proveravamo gde je bio Zoran, šta je radio i s kim je sve kontaktirao u subotu 2. aprila kada je Jelena otišla da trči i više je niko nije video živu. Upravo rekonstruišemo ceo njegov dan jer ima mnogo rupa i nelogičnosti. Da li ju je on ubio, sakrio nešto što zna ili ga neko štiti, to još utvrđujemo, ali definitivno sve indicije govore da je porodica na neki način umešana u ubistvo - rekao je Telegrafov izvor iz istrage.

Glasvni alibi Marjanovića postaje petogodišnja ćerka, koja je kobnog dana bila sa njim.

- Tata i ja smo se igrali, a mama je trčala. Nisam je posle videla, rekli su mi da je nestala - ispričala je mala Jana.

Polemisalo se mnogo. Mnogi su tvrdili da je Jelenu ubio neko iz kuće, a brojni članovi porodice išli su na poligraf, dok ej majka Zorana Marjanovića isti odbila.

- Zoran je bukvalno preklinjao policajce da mu poveruju da nije ubica. U jednom trenutku, kroz suze, doslovce je rekao: "Kunem se da nisam kriv. Evo, neka me obese nasred Terazija ako sam ja taj koji je ubio moju Jelenu." Sve vreme se pravdao da ju je voleo, da je ona ljubav njegovog života i da se nikada nisu svađali. Međutim, činjenica je da je u njegovom iskazu nađeno mnogo kontradiktornosti. Videćemo šta će pokazati istraga, kakva je Zoranova uloga u svemu ovome - tvrdili su izvori.

Pas tragač otkrio je policajcima kuda se kretao ubica, a na osnovu toga je utvrđeno da je posle zločina monstrum pobegao preko livade do puta koji vodi ka naselju Crvenka, a zatim zašao u njive.

Nepouzdane iznformacije

Iako se naizgled činilo da se zna gde je tačno i na koji način ubijena pevačica, posle mesec dana od nekoliko verzija ovog ubistva ni za jednu se nije moglo reći da je autentična.

Po prvobitnim informacijama pevačica je oteta i ubijena na nasipu. Zatim se pojavila verzija da je usmrćena sa jedne a zatim bačena u kanal sa druge strane nasipa. Jedna od verzija govori i da je oteta na nasipu, strpana u automobil u koji je ubijena izvan Borče a zatim bačena u kanal. Pominje se i da je pevačica bila živa kada je bačena u kanal sa žabokrečinom, jer joj je tokom obdukcije nađena voda u plućima. Navodno su se i Jelena i Zoran svađali na nasipu.

I akteri ovog čina menjali su se iz dana u dan. Postao je sumnjiv svaki biciklista, čovek sa štapom, vozač plavog karavana... Najveća "prašina" se digla oko braće Rojko iz Crvenke, pogotovo Nebojše, koji je mislio da ga policija traži zbog ranijih dela, pa pobegao u Bosnu i Hercegovinu kod rodbine. Tamo je uhvaćen, deportovan u Srbiju, prošao poligrafsko testiranje kao i njegovg brat Igor, i pušten kući.

Teorijama o ubistvu i identitetu počinioca nije bilo kraja, mnogo se polemisalo o porodici, a išlo se dotle dase govorilo i o tome da su se Marjanovići bavili crnom magijom ili da ju je ubila sekta. Jedino što je bilo izvesno je da su dokazi kompromitovani jer je na licu mesta pronađen velik broj DNK tragova, sve je bilo ugaženo i to je otežavalo istragu.

Ćerka progovorila posle 100 dana

Zoravnoa i Jelenina maloletna ćerka 100 dana nakon ubistva ispričala je šta se dogodilo. Ona je, navodno, rekla baki da je sa roditeljima otišla da mama trči, te da je sedela kod tate u krilu kada je ona otišla.

- Mama je vozila auto, ja sam sedela tati u krilu. Kada smo se parkirali, ja sam ostala sa tatom, a mama je rekla da ide da trči - rekao je izvor iz istrage za Telegraf i dodao da su Zoran i Jana krenuli ka Jeleni, ali nje nije bilo.

- Tata je krenuo da je traži i doziva. Ja sam se uplašila jer nisam mogla da ga stignem jer je bio ispred mene. Došli smo do druge rampe, ali mame nije bilo. Onda su došli deda i čika po mene i odveli me kući, a tata je ostao - kazao je izvor.

Uhapšen posle više od godinu dana

Ono što je izvesno jeste da je glavni osumnjičeni ostao Zoran Marjanović, koji je, naposletku uhapšen 17 meseci nakon Jelenine smrti. Određen mu je pritvor do 30 dana. Marjanoviću je pritvor određen samo zbog razloga postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će ometati krivični postupak uticanjem na saokrivljene i svedoke i zbog uznemirenja javnosti, dok mu je ubrzo jedan razlog za pritvor ukinut i u njemu je ostao samo zbog uznemirenja javnosti.

Optužnica protiv Marjanovića podignuta je tek u februaru 2018. godine.

Ipak, optužnica protiv Zorana Marjanovića za ubistvo supruge vraćena tužilaštvu na dopunu istrage radi pribavljanja dodatnih dokaza i ispitivanja ćerke, saopšteno je u martu te godine iz Višeg suda. Optužnica je dopunjena i krajem juna 2018. godine ponovo podignuta. Novom optužnicom Marjanović se teretio za isto krivično delo - teško ubistvo za koje je zaprećena kazna od 10 do 40 godina zatvora.

Marjanoviću je potom, nakon deset meseci, ukinut pritvor.

Optužnica protiv Marjanovića potvrđena je u avgustu iste godine, ali je u oktobru poništena.

Usvajanjem žalbi branilaca Zorana Marjanovića, Apelacioni sud u Beogradu je ukinuo rešenje o potvrđivanju optužnice od 3. avgusta i predmet uputio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, precizirala je  portparol suda Mirjana Piljić.

- Po oceni Apleacionog suda prvostepeno rešenje je doneto uz bitne povrede odredbi krivičnog postupka, jer su razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja potpuno nejasne i u znatnoj meri protirečne zbog čega se činjenični I pravni zaključci prvostepenog suda za sada ne mogu ispitati, pa se ukidanje pokazalo kao nužno - navela je Piljić.

Apelacioni sud u Beogradu, koji je doneo rešenje o vraćanju optužnice u slučaju ubistva Jelene Marjanović, zatražio je da se veštači bris DNK pronađen na ogrebotini sa desne ruke osumnjičenog Zorana Marjanovića. Posle dve i po godine, u javnosti se prvi put pojavila informacija da takav biološki trag uopšte postoji.

Nije jasno zašto posle toliko vremena od zločina nije veštačen ovaj DNK, iako je postojanje tog traga dokumentovano. Bio je to samo još jedan u nizu dokaza da istraga nije urađena kako treba.

Nove dopune optužnice

Viši sud u Beogradu je u oktobru 2018. godine po drugi put optužnicu vratio na dopunu.

Odluka Višeg suda doneta je u skladu sa rešenjem Apelacionog suda u Beogradu koji je pre 15 dana ukinuo rešenje Višeg suda o potvrđivanju optužnice zbog bitnih povreda odredbi krivičnog postupka, kao i zbog nedostatka dovoljno jasnih dokaza koji optužnicu potkrepljuju.

Po stavu Apelacionog suda u optužnici nije naveden dovoljan i jasan skup činjenica - koje ukazuju da je "osnovana sumnja" da je Marjanović izvršio krivično delo na način kako mu se stavlja na teret - prerasla u fazu "opravdane sumnje". Zbog toga je Apelacioni sud sugerisao, a Viši sud sada naložio Višem javnom tužilaštvu da izvede niz neophodnih dokaza.

Prema tome, tužilaštvo je, u dopuni istrage, moralo da izvrši prostorno-vremensko veštačenje svih snimaka sigurnosnih kamera koje se nalaze na porodičnoj kući H. J. na Putu za Crvenku, odnosno svih kadrova koji gledaju na nasip.

Zatim, veštak za telekomunikacije morao je da izvrši prostorno i vremensko veštačenje kretanja mobilnog telefona svedoka Milana Radića, koji se kritičnom prilikom nalazio u blizini nasipa i nosio svoj mobilni telefon, a koji je u svom iskazu naveo da je tom prilikom video muškarca i ženu kako silaze sa nasipa.

Tužilaštvo je takođe moralo da naloži dopunsko veštačenje za telekomunikacije u kojem bi se veštak izjasnio na koji način mreža detektuje isključenje telefona sa mreže i da li postoji signal telefonije da se okrivljeni isključio sa mreže (log off), odnosno da "na jasan način utvrdi na bazi čega je utvrđeno da je okrivljeni svesnom aktivnom radnjom isključio telefon - koju je, po nalazu veštaka preduzeo, kako bi bio nedostupan daljem registrovanju baznih stanica mobilne telefonije".

U dopunskoj istrazi moraće moralo je i da se obavi novo veštačenje na Biološkom fakultetu u Beogradu, koje se tiče DNK brisa koji je uzet sa Marjanovićeve desne ruke, kako bi se utvrdilo da li se tu uočava prisustvo materijala ubijene žene.

Veštaci su takođe će morali da se izjasne o DNK tragu krvi koji pripada Jeleni, a koji je nađen na zadnjem sedištu Marjanovićevog "mercedesa", jer su propustili da navedu kada je i na koji način nastao i koliko je star. Budući da je saslušanje Zorane i Jelenine maloletne ćerke Jane obavljeno bez advokata, Apelacioni sud je ocenio da je saslušanje nezakonito, te da i ta povreda Zakona mora da se otkloni, odnosno da se dete ponovo ispita.

Prema nalogu suda, policija je morala da foto dokumentaciju lica mesta dostavi u pisanom obliku, a ne samo u elektronskoj formi, kao i ostalu foto dokumentaciju.

Nova optužnica podignuta je tek 19. aprila 2019. godine. U optužnici je navedeno da je suprug Zoran ubio Jelenu na svirep i podmukao način, dok je u neposrednoj blizini stajala je njihova maloletna ćerka Jana.

Optužnica navodi da je Zoran Marjanović iskoristio poverenje svoje supruge i činjenicu da nije očekivala da će da je napadne, te da ju je "besomučno udarao u potiljak metalnom šipkom koju je znao gde treba da sakrije, a da nikada ne bude pronađena".

- Svirepost ubistva dokazuje se upravo navedenim veštačenjem Komisije veštaka, kojim je utvrđeno da je ubistvo izvršeno na grozan način, koji izaziva gnušanje okoline, kao i zbog činjenice da je Jelena ubijena uz nanošenje velikih fizičkih i psihičkih bolova i patnje i to dok je bila pri svesti, pa sve do gubitka svesti tek u samom kanalu. Žrtvi je pričinjen bol i nepotrebna patnja koja prevazilazi patnje koje prate svako lišavanje života, dok izvršilac hoce da je ubije na svirep način, pa čak i da uživa u tome - navedeno je tada iz Tužilaštva.

Kada su se spustili dok kanala, Zoran je Jelenu najpre ubo oštrim predmetom u glavu i desni lakat, nakon čega je Jelena počela da beži travnatom površinom. Tada je, prema optužnici, izgubila patiku i mobilni telefon, kao i gumicu kojom joj je bila vezana kosa. Međutim, Zoran Marjanović ju je sustigao, strgao joj gornji deo trenerke, a potom joj opet zadao više udaraca u glavu, nanevši joj višestruke prelome lobanje, nakon čega ju je potopio u kanal. Pre smrti Jelena je udahnula vodu iz kanala.

Policija je na nasipu, u blizini mesta na kom je pronađeno telo, iskopala 10 predmeta koji su poslati na veštačenje. Pronađeni su tesarski čekić, šrafciger, ključ za točkove, kao i kamenje različitog oblika, koje je tada poslato na analize da bi se, na osnovu povreda na glavi i telu, utvrdilo da li je napadač neki od tih predmeta koristio tokom izvršenja ubistva.

Ovako se branio Zoran Marjanović

Treća optužnica protiv Marjanovića potvrđena je u junu 2019. godine, a suđenje je počelo 5. novembra.

Zoran Marjanović je odbio da odgovara na pitanja tužilaštvava, ali je u slobodnom obraćanju, koje je trajalo gotovo sat vremena, ponovo govorio o kobnom danu, izneo i nove detalje o kojima do tada nije govorio.

- Nisam kriv. Tog dana je sve bilo kao i prethodnih dana, ništa se nije razlikovalo. Moja supruga je ustala pre mene zbog male Jane. Jedino bih izdvojio to što je taj dan moj sin položio vozački, u popodnevnim satima je došao kod nas, čestitali smo mu i otišao je. Jelena je bila u kuhinji. Bio je lep dan i dogovorili smo se da kada završi obaveze oko spremanja hrane za dete idemo na džoging. To je bila njena svakodnevna aktivnost jer je želela da smrša zbog povratka na scenu.

- Dogovorili smo se da odemo na takozvano Labudovo jezero, ali pošto je tamo bila gužva Jelena je rekla da neće da trči tu, pa smo otišli na Dunavski nasip. Imao sam crnu majicu kratkih rukava, crni prsluk i maskirne crne pantalone, kao i crne patike. Jelena je vozila auto, Jana mi je bila u krilu na suvozačevom sedištu. Parkirali smo se kod prve rampe, izašli smo iz kola, zaključala je auto i dala mi ključeve. Pogledali smo okolo, nije bili nikoga, ali je bio parkiran jedan auto. Na poljani okolo bilo je dece i jedna žena srednjih godina.

- Video sam čoveka sa vezanim repom svetlije kose, sa malim detetom. Došao je nekoliko sekundi posle nas. Bila su tu i dva mlađa momka udaljena od nas. Dok je Jelena radila vežbe, oni su tu okolo pravili kolutove i komentarisali da je dobar teren. Jelena je vezala vijaču i preskakala, a onda je vezala takozvani učkur na trenerci u dve duple mašnice. Napomenuću da smo pričali o bolesti njene majke. Onda je Jelena krenula da trči uz reči:"Odoh ja".

- Perifernim vidom video sam da se popela na nasip i da je počela da trci. To je bio poslednji put da sam je video. Usput sam sretao nekoliko ljudi, ali me je brinulo to što nisam video Jelenu. Krenuo sam sa Janom da šetam nasipom idući u smeru u kom je Jelena otišla da trči. Ne znam kolika je udaljenost od prve rampe i druge, takozvanog smetlišta, ali znam da sam se zabrinuo jer ni nakon pređene udaljenosti nisam video Jeleninu siluetu.

- Ugledao sam beli "jugo" iz pravca mosta u Zemunu. Rekao bih da se kretao malo većom brzinom. To je bio mlad vozač, a iz "juga" je tukla glasna muzika. Ponovo sam pogledao i nisam video Jelenu, čak ni siluetu. U susret mi je išao stariji čovek na biciklu. Zaustavio sam ga i pitao da li je video Jelenu. Opisao sam mu kako izgleda i šta ima obučeno. Rekao je da je nije video. To mi je malo bilo čudno.

- Nastavio sam da idem sa Janom, a ona je sve vreme vukla vijaču koju joj je Jelena dala pre nego što je krenula da trči. Ne znam koliko smo prešli od prve rampe, ali Jelene i dalje nije bilo. Rešio sam da pozovem Jelenu. Pozvao sam je, bilo je signala, telefon je zvonio, ali se nije javila. U jednom momentu sećam se da sam ugledao "karavan". Stajao je paralelno sa šipražjem. Auto je krenuo prema nama, taj vozač je imao blagi osmeh. Otišao je iza nas. Onda sam odlučio da pozovem Jelenu jer mi je prolazilo kroz glavu da joj nije pozlilo jer je bila na postu.

- Razmišljao sam, zastajkivao, posmatrao, ali je nije bilo nigde. Pogledao sam ponovo prema drugoj rampi i video sam auto tamne boje okrenut ka nama. Vrata vozača su bila otvorena. Prilazili smo mu, ali je auto otišao. Onda sam sreo dvoje ljudi koji su sedeli na klupi, pitao da li su videli Jelenu. Dao sam im opis, ali mi je muškarac odgovorio da je nisu videli. Onda sam se javio bratu da dođe da vidimo šta da radimo.

- Sve to mi nije mirisalo na dobro. Javio sam se kumu da se raspita po bolnicama da nije negde primljena. Pozvao sam oca, brata, i Borisa - prijatelja koji radi u policiji. Pitao sam ga šta da radim, i odmah sam pozvao policiju. Molio sam ih da pošalju patrolu, ali oni ništa nisu uradili i rekli su sa sačekam još malo. Otac i brat su došli zajedno, i objasnio sam im šta se desilo.

- Potom smo srebrnim jugom otac, brat i ja sa malom Janom krenuli da obilazimo nasip. Ne sećam se ko je bio vozač, ali znam da sam ja bio suvozač. Kada ništa nismo uspeli da pronađemo, odlučio sam da Janu odvedem kući jer je dete već bilo umorno. Vratili smo se nazad do automobila kojim smo došli Jelena i ja, brat je ostao na nasipu. Moj i Jelenin automobil vozio je moj otac. Janu smo ostavili kod kuće gde ju je čekala vaspitačica koju je prethodno pozvala naša kuma Vera.

Vratili smo se na nasip, a za to vreme kuma je pozvala 29. novembar da prijavi nestanak. Međutim, rekli su joj da ja moram da dođem. Sa ocem sam otišao prema gradskom SUP-u. Tad je već počeo sumrak. Podneo sam prijavu i vratio se nazad u Borču. Otac je iz kuće pokupio naše jakne i novac, kao i cigarete jer smo otišli ponovo da je tražmimo. Kada smo stigli na nasip, bilo je puno patrola, naših prijatelja i novinara.

Pristao sam da dam izjavu za medije jer sam bio revoltiran činjenicom da sam morao da molim policiju da izađe na teren. Tada me je jedan od policajaca povukao na stranu i rekao zašto daješ izjave medijima kad još nisi dao u policiji. Rekao mi je da sednem u kola, tamo sam proveo duže vreme sam.

Rekli su mi da očekuju ekipu sa psima tragačima i vatrogasnu službu sa reflektorima. Naloženo mi je da neko donese Jelenine stvari koje su već nošene kako bi psi uspeli da je nanjuše.

Neko je otišao, ne sećam se ko i doneo veš iz korpe. Posle nekog vremena došao je čovek sa psima, tražio je, ali se vratio i rekao da pas ne može da identifikuje miris jer je tada već bilo previše ljudi.

Potom smo nastavili da čekamo vatrogasce koji su stigli i upalili veoma jak reflektor. Toliko je bio jak da se moglo videti sve kroz vodu, pogotovo ako uzmemo u obzir da je Dunav bio u povlačenju.

Sledeće čega se sećam je da mi je jedan od policijskih službenika rekao da pregledamo Jelenine mejlove i fan stranicu. To smo i učinili. Kasnije tokom te večeri dok smo bili kod kuće, čuli smo da je njen telefon pronađen. Nismo ni spavali, čekali smo da se razdani i onako isto obučeni kao prethodnog dana otišli smo na nasip moj brat Miloš, njegova tadašnja devojka Milica i ja.

Želeo sam da je potražim bez obzira na policijsku potragu. Obilazili smo levu stranu nasipa koja prethodno veče nije bila pretraživana. Hodali smo tuda kroz tu travu i šipražje koje smo razgrtali. U jednom trenutku naišli smo na veliku gomilu šuta i Milica se ubola na ekser. Sa tako povređenom njenom nogom, odlučili smo da počnemo da se vraćamo i dalje pretražujući taj teren. Dokaze za to imate u Domu zdravlja.

- Policajci su me nakon zadržavanja od 48 sati vratili u Borču i ostavili nedaleko od kuće. Krenuo sam da trčim ka svom dvorištu videvši mnogo ljudi ispred i dobro pamtim taj trenutak kada sam na kapiji video umrlicu.

Nisam pristao na treći poligraf zato što mi je svega bilo preko glave. Meni je vremenom postalo jasno da sam ja žrtveno jagnje. Ali, da vam kažem, ne plašim se. Ja to delo nisam počinio.

- Taj odnos je bio savršen, u svakom braku postoje nesuglasice. Kod nas je to, recimo, ponekad bilo oko toga što sam joj govorio da mora da smrša jer se vraća na scenu. Druge nesuglasice koje smo imali bile su uglavnom oko njenog stajlinga. Da je bilo šta sa mnom u braku proživljavala loše, prva bi primetila njena majka. Takođe, kao dokaz iznosim i Jelenino gostovanje u emisiji "Grand magazin" gde je govorila o našem braku i našoj porodici. Ženi koja je zaista nesrećna to se vidi na licu, a Jelena je u toj emisiji sijala.

- Moja i Jelenina kuća nalazi se na 100 metara udaljenosti. Deli nas samo zrenjaninski put. Mi smo se kao porodice često posećivali, voleli i poštovali. Ona i majka su se svakodnevno viđale. Zorica je čak dolazila u našu kuću posle Jelenine smrti. Ja u Jeleninu devojačku kuću, iako mi je blizu, nakon smrti njene majke nisam otišao nijednom. Čuo sam da je ta kuća nekome izdata. Što se tiče njene sestre Teodore, nju sam poštovao i bila mi je draga i pre našeg venčanja. Nakon Jelenine smrti, redovno se čujem sa Teodorom, ona se raspituje o Jani.

Na pomen imena i prezimena Zorica Gemović, Zora je rekao da zna da je to bila Jelenina frizerka, ali da se ne seća da su one imale bilo kakav prisniji odnos od "mušterija-frizer" da bi joj se Jelena poveravala.

- Ona bi Jelenu frizirala ili kod nas u kući, u studiju, ili bi Jelena odlazila kod nje u salon. To se najčešće dešavalo kada je Jelena imala zakazana neka snimanja.

Na pitanje advokata da li može da objasni odakle Jelenina krv na zadnjem sedištu njegovog automobila marke "mercedes", Zoran objašnjava:

- Nije mi samo jasno kako je ta krv pronađena tek tokom četvrtog veštačenja. Jelena je imala povredu u februaru te godine kada je ubijena. Išla je u bolnicu da vidi mamu i pukla joj je guma. Stajala je pored kola i kako niko nije želeo da stane da joj pomogne, ona je počela sama da otvara gepek i vadi alat za menjanje gume. U tom trenutku, jedna od ploča u prtljažniku zbog tereta pala joj je na ruku i posekla je. Ne mogu tačno da se setim da li je tu povredu fotografisala Janinim tabletom ili svojim telefonom, ali znam da ju je poslala jednoj od svojih sestara. Takođe, postoje i poruke o toj povredi.

Pred sudom je tog dana ispričao da insprektori nisu bili blagonakloni prema njemu.

- Sutradan, dok je potraga još trajala, priveden sam u policiju i nakon višestanog ispitivanja, određeno mi je zadržavanje do 48 sati. Dva puta su me ispitivali na poligrafu, a tek kasnije sam saznao da sam poligraf dva puta prošao. Inspektori su me mučili i pretili mi. Doveli su mi dve žene psihologe. One su mi stajale ispred face i dernjale se ispirajući mi mozak. Inspektori su izvadili bejzbolku na mene - rekao je Zoran Marjanović.

- Da je Jelena pronađena mrtva, saznao sam kada me je jedan insektor u policiji uhvatio za kosu (koja je u to vreme bila duža) i udarao mi glavu u zid s pitanjem "jesi li je ti ubio". Ja sam bio skamenjen, nisam više osećao ni bol, a nisu me vređale ni njihove provokacije i uvrede - rekao je Marjanović navodeći da su saslušanja trajala satima i da je policiiji rekao sve.

Osuđen na 40 godina

Zoran Marjanović je u julu 2022. godine prvostepeno osuđen na maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina.

Sud je doneo jednoglasnu odluku da Zorana Marjanovića kazni maksimalnom kaznom jer je suprugu Jelenu Marjanović lišio života na svirep i podmukao način 2. aprila 2016. godine na nasipu u Borči.

Saopšteno je da će Marjanović biti sproveden u pritovor, a da će mu u kaznu biti uračunato vreme koje je ranije proveo u pritvoru. Pritvor je određen po zakonskom osnovu zbog dužine kazne, kao i uznemirenja javnosti jer je, kako je sudija istakla, Marjanović o smrti svoje supruge neretko govorio u medijima.

Međutim, Marjanović je sa porodicom izašao iz suda i otišao kući u Borču.

- Zoran Marjanović se "mercedesom" sa suprugom i ćerkom dovezao na nasip kod rampe Stadion. Jelena je krenula na nasip da trči, a Zoran ju je sustigao, iskoristio njeno poverenje i namamio je da se spusti ka kanalu - rekla je sudija Jelena Škulić.

U presudi je navedeno da je Jeleni prilikom bežanja spala patika, ispao mobilni i gumica za kosu sa iščupanim pramenom kose, kao i da joj je Marjanović strgao gornji deo trenerke kada je ušla u kanal s vodom.

Pritom joj je, kako je rečeno, naneo višestruke povrede glave koje su bezuslovne smrtonosne povrede. Ona je imala povrede i u preedelu lica, ruku i nogu, kao i trupa.

- Sve povrede su bezuslovno smrtne povrede, a s obzirom na to da je došlo do nagnječenja mozga, smrt je nasilna. Jelena je bila živa kada je dospela u vodu u kanalu, što pokazuju dokazi da je udahnula vodu i biljne materije koje su se u njoj nalazile - istakla je sudija.

Kako je dodala, ubistvo je izvršeno na podmukao način jer je Marjanović svesno isključio mobilni telefon da bi ga nakon ubistva ponovo uključio. Takođe je "isti dan prijavio nestanak i krenuo u potragu s policijom kako bi prikrio delo".

U presudi je navedeno da je "nesumnjivo da su Marjanovići na nasip došli 20 minuta pre ubistva".

- Jelenin telefon je registrovan od polaska od kuće do dolaska na nasip i dužinom nasipa. Napad se desio manje od 20 minuta nakon dolaska na nasip, kada je njen mobilni prešao u stanje mirovanja. Zoranov telefon je bio nedostupan 26 minuta, a potom se registrovao u blizini mesta ubistva - rekla je Škulić.

Ona je navela da se njegov telefon nije nalazio u stanju mirovanja kao što je tvrdila odbrana, jer mobilni i u tom stanju registruje promenu lokacije. Kod Marjanovićevog telefona toga, kako je navela, nema, a on je za to vreme prešao oko 1.000 metara.

- Jelenin telefon je i u stanju mirovanja imao više logova. Teza odbrane je nemoguća. Njihov stručni savetnik je rekao da se registruje promena lokacije i u stanju mirovanja telefona. Izostala registracija lokacije bila bi moguća samo ako se 1.000 metara kretao kroz "mrtvu zonu". Ona nije na vrhu nasipa, a optuzeni je više puta tvrdio da nije silazio sa nasipa -objasnila je sudija.

Presuda navodi da je susret Zorana i Jelene Marjanović na nasipu bio neizbežan.

- Nemoguće je da nije ni video ni čuo da je Jelenu neko napao. Rekao je da je sa ćerkom za Jelenom krenuo nakon 20 minuta, ali to je ukupno vreme od kad se ona popela na nasip do momenta kada je njen telefon prešao u stanje mirovanja - dodala je Škulić.

Sud je istakao da smatra da nije tačno rezonovanje odbrane da Marjanović svoju suprugu zvao kad je stigao do kraja nasipa i video da je nema.

- Netačno je da je bio uznemiren kada se Jelena nije prvi put javila na telefon jer je pred sudom rekao da je umela da se ne javlja kad trči. Nisu videli da ih je neko pratio. Nemoguće je da ih je neko pratio do nasipa, pa otišao na njegov drugi kraj i krenuo Jeleni u susret u nadi da će na nasipu da bude sama - istakla je sudija.

Dodala je da je "jasno da treće lice nije moglo da izvrši ubistvo" jer niko nije mogao da zna da je Jelena prvo htela da trči kod Labudovog jezera, ali se zbog gužve predomislila i otišla na nasip.

- Način ubistva ukazuje na to da je izvršilac prema ostećenoj imao jake emocije i da je cilj napada bilo veće nasilje od samog nanošenja povreda. Odbrana je prikazala migrante kao krvoločne ljude koji usred dana sa štanglom čekaju bilo koju žrtvu. Prema rečima svedoka, na nasipu nije bilo osoba druge boje kože ili osoba koje su se ponašale čudno. Sam Marjanović je rekao da nije uočio nijedno lice čudnog ponašanja ili izgleda - navedeno je u presudi.

Sudija je napomenula da je posle ubistva "jedini blatnjav bio optuženi Zoran Marjanović".

- Nije rekao ni teč o tome odakle mu blato na pantalonama. Kako to da njegov brat, otac ili bilo ko drugi koje učestvovao u potrazi nije bio blatnjav? Da bi imao tragove blata kakve je imao morao bi da se valja po nasipu, a on to nije radio - navela je sudija.

Njegove navode, kako dodaje, nisu potvrdili svedoci.

- Nije običaj da žena koja drži do izgleda trči po barama i blatu i pritom se isprlja kao Zoran - dodala je Škulić i rekla da blato sa nasipa nije isto kao blato iz kanala i da se od svih analiziranih uzoraka zemlje poklapaju samo oni iz kanala i sa Marjanovićevih pantalona.

Sudija je dodala da je Marjanović pokušao da opravda blato na pantalonama rekavši da je sutradan silazio u kanal da traži suprugu, a da je blato na odeći imao u danu ubistva.

- Takođe, Jelena nije bežala ka mužu i detetu. Pokušala je da izađe iz kanala. Tragove krvi na granama sa druge strane kanala ostavila je oštećena Jelena pokušvajući da se izbavi. Leva patika sa druge strane kanala odbačena je od strane izvršioca kako bi se zavarao trag. Teza odbrane da je ubica mokar, krvav i blatnjav, jednom tukom držeći patiku, drugom je udarajući, a trećom skidajući burmu izašao na drugu stranu kanala - dodala je Škulić.

Ona je istakla da je nemoguće da ubica trči za Jelenom, a usput skuplja njene stvari koje su joj ispale i baca na drugu stranu kanala.

- Jelenin ubica ostao je sa strane kanala na kojoj je sve vreme bio Zoran Marjanović. Sud nije bio ni u kakvoj sumnji. Čvrsto je uverenje suda da je optuženi ubio oštećenu. Sud podseća da nijedan zločin nije savršen, te ovo nije savršeni zločin, već teško ubistvo - istakla je.

Prilikom donošenja presude, uzeto je u obzir da Marjanović nije ranije osuđivan, kao i da je otac dvoje dece.

Kao otežavajuće okolnosti uzeti su vreme, mesto i nacin izvršenja ubistva, držanje Zorana Marjanovića i njegov odnos prema žrtvi, kao i "potpuno simuliranje zabrinutosti".

Sud je istakao da je izrečena kazna srazmerna izvršenom delu i njegovim posledicama.

Zoran Marjanović je istog dana ponovo uhapšen.

Marjanoviću je 3. oktobra 2023. godine privor ponovo ukinut.

Polazeći od toga da pritvor predstavlja najstrožu meru za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka, te da je obaveza suda da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme i da u toku celog postupka pritvor ukine čim prestanu razlozi zbog kojih je određen, Apelacioni sud je, imajući u vidu da se kritični događaj desio 2. aprila 2016. godine, dakle u tom trenutku pre više od sedam godina, te da je u odnosu na kritični događaj okrivljeni lišen slobode tek 15. septembra 2017. godine i da se u pritvoru nalazio do 12. jula 2018. godine kada mu je isti ukinut, a zatim da mu je ponovo određen pritvor po objavljivanju napravnosnažne presude kojom je oglašen krivim zbog krivičnog dela teško ubistvo i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 40 godina, to, i pored značajnog interesovanja o ovom krivično - pravnom događaju, o kojem je nesporno pisao veliki broj štampanih i elektronskih medija i o kojem je javnost bila obaveštena, činjenice i okolnosti koje se odnose na sam način izvršenja dela i težinu posledice istog protekom vremena od izvršenja su izgubile na intenzitetu i značaju da bi iste u ovoj fazi postupka dovele do uznemirenja javnosti koja može ugroziti nesmetano i pravično vođenje ovog krivičnog postupka, navedeno je iz Apelacionog suda.

Iz te institucije su istakli da je Apelacioni sud je našao da je opravdan predlog branilaca okrivljenog da se prema istom ukine pritvor i odmah pusti na slobodu.

Novo suđenje

Presuda Zoranu Marjanoviću koji je osuđen na 40 godina zatvora zbog ubistva supruge pevačice Jelene Krsmanović Marjanović, po odluci Apelacionog suda je ukinuta u decembru 2023. godine i slučaj je vraćen na ponovno suđenje.

- Po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se navodima žalbe branilaca okrivljenog ukazuje da je prvostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka budući da su izreka prvostepene presude i dati razlozi nejasni i nerazumljivi, pri čemu su u prvostepenoj presudi i izostali razlozi o odlučnim činjenicama, imajući u vidu da prvostepeni sud u izreci navodi da je okrivljeni oštećenu lišio života na svirep i podmukao način, ne navodeći u čemu se sastoje ove okolnosti, odnosno okolnosti koje se odnose na svirepost, dok okolnost vezanu za podmuklost vezuje za činjenicu da je okrivljeni svoj mobilni telefon učinio nedostupnim - naveli su iz Apelacionog suda.

U obrazloženju rešenja Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da za zaključak prvostepenog suda o tragu krvi koji je pronađen na zadnjem sedištu automobila, za koji prvostepeni sud nesporno utvrđuje da potiče od oštećene i koji je, prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka, relativno svež trag i koji je u međuvremenu brisan su izostali jasni i argumentovani razlozi šta prvostepeni sud konkretno na osnovu ovog traga utvrđuje, odnosno kako je navedeni trag krvi oštećene dospeo na mesto na kome je pronađen i kako isti dovodi u vezu sa ostalim izvedenim dokazima.

Kompletno obrazloženje možete da pročitate ovde.

Ponovno suđenje Marjanoviću počelo je u februaru 2024. godine i ono i dalje traje, ali se vodi ubrzano, s obzirom na to da svedoci ne iznose svoje iskaze ponovo, već uglavnom ostaju pri ranije datim iskazima i odgovaraju na nekoliko pitanja suda, ali je već bilo nekoliko odlaganja.

Tokom ponovljenog suđenja, u sudu je pušten snimak ispitivanja tada šestogodišnje ćerke Zorana Marjanovića koje se odigralo tokom istrage.

Na audio snimku koji je pušten, tužilac postavlja pitanja maloj Jani, koja je rekla da želi da pdgovara na pitanja i upozorava je da ne sme da laže.

Ona odgovara na pitanja koliko ima godina, gde živi, ali i gde je njen otac. Tokom ispitivanja u prostoriji za posebno osetljive svedoke, Jana je odgovarala na pitanja tužioca u prisustvu psihologa i trenutnog zakonskog staratelja.

- Tata je u pritvoru zato što ga je neko pogrešno okrivio da je ubio mamu. Neki ljudi i novinari su ga pogrešno okrivili - rekla je Jana, a na pitanje tužioca od koga je to čula, odgovorila je da nije čula ni od koga, već da je "shvatila sama po tom događaju".

Na pitanje gde joj je mama, Jana je odgovorila da je njena mama na nebu.

- Poslednji put kad sam videla mamu, sećam se da smo sišli niz brdo. Mama je otišla, a tata i ja smo preskakali vijaču, a onda smo videli da je nema. Bilo je sunčano vreme, ja sam imala pet godina. Mama je imala plavu trenerku, ali se ne sećam da li je cela bila plava ili nije. Imali su telefone, tata je zvao mamu na telefon, ali ona se nije javljala - dodala je devojčica.

Ona je ispričala da je Jelena Marjanović vozila do nasipa, a da je, kad su stigli na nasip, "trčala putem, dok su se ona i tata igrali dole".

- I ranije smo dolazili tu da mama trči. Kada smo se parkirali samo smo nas troje bili na nasipu. Videla sam je gore, rekla je: "Idem ja" i otišla. Ja sam je pitala da idem sa njom, ali se ne sećam šta mi je odgovorila. Nismo bili ni dugo, ni kratko, videla sam da je otrčala, a posle je nismo videli jer je bila šuma. Popeli smo se kad smo videli da je nema - rekla je Jana.

Ona je ispričala da je tatu držala za ruku, pa ga je "malo pustila dok su se popeli".

- On je vikao, tražili smo je, pokušavao je da je dobije, a posle je zvao policiju. Mislim da sam kući otišla između dana i mraka, po mene su došli stric i deda, a tata je ostao na nasipu sa policijom. Ne sećam se ko je bio sa mnom u kući i ko me je čuvao. Nisam na tv-u gledala ništa o tome i niko kod kuće nije pričao o tome. Nisu dolazili nepoznati ljudi u kuću - dodala je.

Nakon što je preslušano ispitivanje Zoranove i Jelenine ćerke, sudija je Zorana Marjanovića pitala kako je objasnio ćerki šta se dogodilo mami.

- Dok smo tražili Jelenu jer je nisam video, u tom momentu joj nisam ništa rekao. Kad sam došao kući da uzmem jaknu, pitala je da li je došla mama. Dok smo je tražili, mislio sam da je u pitanju otmica i da će tražiti otkupninu. Kada je telo pronađeno, Jana je bila kod Jelenine majke Zorice. Kada sam pušten posle zadržavanja od 48 sati, Jana me je više puta pitala za mamu, ali joj nisam odgovarao dok se nisam konsultovao sa psihologom - rekao je Zoran Marjanović.

Zoran Marjanović je ispričao da je ćerki naposletku objasnio da je Jelenu neko napao i da ona nije preživela i da joj je to saopštio oko 40 dana nakon ubistva.

- Dok smo je tražili, Jana je sve vreme nila sklonjena kući, a kada smo u kući pričali o tome bila je u sobi u nekom svom svetiću - dodao je.

Advokat Veljko Delibašić je istakao da je kuća sve vreme bila ozvučena i da sud može da traži snimke od policije kako bi bilo ustanovljeno o čemu su članovi porodice Marjanović pričali u kući.

Suđenje je već nekoliko puta počelo iz početka, zbog promene u sastavu sudskog veća, ali samo formalno. Tako će biti i danas, kada bi trebalo da budu ponovo saslušani Marjanovićev sin, brat i snaja. 

(Telegraf.rs)